AFERA KRUŠIK 13. DEO Vučić je zove “gospođa mama”, sina su joj zatvorili jer je raskrinkao prljave poslove vrha vlasti, a ona je PRVI PUT o svemu progovorila za NIN

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Najpre je 18. septembra 2019, tajno uhapšen i smešten u zatvor da bi nakon što je izrastao u simbol borbe protiv korupcije bio prebačen u kućni pritvor. Ali je onda postao i meta brutalnih napada najviših predstavnika vlasti, počevši od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra policije Nebojše Stefanovića, čiji je otac direktni akter u aferi Krušik. Naime, ministarov otac Branko Stefanović zestupnik je jednog od privilegovanih preduzeća GIM koje je čak u nekim slučajevima dobijalo mine od Krušika po nižoj ceni nego što je ovu fabriku koštala proizvodnja tih istih mina.

Koristeći pozicije moćnih fu­nkci­ja, preko medija koji ih podržavaju, svakodnevno su krimina­lizovali i optuživali uzbunjivača iz Krušika ali se tu nisu zaustavili. Tako je pre­dsednik države direkno optužio Aleksandrovu majku Milijanu da je u saradnji sa sinom faktički radila za konkurentsku firmu na štetu namenske industrije i srpskih interesa.

Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu.

Poštujemo njenu želju da ne objavljujemo njenu fotografiju.

Kako ste vi kao majka razumeli želju vašeg sina da ukaže na visoku korupciju i istinu o Krušiku čak i po cenu da ugrozi sebe?

Razumela sam ga tako što kao majka poznajem sve njegove vrline i mane. Aleksandar je veliki emotivac, privržen porodici, dobar drug i prijatelj. Znam da je voleo svoj posao, svoje preduzeće, znam koliko se trudio da svaki zadatak koji dobije uradi do savršenstva. Nije mnogo pričao o zbivanjima u Krušiku, ali u duši sam osećala da ga nešto muči, da je nezadovoljan. Revoltiran svim nepravdama koje su mu nanete kao i mnogim vrednim, poštenim i radnim zaposlenima koji su bili vrhunski poznavaoci svog posla, nije mogao da prećuti uočene nepravilnosti i neistine.

Razumela sam tu njegovu potrebu da ukaže na to što je otkrio, jer je smatrao da će iznošenjem istine na videlo, pomoći svom preduzeću da se izbori sa nedaćama. Njegova velika mana je tvrdoglavost i upornost, jer kad se uhvati nekog posla ne odustaje pa makar udario glavom u zid.

Veliki deo javnosti podržava borbu vašeg sina. Sigurno da nije laka borba pojedinca kad ga osporava i napada vrh države. Da li strahujete zbog sina i kako sve to podnosite?

Kao majka jako sam uplašena i zabrinuta za njegovu budućnost. Strahujem kako će se sve to završiti, koliko će to još trajati, šta će biti sa njim, sa njegovom porodicom, poslom. Brinem za njegovo zdravlje, jer provoditi dnevno po 23 sata u stanu, uticaće to sigurno i na njegovo zdravlje, ostaviće posledice na njegovo psihičko stanje. Teško nam je da sve to gledamo, a nemoćni smo da bilo šta promenimo. Moj muž ga svaki dan obilazi, snabdeva ga hranom i ostalim potrepštinama, jer ja sam radnim danima u Beogradu. Vikendom sam u Valjevu pa tad nastojim da više vremena provodim sa njim, da pričam sa njim o svemu kroz šta je prošao. Teško je prihvatiti da vam je život iz korena promenjen – poremećen.

Vaš sin je uhapšen tajno, zatim je odveden u zatvor, a da to niko osim porodice nije znao. Zašto?

Bilo je strašno kada smo saznali da je uhapšen. Nismo znali razlog hapšenja. Bio je to veliki šok kako za mene tako za celu porodicu. On je uhapšen oko 15 časova a ja sam od njegovog rukovodioca negde oko sedam uveče dobila informaciju da je moj sin imao neke neprijatnosti na poslu, da su došli neki inspektori iz MUP da su uzeli njegov računar i otišli sa njim u stan. To je bilo sve što smo znali, drugih informacija nismo imali, nismo znali ni ko ga je uhapsio ni gde se nalazi sve dok se nije javio negde posle 22 časa.

Nismo znali kako da se ponašamo, da li izaći u javnost ili ćutati i pustiti nadležne institucije da rade svoj posao. Mišljenje prvog advokata i iskrena da budem i moje je bilo da je možda bolje da se o tome ne piše, jer će to samo dobiti političku dimenziju, a neće imati neke koristi. Kasnije sam shvatila da sam grdno pogrešila. U stvari nismo znali šta je pravi razlog hapšenja, šta je on to objavio, jer uopšte nismo bili u toku. Kad je kućni pritvor preinačen u zatvorski, nervi su eksplodirali. Dani su prolazili, on u zatvoru, ništa se ne preduzima, a mi se vrtimo ukrug. To je tako teklo sve dok nismo dobili dozvolu da ga posetimo. Tad nam je on rekao da bi trebalo da obavestimo istraživačko novinarstvo.

Možete li nam opisati kako ste se nosili sa saznanjem da vam je policija tajno odvela sina?

Način na koji je moj sin uhapšen je nešto što me je najviše zabolelo i što nikad neću moći da zaboravim. Upasti sa blindiranim kolima sa automatima na radno mesto je strašno, kao da je on vođa neke kriminalne grupe ili neki ne daj bože ubica. Uhapsiti ga na taj način ispred kolega i ostalih zaposlenih za mene je nešto najstrašnije, jer to je bilo demonstriranje sile i sejanje straha. Mogu samo da pretpostavim kako se on osećao u toj situaciji.

žestokog sukoba dvojice naprednjaka zbog stečaja paraćinske staklare – Pušice i Dušana Adamovića, tada člana Izvršnog odbora i nekadašnjeg poverenika naprednjaka za Srem.

Vaš susret u zatvoru verovatno je bio i emotivan i traumatičan. Kako je to izgledalo kada ste ga prvi put videli u zatvoru?

Nikada do sada nisam ni prošla pored zatvora, a kamoli nekog posetila. Čekanje da se prijavimo, da predamo paket, da nas prozovu da uđemo u neku prostoriju gde će dovesti zatvorenike kojima je došla poseta je kod mene izazivalo ogromnu napetost i nervozu. Prostorija uzana, pregrađena staklenim zidom, komunikacija preko telefonskih slušalica su me dodatno povredili. Kad sam ga ugledala prekoputa mene, iza stakla, nisam mogla da suze zadržim, taj osećaj da svoje dete ne možete ni da dotaknete je nemoguće opisati.

Kad se javnost uključila, kada se saznalo da je Aleksandar uhapšen, šta se promenilo za vas i vašeg sina?

Kad se javnost uključila, kad su krenuli protesti podrške dobila sam dodatnu nadu da više nismo sami, da su tu novinari istraživači koji bez straha pišu o aferi, da je sve više ljudi koji mu daju podršku i snagu da izdrži. Zahvaljujući uticaju celokupne javnosti zatvorska kazna je preinačena u kućni pritvor. Podrška javnosti mom sinu znači mnogo, jer to mu govori da je ipak uradio nešto dobro za svoje preduzeće i svoju zemlju.

Kako podnosite to što ste i vi izašli iz anonimnosti i to ne svojom već voljom vrha vlasti?

Ja sam običan građanin ove zemlje, mislim da ničim nisam zaslužila da me sam vrh vlasti proziva, ni sama ne znam zašto. Ja sam samo majka mog sina Aleksandra Obradovića, nisam uopšte znala da je on istraživao sve te nepravilnosti koje je obelodanio. Da sam znala za njegove namere sigurno bih nastojala da ga sprečim da to ne čini kako bih ga zaštitila od svih neprijatnosti kroz koje prolazi i on i mi kao porodica, jer se radi o vrlo bitnim stvarima.

To je još jedan skandal i sadizam sudije Darinke Šćepanović.“ Agencija u saopštenju navodi da otac ministra nije bio angažovan u GIM-u, uprkos dokumentima koji dokazuju da je bio u Krušiku kao predstavnik te firme i dobio vizu za Saudijsku Arabiju kao njihov pravni zastupnik. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija kaže da je javno objavljeno da je Stefanović u zahtevu za vizu naveden kao pravni savetnik GIM-a. „Tog navoda nema u odluci Agencije. Da li je to namerno ignorisano? Uputićemo zahtev za odgovor na to pitanje.“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najmoćniji političar u zemlji, jači od Ustava i zakona, optužio vas je javno da radite za firmu koja je konkurent GIM-u (privatnom preduzeću koje zastupa Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše). Kako ste to doživeli i kako to komentarišete?

Optužbe su jedno a istina je drugo. Ja sam u Krušiku radila sve do 2. marta 2014. godine. Radila sam na poslovima izvršnog direktora za finansijsko-komercijalne poslove, i sa ovog radnog mesta sam otišla u penziju. Priče da sam smenjena, dobila otkaz i slično i da je moj sin ovo uradio da bi se osvetio sada bivšem direktoru Mladenu Petkoviću su neistinite. Ja nisam pretrpela nikakva poniženja i maltretiranja od Mladena Petkovića, pa nije imao razlog da mu se sveti zbog mene. Nešto kraće od godinu dana pozvana sam od direktora firme CPR Impeks doo (CPR IMPEX doo). da zamenim koleginicu koja je vodila knjigovodstvene poslove, a koja je otišla na porodiljsko bolovanje. Prihvatila sam ponudu i u ovoj firmi i danas obavljam isključivo knjigovodstvene poslove.

“Ne razumem optužbu vrha vlasti da je moj sin kao lažni uzbunjivač sve to radio zbog mene da bi moja firma Tehnoremont bila konkurent GIM-u. Ja nisam zaposlena u Tehnoremontu, a nisam ni vlasnik Tehnoremonta ni CPR Impeksa, nisam ni direktor ni zakonski zastupnik ni ovlašćeno lice, ja sam samo knjigovođa”

Firma Tehnoremont doo (Tehnoremont doo) iz Temerina je zavisno društvo CPR Impeksa. Knjigovodstvene poslove za Tehnoremont vodila je knjigovodstvena agencija iz Temerina. Poslovima komercijale uopšte se nisam bavila, nisam učestvovala u traženju i davanju ponuda, kao ni u sklapanju bilo kakvih ugovora. Sa poslovnim partnerima iz zemlje kontaktirala sam samo kad su bila plaćanja i usaglašavanja potraživanja. Ne razumem optužbu vrha vlasti da je moj sin kao lažni uzbunjivač sve to radio zbog mene da bi moja firma Tehnoremont bila konkurent GIM-u. Još jednom ističem da ja nisam zaposlena u Tehnoremontu, a nisam ni vlasnik Tehnoremonta ni CPR Impeksa, nisam ni direktor ni zakonski zastupnik ni ovlašćeno lice, ja sam samo knjigovođa.

Na kojim ste sve poslovima i koliko dugo radili u Krušiku?

U Krušiku sam počela da radim juna meseca 1980. godine i otišla u penziju marta 2014. godine. Radila sam na više poslova iz oblasti finansija i komercijale, počev od onih najprostijih – ekonomista OUR-a, pa do onih najsloženijih – izrada investicionih elaborata, utvrđivanje cena proizvoda, praćenje ugovora vezanih za osvajanje novih proizvoda sa MO itd. Od 1995. godine pa sve do marta 2014. godine sam na rukovodećim poslovima, prvo kao finansijski direktor u RO Namenska, a kasnije kao izvršni direktor finansijsko-komercijalnih poslova u HK Krušik ad.

Da li se osećate ugroženo s obzirom na to da vas predsednik, ministar policije i mnogi drugi predstavnici vlasti prozivaju i optužuju?

Uopšte se ne osećam ugroženom, jer sve te optužbe ne stoje, kako sam već ranije iznela. Ja sam svoj radni vek odradila još pre pet godina, a sad radim kao penzioner na poslovima knjigovođe i svojim radom ne ugrožavam nikoga i ne utičem na bilo kakvu konkurenciju.

Posle svih napada iz vrha vlasti, i od predsednika lično, da li imate poverenja u tužilaštvo i druge institucije sistema da će nepristrasno obaviti istragu po dokumentaciji koju je izneo vaš sin?

Iskreno ne znam šta će tužilaštvo uraditi. Znam da su im svi dokazi dati, a na njima je da to provere i utvrde istinu, a sigurna sam da je istina ono što je moj sin obelodanio, jer posle 34 godine provedene u Krušiku imate osećaj da sve što je obelodanjeno je istina.

Šta mislite da će biti sa postupkom koji je pokrenut protiv vašeg sina?

Nadam se da će tužilaštvo raditi nepristrasno i da će utvrditi da moj sin nije kriv za ono za šta ga optužuju. Aleksandar nije izneo nikakvu tehničku, vojnu, ili državnu dokumentaciju, već samo ekonomska dokumenta kojima se ukazuje na iznete nepravilnosti.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Devedesetih sam bio spreman da se pridružim demokratskom bloku, ali me niko nije zvao. Verovatno su mislili da sam mangup. Kada je politika u pitanju, danas postoje samo nacionalni i ekonomski interesi. Mene to ništa ne interesuje! Ne molim ja boga da mi kupi mercedes-benc, kaže autor romana „Grozota ili…“ koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. (Da biste pročitali kompetak intervju, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

To što Aleksandar Vučić misli da bi moguće američke sankcije Srbiji zbog kupovine protivvazdušnog raketnog sistema Pancir od Rusije bile besmislene, može biti, ukazuje na dve stvari. Prvo, predsednik Srbije nije naučio od svojih prethodnika da je ponekad mudro izbeći batine, posebno od jačeg. I drugo, on očajnički šalje poruku Vladimiru Putinu da Beograd ne želi da ostane bez podrške Moskve. Posebno kada rešavanje kosovskog pitanja ulazi u završnu fazu. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Demantujući navode bugarskog portala “Arms voč” o izvozu mina iz valjevskog Krušika za Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da tih 15.000 mina nije kupio GIM, već privatna firma “Tehnoremont” Petra Crnogorca. Crnogorac je, inače, vlasnik i CPR Impeksa, u kojem je bila zaposlena i, kako Vučić insistira, „gospođa mama lažnog uzbunjivača“, ali ta firma, za razliku od Tehnoremonta, nema dozvolu za trgovinu oružjem. (Pred vama je dvanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kolege su podigle štitove i odguravali ih štitovima. Nisu dizali palice iako se već stekao uslov jer je to bio napad na kordon. Oni su počeli da šutiraju štitove. Nastao je krkljanac. Pritrčao sam. Starešina je pozivao pomoć: „Imamo napad.“ (Da biste pročitali celu ispovest žandarma koji su reagovali na incident na Paradi ponosa u kome su učestvovali brat Aleksandra Vučića, Andrej, kao i brat Siniše Malog, Predrag, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Može da bidne, ali ne mora da znači, to je mantra koja se vezuje za Baju Pašića a može se primeniti i na izjave predsednika Srbije, koje su ovih dana ustalasale javnost. Aleksandar Vučić je obznanio da će se pojaviti usaglašen predlog zapadnih zemalja (zapravo EU i SAD) koji bi bio nekakav “Ahtisari plus plus”. Ovaj predlog će uz priznanje Kosova i njegovog mesta u UN sadržati i garancije ulaska Srbije u EU. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kad sam bila mala, često bismo uveče šetali pored Bistrice, otac napred, majka i mi deca iza njega, kupovao nam je kestenje ili sladoled. Sećam se da je jednom sreo nekog čoveka, da mu se obraćao na turskom, a ovaj njemu na srpskom, pa sam ga posle pitala „šta je ovo bilo, tata“, misleći na razmenu jezika – priča 50-godišnja Bojana, rodom iz Prizrena. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom novembra prošle godine nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se tada još nalazio u kućnom pritvoru, jer je vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača. (Pred vama je deseti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Na sumnjivu prodaju banja i rehabilitacionih centara u vlasništvu Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) upozoravalo je Udruženje sindikata penzionera Srbije. Pisali su nadležnima, ali i predstavnicima vlasti počevši od predsednika Aleksandra Vučića, koji je još kao premijer 2016. najavio privatizaciju banja koje su praktično u privatnom vlasništvu svih penzionera.

Ukoliko na Google pretraživaču ukucate pojam „osuđen zbog smrti radnika“ dobićete nepregledni niz vesti koje počinju imenom Dobrica Veselinović. Osuđen je zbog smrti 53 radnika koja su tokom 2019. izgubila život na radnom mestu?

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, odlučio je da baci rukavicu kritičarima sa opozicione scene: uputio im je javni poziv da „umesto tvitovanja“ protiv mogućeg izlaska na lokalne izbore, dođu u taj grad i brane ga od uobičajenog naprednjačkog sredstva uterivanja glasova na sopstveni račun – potencijalne okupacije džipovima bez tablica sa ozbiljnim „vaspitnim“ potencijalom.

Prodaja Kuršumlijske i Vranjske banje, koje su bile u vlasništvu svih penzionera Srbije, okončana je iako je nadležni stručni pomoćnik direktora Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) ukazivao na brojne nezakonitosti.

Neko je jednom za Sergeja Trifunovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, napisao da je „najbolji glumac u politici i najbolji političar među glumcima“. Može biti da je reč o tek zgodnoj poštapalici, ali ono što je svakako neupitno je da je lider PSG-a neprekidno prisutan u javnosti. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

„Tamo gde zabranjuju Pecu Popovića, tamo više ni zrno pameti nije ostalo“, jedan je od brojnih prošlonedeljnih tvitova (@VesnaKrsman) koji je usledio kao reakcija javnosti na zabranu promocije knjige ovog znamenitog rok kritičara i nezvaničnog ministra povratka kulturi, kako ga je naslovio pisac Vladimir Pištalo, i to u Vršcu u Gradskoj biblioteci. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

“Noći su bile duge, imao sam osećaj da me zidovi stiskaju. Prvih mesec dana je bilo kao da sam gubav, niko nije smeo da mi priđe i pozdravi me na ulici. Radost i uzbuđenje zbog ukidanja mere kućnog pritvora sa mnom je podelilo tek troje od 3.200 zaposlenih. Nikome ne zameram. Strah je dominantno osećanje u Srbiji. Mene istina i neoborive činjenice hrane snagom.”

Svet se ovih dana podseća „sudbonosne“ Krimske konferencije, na kojoj su pre 75 godina Ruzvelt, Čerčil i Staljin isti taj svet podelili. Niko, naravno, neće sporiti da je sastanak te tri glave u letovalištu Jalta od 4. do 11. februara 1945. bio istorijski značajan.

Izgleda kao dosetka, ali nije: na par dana pred Novu godinu, gradske vlasti u Moskvi su, ne bi li kreirale lepšu prazničnu atmosferu, po centru grada bacale… veštački sneg. U ruskoj prestonici – u ovo doba godine obično okovanoj snegom i ledom; ili je barem tako zamišlja svet – registrovan je, naime, najtopliji decembar još od 1886; i čitava 2019. je bila najtoplija godina otkako se u Rusiji obavljaju meteorološka merenja. Pa je gradska uprava posegla za nesvakidašnjom „dekoracijom“, koja je uključivala i omanje brdo od veštačkog snega namenjeno moskovskim snouborderima.

Kada bi se naša Vlada zaista, a ne samo deklarativno i u reklamne svrhe, usredsredila na kulturnu baštinu Kosova i Metohije, među kojom prednjači sakralna od oko 1.300 spomenika, možda bi se i Briselskim dijalogom dotaklo tog problema od 2013. godine. Sve i ako se prištinska strana tome suprotstavlja uporno.

Danas, 20. februara, Ujedinjene nacije proslavljaju Svetski dan socijalne pravde. Praznik je relativno nov, ustanovljen je 2007. godine, i njime smo se izvesno hteli pohvaliti da nam je društvena svest značajno porasla u odnosu na životinjske pretke. Ujedinjene nacije će, kažu, i ovog februara skrenuti pažnju na prilike za napredak koje pruža globalizovan svet, ali i na siromaštvo, neravnopravnost, društvenu isključenost i druge „ozbiljne izazove“.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs