Visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, niti može „oduzimati zvanja”, navodi se u odluci Ustavnog suda.
Odredbe Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, koje uređuju proceduru oduzimanja zvanja zbog izrečene mere javne osude za povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu – nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, odlučio je Ustavni sud Srbije. Ocenjeni su neustavnim i stavovi odredbe Statuta Univerziteta u Beogradu kojom se utvrđuje „opšti preduslov u pogledu neosuđivanosti za infamna krivična dela i povrede Kodeksa”.
Suština odluka Ustavnog suda, koja je objavljena u „Službenom glasniku” od 14. jula je u tome da visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, niti može „oduzimati zvanja”. Načini prestanka radnog odnosa predviđeni su Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o radu, pa je stoga nezakonita odredba člana osam i 8-a Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.
Ustavni sud je naveo da je javna osuda, kao jedna od mera za povredu Kodeksa, iz osporenog Pravilnika, pretvorena u pravni osnov za gubitak zvanja, odnosno za gubitak stečenog naučnog naziva doktora nauka. Štaviše, „izrečena mera javne osude posledično direktno dovodi i do prestanka radnog odnosa na visokoškolskoj ustanovi, osobi kojoj je zbog te mere oduzeto zvanje nastavnika, odnosno saradnika ili naučni naziv doktora nauka”. Jednostavnije rečeno, nijedna etička mera, pa ni javna osuda ne može se, protivno Ustavu i zakonu, pretvoriti u radnopravnu sankciju, što je upravo ovim pravilnikom, kao podzakonskim aktom, predviđeno.
Kada je reč o Statutu Univerziteta, ocenjeno je da njegov član 133, stav četiri, nije u skladu sa Zakonom o visokoškolskom obrazovanju niti sa Ustavom, budući da je uveo novi opšti uslov za izbor nastavnika, tačnije, prepreku za sticanje zvanja nastavnika u vidu izrečene mere javne osude za povredu Kodeksa profesionalne etike. Ustavni sud utvrdio je da ova odredba Statuta „izlazi van okvira Ustavom zajemčenog prava na autonomiju univerziteta zato što propisivanje opštih uslova za sticanje zvanja nastavnika predstavlja materiju koja se uređuje zakonom, jednako za sve osobe koje pretenduju na sticanje bilo kog zvanja nastavnika na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi u Republici Srbiji”.
Ocenjen je neustavnim i stav pet člana 133 Statuta Univerziteta, koji je predvideo institut „oduzimanja zvanja” nastavnika, odnosno saradnika. Taj institut, navodi se u odluci Ustavnog suda, mogao je biti predviđen samo zakonom, a ne Statutom, koji je podzakonski opšti akt. Zakon o visokom obrazovanju, koji uređuje slučajeve u kojima dolazi do prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, ne poznaje institut „oduzimanja zvanja”.
Ova odluka Ustavnog suda smatra se jednom od važnijih i složenijih koja je doneta u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata u prethodnom periodu, jer se u ovoj odluci, na jednom mestu, Ustavni sud bavio povredom ustavnih načela, kao što su vladavina prava, podela vlasti (budući da je reč o „zadiranju u zakonodavne kompetencije Narodne skupštine”), zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata i autonomija univerziteta, ali i povredom jednog od osnovnih ljudskih prava – pravom na rad.
Nakon temeljne analize osporenih propisa i drugih akata Univerziteta u Beogradu, sud je ovom odlukom poslao i snažnu poruku univerzitetskoj, akademskoj i široj društvenoj zajednici: „Ustavni sud naglašava da je celovito uređivanje pitanja akademske čestitosti, a što svakako podrazumeva adekvatno sankcionisanje neakademskog ponašanja, od posebnog značaja ne samo za Univerzitet u Beogradu, već i za društvo u celini, ali ukazuje da upravo zbog demokratskog razvoja društva ova pitanja moraju biti uređena na ustavnopravno utemeljen način”.
Ova poruka nije samo deklarativnog i „dekorativnog” karaktera, jer obrazloženje odluke, na 25 strana, sadrži brojne „smernice” i „preporuke” za nadležne službe Univerziteta u Beogradu, ali i drugih univerziteta u Srbiji, koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom budućeg pravnog uređivanja ne samo pitanja akademske čestitosti i sankcionisanja neakademskog ponašanja, nego i drugih važnih pitanja koja decenijama „opterećuju” našu univerzitetsku zajednicu.
Odluka Ustavnog suda tiče se onih koji bi mogli da izgube zvanje zbog nečasnih postupaka i ukazuje da se ovo pitanje mora urediti sistemski i na način koji nije protivan drugim opštim pravilima.
Smisao odluke je u tome da ne može bila koja komisija, pa ni etička komisija Univerziteta, da bude nekakav sud iznad suda.
Nezakoniti propisi prestali da važe
Od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku” neustavni i nezakoniti propisi prestaju da važe, što znači da oni više ne postoje u pravnom poretku Republike Srbije i ne mogu se primenjivati u postupcima koji za predmet imaju utvrđivanje odgovornosti za neakademsko ponašanje, a koji se trenutno vode pred nadležnim organima Univerziteta i nadležnim sudovima, odnosno koji nisu pravosnažno okončani.
Svi postupci koji nisu okončani – ne mogu se nastaviti na osnovu odredaba za koje je Ustavni sud ocenio da nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Predloženo je da se ova pitanja urede na celovit i sistematičan način. Tek kada bi oduzimanje zvanja postalo zakonska kategorija, onda bi Statut Univerziteta mogao da odredi i pravila postupka.
