“Jedno je grčka želja, a drugo zvanični stav EU”

Ali, kako kaže, potrebno je da se među državama članicama EU postigne konsenzus o tome da li žele da Zapadni Balkan postane sastavni deo Unije.

“Jedno je grčka želja, a drugo zvanični stav EU”, rekao je Selaković odgovarajući na pitanje novinara povodom izjave grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa da je želja Grčke da čitav Zapadni Balkan bude integrisan u EU do 2033. godine.

Odgovarajući na pitanja novinara na konferenciji za medije sa ministrom za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksanderom Šalenbergom, Selaković je rekao da Grčka kao neko ko je bio jedan od promotera integracije Zapadnog Balkana još od Samita u Solunu 2003. godine jeste vitalno zainteresovana da ovaj deo Evrope vidi u okviru EU, ali da je to pitanje i za preostale članice.

“To je pitanje za sve države članice i nije tu samo pitanje gde je Srbija, već i gde je EU i da li Unija želi čitav Zapadni Balkan u svom članstvu ili ne i ako ga želi, kada i pod kojim uslovima”, ističe šef srpske diplomatije.

U tom smislu podsetio je da je na Samitu u Solunu najavljeno da će 10 država postati članice Unije i da su te države znale jasno pod kojim uslovima i koga dana postaju države članice.

Zahvalio se Šalenbergu što je jasno rekao da je prošlo 19 godina od kada je Zapadni Balkan na evropskom putu.

“Mi ni posle 19 godina ne znamo gde smo i kada ćemo negde doći. Srbija je opredeljena da ostane na svom evropskom putu, reformiše svoje društvo zbog svojih građana, zbog svoje ekonomske i privredne zajednice, zbog toga što želimo da budemo usklađeni sa evropskim društvima kojima težimo više od 200 godina kada smo krenuli da obnavljamo svoju državnost”, kazao je šef srpske diplomatije.

Podvukao je da je Srbija na svom evropskom putu, ali da je očigledno da taj put ne zavisi samo od naše zemlje.

Kako kaže, na nama je da radimo i unapređujemo svoje društvo, pravni sistem, poslovanje, nivo investicija iz država članica EU…

“Jasno je gde Srbija sebe vidi i šta smatra kom tipu društva želi da pripada, ali pre toga potrebno je da se među državama članicama postigne konsenzus”, istakao je Selaković.

Srbija zainteresovana za dalji razvoj odnosa s Austrijom

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas u Beogradu, posle sastanka sa šefom austrijske diplomatije Aleksanderom Šalenbergom, da je Srbija zainteresovana za dalji razvoj prijateljskih i partnerskih odnosa sa Austrijom, koja je treći najveći investitor u srpsku privredu.

Selaković je naglasio da je prošle godine ekonomsko-trgovinska razmena između dve zemlje iznosila 1,36 milijardi evra, što je u poslednje četiri godine rast od 36 odsto.

“Samo u prva četiri meseca ove godine došli smo do 585 miliona evra razmene, što je u odnosu na isti period prošle godine, samo za ta prva četiri meseca, povećanje razmene za 50,8 odsto”, naglasio je šef srpske diplomatije.

Dodaje da u ovom trenutku austrijske kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 22.400 radnika.

Navodi da su razgovori sa austrijskim ministrom za evropske i međunarodne poslove Šalenbergom uvek prijateljski, otvoreni i iskreni, čak i u situacijama i po pitanjima oko kojih ne dele zajedničko mišljenje.

Prema njegovim rečima, važnu ulogu u odnosu dve zemlje igra i srpska dijaspora u Austriji i u tom smislu kaže da je činjenica da se Beč smatra jednim od gradova u kojem je u svetu van granica Srbije, izuzetno brojna srpska populacija.

Kaže da su razgovarali i o evropskim integracijama i da se zahvalio Šalenbergu na podršci Austrije Srbiji na putu ka članstvu u EU.

“Izuzetno cenimo i non pejper (non paper) koji je nedavno predstavljen. To pokazuje da podrška koju Austrija godinama, decenijama pruža proširenju EU na prostoru jugositočne Evrope nije samo pro forme, već je efektivna i nešto za šta se Austrija ozbiljno zalaže”, kazao je Selaković.

Navodi da je tokom sastanka bilo reči i o situaciji u regionu, na Kosovu i Metohiji, BiH, ali da su se dotakli i rata u Ukrajini kao, kako kaže, zemljotresa koji je potresao čitav postojeći svetski poredak i nečega što ozbiljno utiče na promenu geopolitičke arhitekture i Evrope i sveta.

Prema rečima šefa srpske diplomatije, razgovarali su i o inicijativi Otvoreni Balkan, koja ne konkuriše evropskim integracijama, već ima za cilj da utiče na poboljšanje našeg životnog standarda, ali i bolju pripremu za ulazak u članstvo u EU u nekom trenutku.