Admiral Rob Bauer, predsedavajući Vojnog komiteta NATO u Briselu, neposredno pred svoju prvu posetu Beogradu, kaže da su “NATO i Srbija bliski partneri” i da će “NATO i Srbija nastaviti da rade zajedno na jačanju sposobnosti njenih Oružanih snaga“.
U ekskluzivnom intervjuu za portal Saveta za strateške politike, admiral je naveo da NATO i Srbija , tokom prethodnih 16 godina, kontinuirano razvijaju blisko i obostrano korisno partnerstvo.
“NATO u potpunosti poštuje proklamovanu politiku vojne neutralnosti Srbije. Mi čvrsto podržavamo suvereno pravo svake zemlje da bira sopstveni put, bez veta ili mešanja trećih strana.“.
Bauer potvrdio strateški značaj Zapadnog Balkana
U svojoj prvoj poseti Beogradu, admiral Bauer je naglasio strateški značaj Zapadnog Balkana za NATO jer predstavlja region od ključnog značaja za mir i stabilnost u Evropi. Zato će nastaviti da podstiču politički dijalog, praktičnu saradnju i reforme u brojnim oblastima.
“Naše politike na Zapadnom Balkanu imaju za cilj jačanje stabilnosti i unapređenje saradnje, što je od koristi i za celokupnu evroatlantsku porodicu.“
Trajna posvećenost misiji KFOR i podrška dijalogu Beograda i Prištine
Admiral Bauer navodi da su ministri odbrana članica NATO-a pre dve nedelje još jednom potvrdili kontinuitet podrške NATO-a misiji KFOR i njenom zadatku da održava sigurno i bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, u skladu sa njenim mandatom UN.
“Pored toga, nekoliko članica NATO-a je najavilo da će povećati nivo podrške misiji KFOR. To je jasan znak naše trajne posvećenosti.“.
Govoreći o partnerstvu NATO i EU, Bauer ističe bliskost saradnje koja je jača nego ikad ranije.
“Trenutno 93 procenta građana EU žive u nekoj od zemalja NATO-a. Nakon što se Švedska i Finska pridruže savezu, taj broj će porasti na 96 procenata. Stoga, zaista ima smisla da NATO i EU veoma blisko sarađuju.“
Podrška Srbiji unapređenju njenih sajber sposobnosti
Sajber pretnje postaju globalni izazov, a razvoj sajber otpornosti imperativ. Admiral Bauer smatra da je saradnja u toj oblasti presudna.
“Ohrabrujemo Srbiju da dalje unapređuje svoje sposobnosti sajber odbrane kroz saradnju npr. sa NATO centrom izvrsnosti za kooperativnu sajber odbranu i NATO centrom za odgovor na računarske incidente. Kroz razmenu najboljih praksi i učešće npr. u NATO vežbama za sajber odbranu, zajedno možemo ojačati sajber odbranu Srbije.“, rekao je admiral u svom intervjuu za Savet za strateške politike.
Integralna verzija intervjua predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO admirala Roba Bauera nalazi se u nastavku.
1. Gospodine admirale, u kontekstu Vašeg prvog dolaska u Beograd kao predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a, možete li da nam objasnite najvažnije razlike strateških koncepata NATO-a iz Lisabona i Madrida?
Glavnu razliku između dva pomenuta strateška koncepta predstavlja bezbednosna realnost s kojom se suočavamo. U strateškom konceptu usvojenom u Lisabonu 2010. godine navedeno je da je evroatlantsko područje u miru i jedva se spominju izazovi poput sajber i hibridnih pretnji, kao i klimatskih promena. Kina uopšte nije spomenuta.
Prethodnih godina svedoci smo sve agresivnijeg modela ponašanja Rusije. Počev od upotrebe vojne sile protiv Gruzije 2008. godine, preko nezakonite aneksije Krima 2014, raznih destabilišućih aktivnosti u istočnom delu Ukrajine, do vrhunca ovog februara u vidu brutalne i ničim izazvane vojne agresije protiv Ukrajine.
U novom strateškom konceptu jasno je istaknuto da Rusija predstavlja najznačajniju neposrednu pretnju po našu bezbednost i po mir i stabilnost u evroatlantskoj oblasti. Takođe se navodi da su politike prinude Kine u sukobu sa našim interesima, vrednostima i bezbednošću, kao i da su klimatske promene glavni izazov našeg vremena. U ovom konceptu je takođe prikazan naš zajednički stav o borbi protiv terorizma, sajber i hibridnih pretnji.
Nešto što se nije promenilo između ova dva koncepta je posvećenost NATO-a demokratskim vrednostima. Tri ključna zadatka naše organizacije su bila i ostala ista: kolektivna odbrana, sprečavanje i upravljanje krizama, i saradnja u bezbednosti.
2. U novom Strateškom konceptu NATO-a pomenut je i region Zapadnog Balkana koji je percipiran kao strateški interes za Alijansu. Kako NATO percipira bezbednosne izazove na Zapadnom Balkanu i svoju ulogu u sprečavanju i zajedničkoj kontroli bezbednosnih rizika?
Zapadni Balkan je region od strateškog značaja, i od ključnog je značaja za mir i stabilnost u Evropi. Ovaj region je mnogo napredovao od sukoba 90-ih godina. Međutim, ponavljaju se tenzije, između ostalog na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, gde postoji agresivnija retorika, zastoj u reformama i mešanje spoljnih aktera sa ciljem podrivanja napretka.
Na samitu u Madridu ove godine, lideri NATO-a ponovo su potvrdili posvećenost Alijanse ovom regionu, što je ponovljeno i na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu pre dve nedelje.
U Bosni i Hercegovini, NATO nastavlja da pruža podršku operaciji Altea pod okriljem EU. Na Kosovu se nalazi blizu 4000 vojnika NATO-a u misiji KFOR sa mandatom Ujedinjenih nacija na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. KFOR nastavlja da pruža bezbednosni okvir koji omogućava nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije. Takođe, KFOR je uvek spreman da interveniše ukoliko bezbednosna situacija to nalaže, u skladu sa mandatom UN.
Kroz našu mirovnu misiju KFOR i naše kancelarije u Sarajevu i Beogradu, nastavićemo da podstičemo politički dijalog, praktičnu saradnju i reforme u brojnim oblastima.
Naše politike na Zapadnom Balkanu imaju za cilj jačanje stabilnosti i unapređenje saradnje, što je od koristi i za celokupnu evroatlantsku porodicu.
3. Često se čuje od NATO predstavnika da je Srbija pouzdan partner, dok zvaničnici Srbije ističu da se saradnja sa NATO-om u kontinuitetu unapređuje. Kako biste Vi opisali odnos Srbije i NATO-a?
Tokom prethodnih 16 godina, kontinuirano razvijamo blisko i obostrano korisno partnerstvo. NATO u potpunosti poštuje proklamovanu politiku vojne neutralnosti Srbije. Mi čvrsto podržavamo suvereno pravo svake zemlje da bira sopstveni put, bez veta ili mešanja trećih strana.
Neutralnost nas ne sprečava da radimo zajedno na oblastima koje obe strane smatraju korisnim. U okviru našeg programa Nauka za mir i bezbednost, radili smo zajedno u oblastima poput borbe protiv terorizma, energetske bezbednosti, bezbednosti ljudi i novih disruptivnih tehnologija.
NATO je takođe pomogao Srbiji da uništi preko 230 tona zastarelog naoružanja i municije. Pored toga, pomažemo Srbiji u reformama bezbednosnih snaga i institucija kroz povećanje interoperabilnosti sa savezničkim snagama i jačanje kapaciteta Vojske Srbije.
Ovo je pozitivno uticalo na sposobnost srpskih vojnika da učestvuju u mirovnim misijama UN i operacijama EU za upravljanje krizama.
NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu, čiji je šef brigadni general Antonelo Zaniti, u stvari se nalazi u zgradi Ministarstva odbrane Republike Srbije, i služi kao ključna spona za kontakt NATO-a i srpskih državnih organa.
I NATO i Srbija imaju koristi od našeg partnerstva. Pozdravljamo nastavak ovog partnerstva.
4. Nije tajna da se Srbija nalazi pod intenzivnim hibridnim dejstvima malignog karaktera sa posebno agresivnim sajber napadima. Da li bi Srbija mogla unapređivati svoje sajber odbrambene sposobnosti u saradnji sa NATO-om i tako graditi partnersku interoperabilnost?
Ohrabrujemo Srbiju da dalje unapređuje svoje sposobnosti sajber odbrane kroz saradnju npr. sa NATO centrom izvrsnosti za kooperativnu sajber odbranu i NATO centrom za odgovor na računarske incidente. Kroz razmenu najboljih praksi i učešće npr. u NATO vežbama za sajber odbranu, zajedno možemo ojačati sajber odbranu Srbije.
Širom sveta ima sve više sajber pretnji. Maligni akteri pokušavaju da oslabe kritične infrastrukture, ometaju državne usluge, izvlače obaveštajne podatke i kradu intelektualnu svojinu. Što se tiče sajber otpornosti, kao i kod svake vrste otpornosti, saradnja je presudna.
5. Svako redefinisanje mandata KFOR-a bi u uslovima izazovnih pregovora Beograda i Prištine moglo da predstavlja faktor rizika. Obzirom na važnost očuvanja mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji, da li nam možete potvrditi nastavak posvećenosti NATO-a misiji KFOR? I da li će NATO zadržati sposobnosti da spreči bilo kakve nemire na Kosovu i Metohiji?
Pre dve nedelje, ministri odbrana članica NATO-a još jednom su potvrdili kontinuiranu podršku NATO-a misiji KFOR i njenom zadatku da održava sigurno i bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, u skladu sa njenim mandatom UN. Pored toga, nekoliko članica NATO-a je najavilo da će povećati nivo podrške misiji KFOR. To je jasan znak naše trajne posvećenosti.
U slučaju da dođe do ugrožavanja stabilnosti, KFOR je spreman da interveniše, a sve u skladu sa parametrima propisanim u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. On će preduzeti sve mere neophodne za pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu. Želim da dodam i da se misija KFOR zasniva na uslovima na terenu, što znači da KFOR nema unapred određen kraj mandata.
Komandant KFOR-a general-major Ristuća održava blizak kontakt sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Mojsilovićem, i nedavno je posetio Beograd. Ovakvi otvoreni kanali komunikacije su od presudnog značaja za obezbeđivanje obostranog razumevanja i izbegavanje preklapanja. NATO čvrsto podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU. Konstruktivan dijalog je jedini put napred.
6. Svedoci smo globalnog repozicioniranja geopolitičke moći. U eri rapidnog tehnološkog napretka i sofisticiranih bezbednosnih pretnji, kolektivni sistem bezbednosti se nameće kao optimalno rešenje za mnoge zemlje. Da li uskoro očekujete širenje NATO-a i izvan granica Evrope?
U preambuli Severnoatlantskog sporazuma jasno je navedeno da je uloga NATO-a podrška stabilnosti i blagostanju u Severnoatlantskoj oblasti. NATO savez će ostati fokusiran na zaštitu i odbranu skoro jedne milijarde građana koji žive na teritoriji njegovih zemalja.
Najbolji način da se to postigne je da se podupire međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Taj poredak je trenutno pod napadom i NATO je voljan da radi sa partnerima širom sveta kako bi dalje podržavao vladavinu prava i demokratske vrednosti.
Imajući to u vidu, ove godine je Vojni komitet NATO-a na svoj sastanak prvi put pozvao i načelnike generalštaba naših indopacifičkih partnera: Australije, Japana, Novog Zelanda i Južne Koreje. Kao što sam rekao, saradnja u bezbednosti ostaje ključan zadatak NATO-a. A to zahteva jačanje odnosa i partnerstava s onima s kojima delimo vrednosti i koji pozitivno doprinose globalnoj bezbednosti i stabilnosti.
7. Naredne godine se očekuje izbor novog generalnog sekretara NATO-a čiji ste Vi glavni vojni savetnik. Da li to predstavlja poseban izazov u bezbednosno zahtevnoj situaciji kada jednostavno nema mnogo vremena za adaptaciju novog rukovodstva? I da li se može po prvi put očekivati izbor žene na mesto generalnog sekretara?
NATO je uvek imao jake lidere. Jens Stoltenberg je sjajan primer veštog i pouzdanog lidera koji može predvoditi Alijansu u vremenima velikog nemira i nestabilnosti.
Kao vojnom lideru, nije na meni da spekulišem ko će biti njegov naslednik, ali on ili ona može računati na moju potpunu posvećenost.
8. Izvan multilateralne saradnje članica NATO-a, u Holandiji ste razvili bilateralnu vojnu saradnju sa Nemačkom zasnovanu na veoma dubokom poverenju, razumevanju i obostranom interesu. Ovo naglašavam jer ste i kroz projekt Grifin praktički integrisali neke jedinice. Da li mislite da bi i region Zapadnog Balkana mogao imati takvu vrstu odlučnosti, strateškog predviđanja i sposobnosti za izgradnju međusobnog poverenja ili je to ipak utopija?
Bilateralna vojna saradnja Holandije i Nemačke bila je, kao što ste dobro rekli, zasnovana na dubokom poverenju, razumevanju i obostranom interesu. Na obe strane je na visokom vojnom i političkom nivou bilo mnogo razgovora o tome kako bi ova bilateralna saradnja mogla da se praktično sprovede u delo.
Duboka integracija je proces koji iziskuje vreme i zahteva ustupke i kompromise obe strane. Zasniva se na prepoznavanju međusobnih jačih strana i prihvatanju međusobnih nedostataka. Ali pre svega se odnosi na suštinsko verovanje da ste jači zajedno nego kad ste sami. Saradnja Nemačke i Holandije danas predstavlja rezultat mnogo godina međusobnih ulaganja i izgradnje tog poverenja.
Nije na meni da predviđam koji oblici saradnje bi mogli da funkcionišu na Zapadnom Balkanu. Ali, na vojnom nivou, vidim da ovde postoje jaki lideri koji su više nego sposobni da kreiraju prilike za svoje oružane snage. Dok god postoji poverenje, sve je moguće.
9. Rat u Ukrajini je imperativno nametnuo koheziju svih članica NATO-a, kao i razumevanje za dalje jačanje sposobnosti kao mera odbrane i odvraćanja. Zahvaljujući tome, verovatno Vam je olakšano postizanje konsenzusa u Vojnom komitetu NATO-a. Ali da li nas očekuju vremena militarizacije, visokih izdvajanja za odbranu i posledično stagnacije privrede?
Brutalna agresija Rusije protiv Ukrajine je razbila mir u Evropi. NATO nije direktno uključen u ovaj rat, ali izražava potpunu solidarnost sa vladom, oružanim snagama i narodom Ukrajine u herojskoj odbrani njihove zemlje.
Članice NATO-a im pružaju napredne sisteme, među kojima su artiljerija, protivvazduhoplovna odbrana i oklopna vozila. Možemo videti da na terenu to pravi stvarnu razliku. Ukrajina dobro napreduje na bojnom polju i potiskuje ruske snage na istoku i jugu.
U junu, na samitu u Madridu, postignut je dogovor o Sveobuhvatnom paketu pomoći za Ukrajinu, u vrednosti od više stotina miliona evra dodatne podrške. On uključuje sredstva bezbedne komunikacije, hranu i gorivo, medicinske zalihe, zaštitne prsluke, opremu protiv mina, hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji. U okviru ovog paketa, NATO će Ukrajini uskoro dostaviti i opremu za borbu protiv bespilotnih letelica, među kojima su stotine ometača bespilotnih letelica, koji mogu pomoći da se onesposobe ruske bespilotne letelice, kao i one pravljene u Iranu, te da se zaštiti narod i ključna infrastruktura Ukrajine.
U dužem roku ćemo takođe pomoći Ukrajini da pređe sa opreme iz sovjetske ere na modernu NATO opremu, unapredi interoperabilnost i dalje ojača svoje odbrambene i bezbednosne institucije.
U međuvremenu, budžeti odbrane su povećani na nivou Alijanse. Ova godina biće osma uzastopna godina povećanja ulaganja na nivou evropskih članica i Kanade. Do kraja ove godine, dodatna ulaganja će dostići više od 350 milijardi dolara otkako smo se dogovorili da povećamo ulaganja u odbranu 2014. godine. Sve članice se trude da osiguraju svoju sposobnost da se odbrane.
Predstojeći meseci biće test jedinstva i solidarnosti, pošto rat sa Rusijom izaziva pritisak na zalihe energenata i povećava troškove življenja. Ali lideri NATO-a su jasno istakli da ćemo podržavati Ukrajinu dokle god to bude potrebno, jer ćemo svi platiti mnogo veću cenu ako jedan autoritaran režim poput Rusije vidi da njegova agresija, koju Ukrajinci plaćaju krvlju, može biti nagrađena.
10. Kao politička i vojna organizacija odgovorna za bezbednost Evrope, da li i u kolikoj meri NATO dobija konkurenciju u potencijalnom stvaranju „zajedničke evropske vojske“ u budućnosti?
Trenutno 93 procenta građana EU žive u nekoj od zemalja NATO-a. Nakon što se Švedska i Finska pridruže savezu, taj broj će porasti na 96 procenata. Stoga, zaista ima smisla da NATO i EU veoma blisko sarađuju.
Pozdravljamo povećane napore EU u cilju odbrane, ali ti napori ne bi trebalo da se preklapaju sa NATO-om. Ono što je potrebno jesu dodatne sposobnosti, a ne nove strukture. Ne postoji vojska NATO-a, kao što ne postoji ni Evropska vojska. Ono što postoji jesu suverene zemlje koje imaju jedne oružane snage, koje raspoređuju onako kako vide da je najbolje.
Imajući to u vidu, partnerstvo NATO-a i Evropske unije je jače nego ikad ranije. Naša zajednička reakcija na rat u Ukrajini pokazuje sinergetski efekat kada i NATO i EU upotrebljavaju svoje instrumente moći.
Radimo zajedno i u mnogim drugim oblastima. Npr. NATO nastavlja da pruža podršku operaciji Evropske unije Altea u Bosni i Hercegovini. Nikome ne bi bilo u interesu da se ne produžava mandat te operacije, pošto prisustvo EU uz podršku NATO-a pomaže BiH da se suočava sa svojim brojnim izazovima.
11. Kao savetodavni organ Grupe za nuklearno planiranje, Vojni komitet NATO-a je sigurno analizirao opasne i neodgovorne pretnje nuklearnim oružjem predsednika Ruske Federacije. Ceo svet je to osudio jer su svi svesni da bi to promenilo prirodu sukoba sa nesagledivim posledicama. Da li i partnerske zemlje mogu da računaju na zaštitu NATO-a?
Nesmotrena nuklearna retorika predsednika Putina je opasna i neodgovorna. Bilo kakva upotreba nuklearnog naoružanja bi suštinski promenila prirodu konflikta i imala drastične posledice. Nećemo našim protivnicima dati privilegiju da znaju kakva bi tačno bila naša reakcija u slučaju upotrebe nuklearnog naoružanja. Ali Rusija zna da se u nuklearnom ratu ne može pobediti i da se on nikad ne sme započeti.
Nuklearne snage NATO-a pomažu u očuvanju mira u Evropi više od sedamdeset godina. Svrha nuklearnog odvraćanja NATO-a nije provociranje sukoba, već očuvanje mira, odvraćanje od agresije i sprečavanje prisile. Dok god postoji nuklearno naoružanje, NATO će ostati nuklearni savez.
12. Imaćete za koji dan sastanke sa zvaničnicima. Koja je Vaša osnovna poruka?
Cilj moje posete je da razgovaramo o tome kako NATO i Srbija mogu nastaviti da rade zajedno na jačanju sposobnosti njenih Oružanih snaga.
Moja poruka za srpske zvaničnike jeste da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. NATO je savez koji u potpunosti poštuje pravo svake zemlje na samostalno odlučivanje.
Partnerstvo koje gradimo sa Srbijom proteklih šesnaest godina zasniva se na zahtevima Srbije, krojeno je prema njenim potrebama, i obostrano je korisno. Pozdravljam nastavak ovog partnerstva. Bezbednost je timski rad. Svi radimo zajedno kako bismo održali mir i prosperitet naših građana.
Autor: Tim Saveta za strateške politike
