Informisanost o Humanom papiloma virusu (HPV) u Srbiji je izrazito mala u poređenju sa Evropskim zemljama. Samo 31 odsto naših građana zna da HPV može da izazove rak i kod muškaraca i kod žena, dok je u Evropi taj procenat mnogo veći i iznosi 67 odsto. Nemamo poverenje u vakcine, ali se i manje konsultujemo sa lekarima, pa se tako svega 12 odsto građana proaktivno obraća lekaru u vezi vakcinacije deteta protiv HPV, dok to čini čak tri puta više Evropljana (42 odsto).
Ovo su podaci iz velikog istraživanja koje je sprovedeno tokom proleća i leta 2022. godine u devet evropskih zemalja: Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Sloveniji, Austriji, Portugalu, Rumuniji, Švedskoj i Srbiji, na reprezentativnom uzorku većem od 9.000 ispitanika.
Rak grlića materice je četvrti najčešći oblik raka kod žena u svetu i godišnje od njega umre oko 300.000 pacijentkinja. Sa više od 1.300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka kod žena u Srbiji.
– U našoj zemlji se uočava da je veliki broj mladih zaraženo HPV virusom. Smatra se da je u svetu populacija od 17 do 23 godina zaražena preko 80 odsto ovim virusom. Kod nas je malo više, jer mladi ne koriste zaštitu. Ta masovna zaraženost HPV-om je uzrokovala da se rak grlića materice javlja u većem procentu. Najalarmantnije je što je sada pik pojavljivanja prvih simptoma raka grlića materice kod žena oko 32. do 35. godine života, u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada je ovaj tip karcinoma bila “bolest starijih žena” – kaže dr Mima Fazlagić ginekolog i predsednica Udruženja žena “Naša Aska” koje je u saradnji sa Udruženjem za borbu protiv raka grlića materice i jajnika „Progovori“ uradilo istraživanje za Srbiju.
Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi u Srbiji, ali i u Evropi, nakon kovida, na isti način opterećeni novim informacijama o vakcinama, ali su u međuvremenu povećali znanje o njima. Međutim, na pitanje ko donosi odluku o imunizaciji odgovori su potpuno suprotni od Evropskih zemalja. Kod nas odluku o imunizaciji u najvećem broju slučajeva, donosi jedan roditelj, čak 71 odsto, dok u Evropi samostalnu odluku donosi samo 34 odsto ispitanika.
– Važnost da dete bude vakcinisano protiv svega, osim COVID-a, potvrdno je odgovorilo 71,8 odsto ispitanika, dok je u Evropi ta svest među građanima daleko veća i iznosi čak 90 odsto. Da se vakcinom može sprečiti neki oblik raka smatra približno isti broj građana i u Srbiji (52 odsto) i Evropi (58 odsto), ali je zato dobra informisanost o HPV kod nas svega 49,8 odsto, a u Evropi 73 odsto. Ono što važi za našu zemlju i Evropu jeste da ljudi koji su dobro informisani, njih dve trećine zna o raku grlića materice i vakcini, ali ta dobra informisanost kod nas je duplo manja nego u Evropi. To potkrepljuje i činjenica da je poverenje u HPV vakcinu kod nas 40,9 odsto, a u Evropi 80 odsto, ali isto tako i da 55, 6 odsto naših građana odbija vakcinaciju zato što smatra da nije bezbedna, a to čini i 50 odsto Evropljana – ističe dr Fazlagić.
HPV vakcina počela je da se daje u domovima zdravlja širom Srbije o trošku osiguranja. Obezbeđena je najsavremenija, devetovalentna vakcina koja predstavlja zlatni standard prema preporuci struke.
– U protekle dve nedelje vakcinisali smo više od 180 dece, a među njima je bilo čak 40 dečaka. Prvi put smo dobili 100 doza za celu Čukaricu i to smo za tri dana potrošili. Za sada smo zadovoljni odzivom iinteresovanjem roditelja. Imamo spisak roditelja koje ćemo pozvati kad stigne sledeći kontigent. Ono što je bitno da svi roditelji znaju, jeste da ako dete ima ispod 15 godina, vakcinu prima u 2 doze. Nakon 15 godina ona se daje u tri doze, jer je imunogenost bolja kod mlađe dece i zato oni primaju jednu dozu manje. Takođe, ako je osoba već imala prvi seksualni kontakt treba da primi vakcinu, jer se nije sigurno susrela sa svih 9 tipova virusa. Menstrualni ciklus nema veze sa davanjem vakcine, kao ni to da primanje vakcine ne isključuje jednog dana redovan odlazak ginekologu i korišćenje kontracepcije. Sama upotreba kondoma bez vakcine nije dovoljna, jer se HPV prenosi i putem kože pre nego što se kondom uopšte stavi – objasnila je dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević”.
Ona je pojasnila da je najbolje da dete sa 12 godina primi vakcinu, kao i da se ona može dati istovremeno sa vakcinom protiv difterije i tetanusa u sedmom razredu. Imunitet nakon vakcinacije traje sigurno 10 godina, ali nema indicija da nakon toga on opada.
– Jedna od najboljih vesti u prethodnom periodu je da je država o trošku RFZO omogućila vakcinaciju devojčica i dečaka protiv HPV. Ovu mogućnost treba iskoristiti i zato pozivamo roditelje da vakcinišu decu, jer se na ovaj način sprečava pojava karcinoma raka grlića materice, kao i rak penisa, vagine, anusa, ždrela i dr., dok organizam nakon vakcinacije stvara antitela na HPV. Iskustva zemalja, kao što je Australija i skandinavske zemlje, pokazuju da je kod više od 95 odsto stanovništva iskorenjen HPV, a samim tim i rak grlića materice. Ako za ovako tešku bolest postoji vakcina, treba iskoristi tu mogućnost i sprečiti svaki mogući rizik da do nje ne dođe. Međutim, ono sto u ovom trenutku zabrinjava jeste slaba informisanost ljudi, što je pokazalo i istrazivanje. Zato mi, kao Udruženje počinjemo sa projektom osnaživanja, okupljanja šire alijanse za borbu protiv HPV u kojoj bi bili uključeni svi, od države i struke, škole, preko pacijentkinja i poznatih ličnosti, jer cilj udruženja “Progovori” i jeste da širi svest o značaju HPV imunizacije, bolje informise javnost, kako bi obuhvat vakcinacije bio veći a samim tim i sprečila bolest – istakla je Gorica Đokić, potpredsednica Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika “Progovori”.
Violeta Ivković (65) iz Beograda imala je samo 36 godina kada joj je postavljena dijagnoza raka grlića materice.
– To je bilo zaista poražavajuće saznanje, ali sam sve prebrodila – od terapije, zračenja do operacije. Lečenje je trajalo godinu dana, ali sam godinama nakon toga išla redovno na kontrole. Srećom, pa sam tada već imala troje dece i sada sam doživela četiri unučeta. Vest o vakcinaciji protiv HPV za mene je nešto najbitnije, upravo zbog unučića, za koje verujem da će uskoro biti i sami vakcinisani. Njihovi roditelji znaju kroz šta sam prošla, bili su tu uz mene, tako da ne sumnjam da će ih zaštititi. Danas kada vlada moda nepoverenja u nauku, vakcinaciju, na ovoj temi moramo zajednički da radimo – zaključuje Violeta.
