Za manje od petnaest dana u Srbiji će početi žetva pšenice koja je prethodne jeseni zasejana na 630.000 hektara. Stručnjaci očekuju rod od tri miliona tona, što je dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Ratari i dalje sa nestrpljenjem očekuju cenu i prave prve kalkulacije.
Na području pet opština Srednjeg Banata pšenicom i ječmom zasejano je 58.000 hektara. Proizvođač Borislav Čizmaš iz Orlovata primenio je kompletnu agrotehniku i sa trideset hektara očekuje prosečan prinos od pet tona.
“Što se tiče cene, cena bi trebala da bude u odnosu na cenu repromaterijala dupla u odnosu na prošlu godinu. Ako je prošle godine cena pšenice bila između 18 i 20 dinara, otkupna cena trebala bi da se kreće između 36 i 40 dinara u zavisnosti od prinosa”, kaže Čizmaš.
Da li je opravdana cena koju traže poljoprivredni proizvođači, šta pokazuje njihova kalkulacija.
Prema rečima agronoma i proizvođača Dragana Medića, repromaterijal je naglo poskupeo. Prošle godine urea je bila 45 a ovog proleća 126 dinara, pšenica je bila dvadeset, a ove godine trideset dinara.
“Ona je poskupila pedeset posto a repromaterijali su otišli dvesta do trista posto”, ističe Medić.
Stručnjaci Poljoprivrednog instituta za žita sa poljoprivrednim proizvođačima ovih dana obilaze polja.
Doktor Vladimir Aćin, naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ističe da, s obzirom na to da je zasejano preko 600.000 hektara, sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru, to je tri miliona tona pšenice.
Kada pitamo ovdašnje poljoprivredne proizvođače kakav rod pšenice očekuju ove godine oni će vam, pomalo u šali a pomalo ozbiljno, reći da će to znati tek kada kombajni izađu iz njiva.
