Фокусирали смо се да сачувамо име Борба, које је годинама уназад урушавано и занемаривано, премда је Борба један стуб, један симбол новинарства – како у Југославији некада, тако и у Србији данас
Својом победом, али и успехом читавог нашег тима сматрам то што смо мотивисали младе снаге, студенте с више београдских факултета да пишу за Борбу. Дали смо им шансу, а они су је искористили и определили се да се у овом времену баве темама из културе. Ми некада сумњамо у младе и мислимо да већина њих проводи време у нераду, што није истина. Доказ је ових десеторо младих људи који пишу за нас – каже у интервјуу за Печат Андрија Јоргић, генерални директор НИД компаније Борба.
Након једанаест година неизлажења листа Борба стали сте на чело истоименог часописа који баштини део светле традиције новинске куће и новина које су обележиле једну епоху, словећи за својеврстан бастион журнализма. Без сумње је био изазов прихватање кормила којим се управља „васкрсавањем“ Борбе?
Сачували смо пет црвених слова и то је најважније! Када ме питају да ли је било тешко, кажем да није већ да је заправо било врло лако. Требало је само да одвојите време и будете пуни ентузијазма, јер ово што ми радимо, то се не ради за новац. Морате да пре свега будете наоружани стрпљењем, морате да верујете у оно што радите и на самом крају мора да стигне и резултат. Фокусирали смо се да сачувамо име Борба, које је годинама уназад урушавано и занемаривано. Ипак је Борба један стуб, један симбол новинарства како некада у Југославији, тако и данас у Србији. Некадашња Борба била је стуб борбе против фашизма, док је данашњи часопис овог имена један угледни лист за културу.
Осим имена, традиције, трајања, Борба поседује својеврсно благо, импресивну новинску документацију. Да ли сте одмакли с њеном дигитализацијом?
Сачували смо новинску документацију која је најбогатија, најопремљенија на Балкану. Ту имамо све од 1922. године па до данашњег дана. Оно што радимо томе у сусрет и чему желимо да дамо свој допринос је да управо завршавамо дигитализацију комплетног листа Борба од 1922. до данас. На тај начин желимо да је сачувамо од пропадања а с друге стране да омогућимо свима који су заинтересовани да се информишу и да користе нашу новинску документацију. Веома је битно да је учинимо што доступнијом.
Борбина новинска и фото документација представљају сведочанство о једном времену. Шта се из тог корпуса издваја као драгоцено, као документ и запис епохе?
Издвојили бисмо комплете разних издања, почев од Времена од пре Другог светског рата, до оне ратне и послератне Борбе, свакако и Вечерњих новости. Затим, ту је и култни дечји часопис Кекец, који је дуги низ година излазио и био део обавезне литературе у школама. Сећам се да сам и сам док сам био основац читао Кекец и Дечје новине. Ево и једне анегдоте о Кекецу. Тај лист за децу се најпре звао Лајка. Међутим, у то време, мало смо загужвали односе с браћом Русима и буквално је с прелома скинуто и преименовано с Лајке у Кекец и то према једном дечјем филму који је тада био веома популаран. Што се тиче новинске документације, ту су и Сабор и ТВ Новости, Нада, Ревија Б 92. Сви ови листови су излазили под кровом Борбе. У склопу новинске документације имамо и фото-документацију, у оквиру које имамо око двеста хиљада дигитализованих фотографија. Међутим, наш фонд је око милион фотографија и неке од њих још увек нису угледале светлост дана. Објавили смо фотографије са суђења Дражи Михаиловићу, где је ексклузивно право да присуствује суђењу имао једино Борбин фото-репортер. Такође, имамо и фотографије са Титовог крстарења које је трајало осамдесет дана непрекидно на Галебу, када је обилазио земље Африке и Азије, када је такође само фото-репортер Борбе могао да тамо присуствује, фотографише и забележи детаље. Имамо и фотографије на стаклу и управо ових дана радимо на томе да их развијемо, и да направимо јединствену изложбу која ће се грађанима сигурно допасти.
Вашу редакцију чини посебном тим младих људи, новинара који су још увек студенти или су тек завршили факултет, а којима сте с пуно поверења дали шансу. Шта је било пресудно у одлуци на такав ризичан корак?
Својом победом, али и успехом читавог нашег тима сматрам то што смо мотивисали младе снаге, студенте с више београдских факултета да пишу за Борбу. Дали смо им шансу, а они су је искористили и определили се да се у овом времену баве темама из културе. Ми некада сумњамо у нашу децу, у младе и мислимо да већина њих проводи време у нераду, увече излази у кафиће и не ради ништа. То, међутим, није истина. Доказ је и ових десеторо младих људи који пишу за нас. Наравно да они излазе и друже се, али за Борбу пишу озбиљне и важне теме које по нама живот значе.
Ове године сте, можемо то да кажемо, достојно обележили стогодишњицу куће. На шта сте посебно поносни?
Када кажем име Борба, подсећам да оно датира од 19. фебруара 1922. када је светло дана угледала прва Борба, заправо први лист с тим именом који је изашао на латиници. Излазио је дуги низ година, с прекидима, да би нови примерци били одштампани у „ратном издању“ за време трајања Ужичке републике, где имамо 19 бројева Ратне Борбе, која је излазила на ћирилици. Поносан сам и на податак да је око десет хиљада примерака Борбе штампано и у оним условима. Можете ли да замислите да у потпуном окружењу непријатеља који вас непрекидно напада штампате новине у десет хиљада примерака. Занимљиво је да је на тим примерцима било одштампано да је место штампе био – Београд. Штампарија је, међутим, била у Ужицу. Прва послератна Борба била је одштампана 15. новембра 1944. године у Београду у данашњој згради Борбе. Били су то примерци који су отишли на Сремски фронт како би партизанима подигли морал. То је наша историја коју не желимо да избришемо гумицом. Поносни смо на њу! Борба је у својој историји прошла кроз низ промена и транзиција. У светлу тих сто година, волим да подвучем да је она била један систем, систем у којем је локомотива била лист Борба. Нама је остало у аманет да наставимо тим путем.
Ваш труд и настојање да усмерите пут нове Борбе а да истовремено сачувате прави курс и одржите ниво новина које промовише културу награђен је Сретењским орденом. Шта за вас представља ово признање?
Ове године, на Дан државности, председник Александар Вучић ми је уручио Сретењски орден другог степена, као знак захвалности за оно што радим, али и као подстрек за неке наредне кораке, за један пут који неће бити лаган. Свакако да смо на правом путу. Орден сам посветио свима који су допринели опстанку Борбе током ових првих сто година постојања, од новинара, чистачица, возача камиона, радника на киосцима до свих осталих. Ове године смо у Холу Иве Андрића на Светски дан књиге организовали изложбу посвећену његовом животу који смо представили кроз четрнаест изложених фотографија одштампаних на платну. Хол Иве Андрића управо краси изложба Век Борбе, зарад које је наша најмлађа новинарка Милица Драшковић од 1.500 фотографија из различитих периода битисања ове куће и листа одабрала, уз нашу помоћ, 150 фотографија, што је потом завршило на платну. Ове године ћемо испред зграде Борбе поставити чувени Борбин сат. За неких месец дана сат ће бити на старом месту, где су се раније рађале нове љубави, где су се заказивали састанци и сусрети.
Како видите даљи Борбин пут?
Данашња Борба је месечник. Излазимо сваког 19. у духу традиције. План нам је да ускоро почнемо да објављујемо два броја месечно. Имамо праксу да у сваком броју представимо по један град у Србији. Када лист изађе из штампе, цела редакција одлази у тај град који смо представили, упознајемо се са свим његовим знаменитостима и делимо примерке становницима тог града. Такође, поклањамо и локалним библиотекама по педесетак комада како бисмо обогатили њихов фонд. Наш лист се не продаје на киосцима. Заступљени смо искључиво по културним центрима Србије, библиотекама, позориштима. Неће Пироћанац или Нишлија долазити у Београд да би узео свој примерак Борбе, већ ће отићи до свог Културног центра, а када је већ тамо, погледаће неку изложбу, присуствоваће промоцији неке књиге, неком концерту. Тако на свој начин дајемо и допринос афирмацији културе и културних садржаја.
Ово нису теме које доносе профит. Зато смо и одлучили да новине буду – бесплатне. Мислим да управо Борба као симбол журнализма и у старој Југославији и дан-данас треба то и да остане у будућности, и ми чинимо све да тако и буде.
