Visoke temperature i nagle promene vremena koje utiču na arterijski pritisak mogu povećati rizik od moždanog i srčanog udara. Poseban oprez je važan kod hroničnih bolesnika i starijih ljudi.
U Srbiji svake godine oko 25.000 ljudi doživi moždani udar, od kojih jedna trećina umre, jedna trećina ostane nesposobna za samostalan život, a tek oko 7-8.000 pacijenata je sposobno da se vrati ranijim aktivnostima. Nažalost, više od 20% obolelih su mlađi od 45 godina. Broj ovakvih bolesnika konstantno se povećava, a stradaju sve mlađi. Kako nastaje moždani udar?
Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva koje nastaje usled začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom (ishemijski moždani udar) ili zbog pucanja krvnog suda i izlivanja krvi u moždano tkivo ili moždane opne (hemoragijski moždani udar). Kod ¾ pacijenata koji su doživeli moždani udar nalazimo hipertenziju kao ključni faktor rizika. Zato je važno na vreme otkriti i lečiti povišeni krvni pritisak. Pored toga, od velikog je značaja sniženje povišenog holesterola, prekomerne telesne mase, kao i prestanak pušenja i zloupotrebe alkohola – upozorava dr Danijela Stamnišić Srdić, specijalista kliničke farmakologije i direktor Rx portfolija za Zapadni Balkan, Hemofarm-STADA.
Koliko ovi talasi vrelih dana ili nagle vremenske promene mogu povećati rizik od moždanog udara?
Boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, kada temperature prelaze 30 stepeni Celzijusa, ne preporučuje se ni zdravim ljudima, a posebno ne hroničnim bolesnicima ili starijim osobama. U vrelim danima izuzetno je važno unositi dovoljno tečnosti. U protivnom može doći do gubitka elektrolita, što može biti okidač za aritmije i moždani udar.
Da su visoke temperature povezane sa većim rizikom od moždanog udara potvrdili su rezultati nedavno objavljene studije klinike u Augsburgu. Tokom perioda od 14 godina (2006.-2020.) u pomenutoj bolnici su analizirani podaci pacijenata sa moždanim udarom, pri čemu je uočeno da je kod većinskog broja njih (11.037) moždani udar nastupio upravo u mesecima najviših temperatura, od maja do polovine septembra – kaže naša sagovornica.
Studije sugerišu da postoji i veza između naglih vremenskih promena i rizika od moždanog udara. Iz čuvene Mejo klinike upozoravaju da izlaganje naglom padu temperature povećava rizik od moždanog udara kroz promenu viskoziteta krvi i varijacije krvnog pritiska.
Krvni pritisak je generalno viši zimi, a niži leti. Niske temperature uzrokuju privremeno sužavanje krvnih sudova pa je potreban veći pritisak da bi se krv kretala kroz sužene krvne sudove. Naši krvni sudovi reaguju pri svim naglim promenama vremena. Takođe, opasne su nagle temperaturne razlike kada tokom vrelih dana ulazite u naglašeno klimatizovane prostorije, što je kod nas dosta često, pa sa spoljašnje temperature od 35 stepeni ulazite u prostorije rashlađene na 18 stepeni. Takvi prelazi itekako mogu biti opasni za pojavu pre svega srčanog, ali i moždanog udara – upozorava dr Stanišić Srdić.
Ključna uloga prevencije
Moždani udar je prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas i vodeći je uzrok demencije. Pored visokog krvnog pritiska, koji su još najznačajniji faktori rizika?
Neregulisan visoki krvni pritisak je odgovoran za pojavu više od 70% moždanih udara, a važan faktor rizika svakako je postojanje komorbiditeta, pre svega šećerne bolesti zbog poznatih neželjenih efekata na krvne sudove. Poznato je da dijabetičari 5 puta češće doživljavaju infarkt miokarda, naprasnu smrt i moždani udar. Srčane bolesti su takođe važan faktor rizika, kao i poremećaji metabolizma, gojaznost, poremećaj lipidnog statusa, nedovoljna fizička aktivnost, stres. Na većinu ovih faktora možemo uticati, i u tome se ogleda uloga i značaj preventive – ističe naša sagovornica i dalje ukazuje da primarna prevencija ima ključno mesto u sprečavanju pojave cerebrovaskularnih bolesti kod pacijenata sa jednim ili više faktora rizika.
Držanje pod kontrolom povišenog krvnog pritiska ili dijabetesa, pažnja u slučaju poremećaja srčanog ritma, kontrola prohodnosti karotidnih arterija, neki su elementi preventivne zaštite od moždanog udara. Tu je i veliki značaj zdravstvene edukacije i usvajanja zdravih stilova života, a ujedno i podizanje svesti o važnosti odgovornog ponašanja pacijenata, odnosno redovnog uzimanja terapije za hronične bolesti, odlazak na lekarske kontrole, pridržavanje saveta lekara. Dakle, učiniti sve što možemo da se prevenira nastanak cerebrovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija.
Lečenje kao u najrazvijenijim zemljama
U Srbiji se sprovode najsavremenije terapijske procedure u lečenju moždanog udara i gde se akutni moždani udar leči po prvom stepenu hitnosti u čemu je izjednačen sa traumom. Prva jedinica za moždani udar sa visokospecijalizovanim timom lekara i sestara otvorena je u Srbiji 2005. godine na Odeljenju urgentne neurologije Klinike za neurologiju UKCS, gde se bolesnicima pružaju najsavremenije dijagnostičke i terapijske procedure i koja je poslužila kao model za otvaranje drugih sličnih jedinica u Srbiji.
Savremeni tzv. novi oralni antikoagulantni lekovi (NOAK) kao što je rivaroksaban, imaju značajno mesto u prevenciji i lečenju tromboze i tromboembolijskih komplikacija. Tu pre svega mislim na njihovu primenu kod pacijenata koji se podvrgavaju ortopedskim hirurškim intervencijama zamene kuka ili kolena, kao i kod pacijenata sa određenim poremećajima srčanog ritma kao što je atrijalna fibrilacija, a koji nosi veliki rizik od pojave moždanog udara.
Prednost ovih lekova se ogleda u činjenici da ispoljavaju efikasnost uz mnogo prihvatljiviji način korišćenja za pacijenta, jer se daju u fiksnim dozama i ne zahtevaju rutinsko praćenje koagulacije. Pomenuti rivaroksaban, u poređenju sa starim oralnim antikoagulantnim lekom varfarin, značajno je bezbedniji, jer mnogo ređe dovodi do intrakranijalnog krvarenja kao neželjenog dejstva kojeg se najviše plašimo prilikom primene antikoagulantne terapije – poručuje dr Danijela Stamnišić Srdić iz Hemofarma.
