Vršnjačko nasilje mukotprno je za svako dete, kao i za roditelje, pogotovo ukoliko ne dobiju podršku od škole.
Žrtva dobija traume, koje mogu da se prodube ukoliko se ne reaguje na njene slabosti, dok sa druge strane nasilniku moraju da se odrede granice.
Stručnjaci koji su dali svoj komentar na ovu temu su Višnja Divild Žeželj, pedagog i Leo Ivanišević, psiholog. Oni su gostovali na Kurir televiziji u jutarnjem programu “Redakcija” i samim tim obrazložili i dali pojedine predloge na temu vršnjačkog nasilja.
Sa obzirom na to da se u jednoj školi u Zemunu, kako roditelji žrtve tvrde, direktor nije zaštitio dete koje je mučeno od strane moćnika, pa je pedagoškinja odgonetnula sumnju na ovu situaciju.
– Može tako nešto da se desi, nije da ne može, ali čini mi se da škola ide ka tome da se boji reakcije. Ne znači da bi taj neko ko je moćan, uticajan i ako ima, kako oni kažu, veze ili je donator škole, ne znači da ne bi reagovali u takvoj situaciji. Mislim da apriori kreću od toga da oni kažu da je njihova odluka da štite, a ustvari čekaju da to dete napusti školu, pa će onda stići neko drugo dete. Mislim da prosveti treba da bude akcenat na tome da bude nezavisna u tom smislu, da ima pravo da sprovodi sve ono što joj pravilnici i zakon omogućavaju i da niko ne bude tu izuzet, a verujem da je u praksi to drugačije – rekla je Žeželj, pa je dodala:
– Roditelji žrtve moraju da budu osnaženi da se i oni bore, to nije jedini put, škola jeste prvi, ali svakako postoje i drugi putevi koji mogu da pomognu detetu da nađe svoje mesto u toj školi, na kraju krajeva ako je škola toliko kruta i ne želi da sarađuje sa roditeljima onda je svakako opcija promena škole i spašavanje deteta iz toksične sredine.
Psiholog je napomenuo da škola ukoliko ima nasilnike, gubi afinitet vaspitno-obrazovane ustanove.
– Ako tretman nije isti za svakog učenika, škola tada gubi autoritet i poentu kao vaspitno-obrazovana ustanova, život u društvu zahteva poštovanje određenih pravila i mi decu vaspitavamo kako bi ona naučila ta pravila. Dakle, ako ta ista pravila ne važe za sve, onda vaspitni aspekt otpada, ali vam otpada i obrazovni jer obrazovanje, razvoj, učenje novih veština ne može da se dogodi u okruženju u kojem se dete ne oseća bezbedno – rekao je Ivanišević.
Pritom je odvojio tretman za nasilnika i za žrtvu.
– Žrtvi je potrebna podrška, potrebno je odmah intervenisati jer je pokazano da ukoliko žrtva ostane sama u tome što se dešava, onda se ta trauma produbljuje, što pre reagujemo manje su posledice. Sa druge strane, nasilje se zaustavlja tako što moraju da mu se postave čvrste sistemske granice, ta deca su izvan kontrole, samim tim neko drugi mora da mu postavi granicu – zaključio je Ivanišević.
