Pojedini Novosađani i Novosađanke poslednjih dana javljaju da su ih napadale vrane.
Situacije su bile različite – od one u kojoj je jedna Novosađanka napadnuta “iz čistog mira” do one u kojoj ste, recimo, samo želeli da pomognete ptiću kojeg ste zatekli u travi.
Jedna Novosađanka je u grupi na Fejsbuku navela da je doživela veliki stres, jer su je ujutru, oko šest sati, kada je krenula na posao, ispred zgrade na Satelitu – napale vrane.
“Bilo je kao na filmu, užasno. Muškarac je naišao i rasterao ih, na taj način mi je pomogao, ali se ja njega ne sećam od šoka koji sam doživela”, navela je Novosađanka, upitavši šta da se radi u ovakvim situacijama.
Postoje činjenice koje važe za vrane (ali i gačce, vrste vrana takođe vrlo prisutne u našoj okolini) koje će vam pomoći da razumete zašto vrane napadaju ljude i kako se od tih napada zaštititi.
Zašto nas vrane napadaju?
Vrane su izuzetno inteligentne i snalažljive ptice, koje naseljavaju našu okolinu decenijama unazad. Ipak, vrane nemaju nikakvu urođenu (pa ni stvorenu) mržnju prema ljudima, niti ih mi naročito ugrožavamo. Međutim, mi potencijalno ugrožavamo njihove mlade i – slično instinktima čoveka, vrane će braniti svoje ptiće od potencijalne opasnosti koje prisustvo ljudi donosi.
Napadi vrana su zapravo vanredno retke situacije, objašnjava za 021.rs ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić.
“Uvek postoji snažan povod za to, a to su uglavnom mladunci koji su ispali iz gnezda ili pokušali da polete, pa su završili na zemlji ili u travi. Vrane gnezda formiraju u martu, jaja polažu u aprilu, a mladi stižu u maju, te je sada prilika da vidite mladunce izvan gnezda, neminovno će ih biti. Najgora varijanta je da priđete mladuncu – gotovo sigurno ćete imati bliski susret s majkom”, kaže Stojnić za 021.rs.
Moguće je da će vrana, dodaje naš sagovornik, pre bilo kakve “ofanzive” uraditi jedan “prelet upozorenja” u blizini vas kako bi vas upozorila na svoje prisustvo.
Stoga spontani napadi vrana nisu mogući, već se u blizini vas nalazi mladunac kog jednostavno ne vidite. U svakom slučaju, najbolje rešenje je skloniti se i pustiti majku da zbrine svog mladunca.
Vrane su odraz naših gradova
Vrane (sivo-crne ptice) i gačci (crne ptice) imaju različit način života. Dok gačac pravi kolonije na drveću, vrane se okupljaju sporadično, pojašnjava ornitolog Nikola Stojnić.
“Gačci se grupišu, a dve lokacije u Novom Sadu koje su im interesantne su parking na potezu Štrand – Limanski park i ambulanta Doma zdravlja na Limanu. Tamo gde su kolonije, veće su i šanse da će mladunci ispadati iz gnezda ili učiti da lete. Ako zaista imate najbolju nameru da pomognete nekom mladuncu, možete da pozovete nas – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i mi ćemo premestiti mladunca na sigurno. Ako prostor nije kritičan, mi ćemo ostaviti majkama dužnost da zbrinu mlade, a često su i mladunci dovoljno veliki pa mogu sami da se sklone i zaštite do dolaska majke”, kaže Stojnić.
Vrane nisu omiljene ptice, čak su i poprilično i bez ikakvog razloga omražene (izraz: vrana vrani oči ne vadi). Ipak, one žive u našoj okolini upravo zbog nas i naših ružnih navika – mi pravimo smeće i stvaramo im nepresušne izvore hrane. Zato vrane, kaže Nikola Stojnić, ne žive na Fruškoj gori.
“Vrane i gačci zapravo su naši pratioci, naša slika i prilika. Oni žive u gradovima jer su uslovi odgovarajući za ovakvu pticu, a možemo da kažemo da, ako su nam gradovi sivi i crni, takve će nas ptice pratiti“, zaključuje naš sagovornik iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Izvor: 021.rs
