AFERA KRUŠIK 14.DEO NIN otkriva ko sve radi za GIM i Tešića kog su Amerikanci stavili na crnu listu zbog ilegalnih akcija prilikom trgovine oružja

Privatna firma GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše, i Partizan tek, čiji je jedini vlasnik trgovac oružjem Slobodan Tešić, nisu samo poslovali sa Krušikom iz Valjeva, od kojeg su mine nabavljali po povlašćenim cenama, već i sa drugim državnim preduzećima namenske industrije Srbije. . (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dokumenti o isporukama oružja iz Krušika, u koje je NIN imao uvid, otkrivaju da je sa robom proizvedenom u valjevskoj fabrici, namenjenom kupcima iz inostranstva, bilo i oružja napravljenog u još četiri državne fabrike – u Prvoj petoletki iz Trstenika, Slobodi iz Čačka, Zastava oružju iz Kragujevca i Prvom partizanu iz Užica.

Ta dokumentacija, takođe, otkriva da su u krugu valjevskog Krušika neke privilegovane privatne firme, a pre svih Partizan tek, skladištile i oružje proizvedeno u drugim fabrikama, konkretno u Zastava oružju i Prvoj petoletki. NIN je već pisao da je GIM svoje „zalihe“ držao u magacinu MUP-a na Avali, a ni posle šest nedelja od MUP-a nismo dobili odgovor na pitanje kako je i pod kojim uslovima zaključen ugovor sa firmom čiji je predstavnik baš otac ministra policije.

Upravo ovih dana, kada afera Krušik dostiže vrhunac i kada su o njoj počeli da izveštavaju danski, francuski, nemački i drugi svetski mediji, sprema se novi kontingent oružja, koji bi trebalo da krene put Saudijske Arabije. NIN saznaje da je u pitanju poslednja, četvrta isporuka po ugovoru broj 28/13-GIM-KV/2018/3 između privatnog preduzeća Gorana Todorovića, poslovnog ortaka Branka Stefanovića i Ministarstva odbrane Saudijske Arabije.

Put u Rijad

Upravo zbog sklapanja ovog posla otac ministra policije je početkom juna 2018. i putovao u Rijad, glavni grad Saudijske Arabije, a BIRN je objavio njegov zahtev za vizu, u kojoj je navedeno da tamo putuje kao pravni zastupnik GIM-a. Tim ugovorom od Krušika je naručeno 60.000 mina kalibra 60 milimetara, 150.000 mina od 81 milimetar, 7.000 mina od 82 milimetra i 50.000 mina od 120 milimetara. U ugovoru se precizira i da dogovorene količine budu isporučene u četiri ture.

Prva isporuka bila je u decembru 2018, kada je zajedno sa minama iz Krušika isporučeno i 100.000 komada artiljerijskih metaka 23×152 milimetra, proizvedenih u Slobodi iz Čačka. Osim dokumenta o isporuci, jednim zvaničnim mejlom od 24. oktobra 2018. najavljuje se utovar kamiona sa oružjem iz Krušika i Slobode iz Čačka za jedan zajednički kontingent.

Mine iz Krušika zajedno sa minobacačima Prve petoletke iz Trstenika, na osnovu drugog ugovora GIM-a i Saudijaca, isporučene su 9. avgusta 2017. sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“. Na fotografijama, od kojih je NIN neke objavio u broju od 31. oktobra 2019, jasno se vidi da su tada na niškom aerodromu bila i tri šlepera sa minobacačima iz Prve petoletke. Avio-prevoznik je bila beloruska kompanija Rubi star (Ruby Star), koja je u više navrata optuživana za nelegalni transport oružja na Bliski istok. Na fotografijama se vide i oznake minobacača M81mm i M69B, koji su deo proizvodnog asortimana Prve petoletke.

Platiš 11.000, prodaš za 20.000 evra

U autorskom tekstu za NIN general Momir Stojanović, nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) i bivši predsednik Odbora za bezbednost Skuštine Srbije, koji je na to mesto postavljen kao kadar SNS-a, napisao je da je GIM minobacače Prvoj petoletki plaćao oko 11.000 evra, a da ih je Saudijcima prodavao za više od 20.000 evra.

Dokumenti o minama koje je GIM kupovao od Krušika i kasnije preprodavao, otkrivaju dramatičnu razliku između nabavnih i prodajnih cena, a Stojanović tvrdi da je slično bilo i sa oružjem Prve petoletke. Dok su ugovarani svi ovi, za fabriku štetni poslovi, direktor Krušika bio je Mladen Petković, kadar SNS-a iz opštine Zemun, a generalna direktorka Prve petoletke Anđelka Atanasković je u više navrata pružala veoma upadljivu podršku Aleksandru Vučiću i Ministarstvu odbrane. Predsednik Srbije i SNS-a je nju, zauzvrat, jednom prilikom nazvao „žena zmaj“, aludirajući na njen navodni poslovni uspeh.

„Iznenadila sam se da Vučić uopšte zna za mene. Živim u Trsteniku, maloj sredini i nisam ni imala priliku da se sretnem sa predsednikom. Na sastanku za investicije sam se upoznala s njim, zahvalila mu se na komplimentima i moram da priznam da mi sve to baš imponuje.“

Generalna direktorka “Prve petoletke” Anđelka Atanasković

Atanaskovićeva mu je uzvratila: „Iznenadila sam se da Vučić uopšte zna za mene. Živim u Trsteniku, maloj sredini i nisam ni imala priliku da se sretnem sa predsednikom. Na sastanku za investicije sam se upoznala s njim, zahvalila mu se na komplimentima i moram da priznam da mi sve to baš imponuje.“ Inače, Prva petoletka je dobijala novčanu pomoć od države, dok je prema navodima Momira Stojanovića sklapala štetne ugovore sa GIM-om. Tako je Vlada Srbije sredinom 2017. za Prvu petoletku obezbedila 3,5 miliona evra za modernizaciju opreme.

GIM je poslovao i sa Zastava oružjem, tako što je od te državne firme kupovao pištolje i potom ih prodavao Sjedinjenim Američkim Državama. Prema do sada dostupnim podacima, od početka 2017. do sada je evidentirano osam pošiljki GIM-a za tržište SAD. U jednom od izveštaja navodi se da je 30. marta 2019. isporučeno 1.558 pištolja. Ovi poslovi GIM-a su posebno zanimljivi ako se zna da Zastava oružje ima ovlašćenog i eksluzivnog zastupnika za američko tržište.

Veze GIM-a i Zastava oružja

Tim pre bi bilo zanimljivo čuti odgovore na neka pitanja – kako i kojim kanalima je GIM uspeo da uspostavi veze sa Zastava oružjem, po kojim cenama kupuju, a po kojima izvoze pištolje Zastave u SAD. Inače, direktor Zastava oružja je Mladen Petković, koji je do kraja 2018. bio direktor Krušika, državne firme kojoj su u to vreme privilegovane privatne firme, među kojima su GIM i Partizan tek Slobodana Tešića, dugovale sedam miliona evra. Petković je već godinu dana direktor Zastava oružja, a u međuvremenu je dug tog preduzeća, kako je za Danas izjavio predsednik Sindikata Dragan Ilić, narastao na skoro 17 milijardi dinara i veći je od ukupnog kapitala preduzeća.

Iz dostupnih dokumenata vidi se i da je Tešićev Partizan tek sa minama iz Krušika Ujedinjenim Arapskim Emiratima tokom jula i avgusta 2018. istovremeno isporučivao mitraljeze i puške Zastava oružja i minobacače Prve petoletke. Ugovori otkrivaju i da je Partizan tek u krugu Krušika skladištio oružje proizvedeno u drugim fabrikama namenske industrije, tako da je valjevska fabrika Tešiću praktično služila kao svojevrsni distributivni centar.

Samo u julu i avgustu prošle godine sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ bilo je sedam letova za UAE sa tovarima oružja. Isporukom II-8 od 20. jula 2018. isporučene su 2.832 mine od 120 milimetara iz Krušika i 945.000 metaka kalibra 7,62×54 milimetra iz Prvog partizana. Opoziciona poslanica i potpredsednica SSP Marinika Tepić u utorak je pokazala dokument, koji su potpisali generalni i dva izvršna direktora Prvog partizana, da se radnicima koji su bili na mitingu Budućnost Srbije 19. aprila 2019. u Beogradu kao nadoknada za to isplati – prosečna mesečna plata.

U kasnijoj isporuci označenoj II-13 pored 9.120 mina kalibra 82 milimetra iz Krušika bilo je 300 snajperskih pušaka M91 kalibra 7,62×54 milimetra, 50 snajperskih dalekometnih pušaka M93 kalibra 12,7×108 milimetara, 1.000 automatskih puška kalibra 7,62×39 milimetra i 300 puškomitraljeza M84 kalibra 7,62×54 milimetra, proizvedenih u Zastava oružju.

Vezana trgovina: GIM i Partizan tek su strancima, zajedno sa minama iz Krušika, isporučivali minobacače Prve petoletke iz Trstenika, puške i pištolje Zastava oružja i municiju Prvog partizana iz Užica i Slobode iz Čačka

NIN je već pisao o ovom 13,7 miliona dolara vrednom ugovoru Krušika i Partizan teka od 28. marta 2018, a sada je na površinu isplivala i informacija da je prilikom njegove realizacije, osim ugovorenih mina, kupcima iz inostranstva isporučeno i oružje iz Zastave i Prve petoletke. Pri tome je Krušik po 50.000 mina od 81 i 82 milimetra i 30.000 mina od 120 milimetara prodavao Partizan teku po privilegovanim cenama, koje su važile i za GIM. Mine od 81 i 82 milimetra prodavane su po neto ceni od 72,2 dolara, ili za 75,81 dolar sa komisionom provizijom od pet odsto, dok je neto cena mina od 120 milimetara bila 195 dolara, a sa komisionom provizijom od pet odsto 204,75 dolara, što je daleko niže od cena po kojima je iste mine kupovao državni Jugoimport SDPR.

Dokazi iz skladišta

Po kojim je canama Partizan tek kupio puške od Zastava oružja i minobacače Prve petoletke i po kojim je cenama prodao Ujedinjenim Arapskim Emiratima nije za sada poznato. Ali, na osnovu više ugovora, zna se kako je i Partizan tek skladištio oružje Zastava oružja i Prve petoletke u Krušiku. Ugovorom od 2. februara 2016. dogovoreno je da se po ceni od 24,9 dolara po danu u valjevskoj fabrici skladišti 70 minobacača od 60 milimetara, 30 od 82 milimetra i 15 od 120 milimetara Prve petoletke.

Skladištenje 200 puškomitraljeza M84 po istoj ceni od 24,9 dolara po danu ugovoreno je 22. juna 2016, dok je dva meseca kasnije, 23. avgusta dogovoreno da se za 47,3 dolara po danu uskladišti 200 puškomitraljeza M84, 240 snajperskih pušaka M91 i 72 dalekometne snajperske puške M93. Još 300 puškomitraljeza M84 uskladišteno je 15. decembra 2016. po ceni od 24,9 dolara po danu. Godinu kasnije, 11. oktobra 2017. dogovoreno je skladištenje 400 puškomitraljeza M84, 2.000 automatskih pušaka 7,62 milimetra, 200 komada snajperskih pušaka M91 i 100 dalekometnih snajperskih pušaka M93, ovoga puta po ceni od samo 1,25 dolara po toni na dan.

Količine koje su se čuvale u Krušiku stalno su se povećavale, pa je Partizan tek od rukovodstva valjevske fabrike 20. novembra 2017. tražio da se uskladišti 5.000 automatskih pušaka kalibra 7,62 milimetra. Sve ugovore o skladištenju potpisali su Mladen Petković, tadašnji direktor Krušika i Zoran Petrović, tada direktor Partizan teka, a na njegovo mesto u međuvremenu Tešić je postavio Nebojšu Šarenca.

Uprkos tome, Zoran Petrović, zajedno sa Slobodanom Tešićem i još nekim njegovim saradnicima, našao se na crnoj listi, koju je američka administracija objavila 9. decembra ove godine, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, zbog ilegalnih i nezakonitih akcija prilikom trgovine oružja. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić tvrdi da je Tešićev saradnik Zoran Petrović sada zaposlen u BIA.

Vlasti u Srbiji dugo su nastojala da dokažu da nisu tačne tvrdnje potpredsednice SSP-a Marinike Tepić da su „mesecima krili“ dokument SAD u kom se navodi da delovanje Tešića predstavlja „direktnu opasnost po međunarodnu stabilnost i bezbednost“, ali je američka ambasada poručila da je „korupcija ozbiljno pitanje za SAD“ i da su Vladi Srbije „adekvatnim kanalima više puta preneli zabrinutost“ zbog toga. Posle te diplomatske bruke usledile su još gore stvari po srpsku vlast, jer su i vodeći svetski mediji počeli da izveštavaju o njoj.

I nemački Špigl detaljno izveštava o aferi Krušik i navodi da je „Aleksandar Obradović gotovo u potpunosti dokumentovao korupcionašku praksu“ GIM-a i da to „u Srbiji mnogi slave kao simbol otpora moćnoj srpskoj `državnoj mafiji`“.

Na ove navode o korupciji srpske institucije su uglavnom prave gluve i slepe. Agencija za borbu protiv korupcije je zaključila da u slučaju ministra Stefanovića i njegovog oca nema skukoba interesa ignorišući dokumente – vizu Branka Stefanovića i zapisnik iz Krušika kojima se otkriva da je on bio zvanični predstavnik GIM-a. Pri tome se uopšte nije bavila ugovorima Krušika sa privilegovanim firmama, poput GIM-a, iz kojih se jasno vidi da su u nekim slučajevima mine kupovale za nižu cenu od cene koštanja.

Za to vreme Obradović je i dalje u kućnom pritvoru, iako to više ne zahteva ni tužilaštvo, koje je tek posle skoro godinu dana od izbijanja afere tražilo od BIA i VBA da prikupi podatke o poslovanju Krušika. Događaji uveliko prestižu reakcije institucija. A sada je jasno da privilegovane privatne firme nisu poslovale samo sa Krušikom, već i sa skoro svim fabrikama oružja i vojne opreme u Srbiji.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Zapisnik sa trinaest telekonferencija i sastanaka na kojima se tokom prve polovine 2015. odlučivalo o sudbini desetak miliona građana Grčke ne postoji. Niko ga nije uništio, jer nije ni vođen. Da ne beše Janisa Varufakisa, tada sveže imenovanog ministra finansija u prvoj Sirizinoj vladi, koji je prošle subote obnarodovao petnaestak sati snimaka s tih sednica, sterilna saopštenja za javnost i fotografije bili bi jedini dokazi da su se one odigrale. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatna firma GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše, i Partizan tek, čiji je jedini vlasnik trgovac oružjem Slobodan Tešić, nisu samo poslovali sa Krušikom iz Valjeva, od kojeg su mine nabavljali po povlašćenim cenama, već i sa drugim državnim preduzećima namenske industrije Srbije. . (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U septembru 1923. snažan zemljotres uništio je velike delove Tokija, uglavnom usled vetrom raspirivanih požara koji su posle potresa usledili. Proširile su se glasine, često ponavljane i u mejnstrim štampi, u kojima su Korejci, prezrena i siromašna manjina, optuživani kako su planirali da katastrofu iskoriste za podizanje oružane pobune. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U vreme komunističkog jednoumlja i Brozove diktature, prognani univerzitetski profesori nisu poslati u gulage već im je dozvoljeno da osnuju institut. Skoro 39 godina kasnije Vučićeva demokratija je smislila kako da popravi ovu istorijsku nepravdu i odlučila da intelektualnim disidentima „pomogne“ tako što će ih staviti pod žestoku kontrolu naprednjačkog intelektualnog (Megatrend?) kadra. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sedam sekundi pošto me je vrlopoštovani gos’n Ćulibrk, najkonkretniji glavni i odgovorni urednik nekih novina u Srbalja, nazvao i zamolio da mu u pisanoj formi, najkasnije do ponedeljka, isporučim svoje omaleno guštersko iskustvo u politici i upotpunim vitraž zvani PPSS (Politička Pijačna Scena Srbije), znao sam da će se taj ponedeljak završiti u utorak. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Stranka koju predvodi Nebojša Zelenović napustila je Savez za Srbiju nakon odluke da u svom gradu, ipak, izađe na lokalne izbore, a da su čak i o tome ko je koga napustio, gradonačelnik Šapca i ostatak SzS imali suprotne stavove.(Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Demantujući navode bugarskog portala “Arms voč” o izvozu mina iz valjevskog Krušika za Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da tih 15.000 mina nije kupio GIM, već privatna firma “Tehnoremont” Petra Crnogorca. Crnogorac je, inače, vlasnik i CPR Impeksa, u kojem je bila zaposlena i, kako Vučić insistira, „gospođa mama lažnog uzbunjivača“, ali ta firma, za razliku od Tehnoremonta, nema dozvolu za trgovinu oružjem. (Pred vama je dvanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Novinarka slavne rimske Republike Stefanija Maurici već deset godina istražuje na osnovu dokumenata koje objavljuje Vikiliks. Bavila se ratovima na Bliskom istoku, evropskim vojnim akcijama protiv izbegličkih brodova, italijanskim firmama koje zlostavljaju jeftine azijske robove. Uspela je da intervjuiše i Abdula Kana, svetski kontroverznog „oca“ pakistanskog nuklearnog programa. Posetila je Džulijana Asanža dok je bio u varljivoj sigurnosti ekvadorske ambasade u Londonu. Njen bi posao, ukratko, bio nezamisliv bez uzbunjivača.

Da se koalicija Aleksandra Šapića, Milana Stamatovića i Veroljuba Stevanovića dogodila bila bi to jedina opcija desnog političkog spektra čiji se glasovi zasigurno ne bi rasuli kojekude po parlamentu. Jedina čiji je prelazak cenzusa bio siguran i bez smanjenja na tri posto.

Odmah nakon objavljivanja dokumenata na međunarodnom sajtu Arms voč, u novembru prošle godine, o sumnjivoj trgovini oružjem , u koju je uključen otac ministra policije Nebojše Stefanovića, vlasti u Srbiji su pokrenule tajnu akciju ne bi li utvrdile kako su kompromitujući dokumenti došli do novinara. Kako je NIN-u tada nezvanično potvrđeno iz više relevantnih izvora, uhapšen je IT stručnjak fabrike Krušik iz Valjeva A. O. (ime uhapšenog radnika je poznato redakciji). Reč je o Aleksandru Obradoviću koji će kasnioje svima postati dobro poznat. (Pred vama je drugi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Tamo gde se beru najsočnije kajsije, gde raste najslađe grožđe i cveta crveni, opojni mak, tamo je ostalo na kolenima da večno spava i nikada se ne probudi nešto manje od stotinu ljudi. Daleko od nas, u džamiji Nangar provincije u Avganistanu, 18. oktobra odjekunula je snažna eksplozija. Svi su izgubili život na molitvi, jer su u miru bili odani Alahu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom novembra prošle godine nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se tada još nalazio u kućnom pritvoru, jer je vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača. (Pred vama je deseti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

To što Aleksandar Vučić misli da bi moguće američke sankcije Srbiji zbog kupovine protivvazdušnog raketnog sistema Pancir od Rusije bile besmislene, može biti, ukazuje na dve stvari. Prvo, predsednik Srbije nije naučio od svojih prethodnika da je ponekad mudro izbeći batine, posebno od jačeg. I drugo, on očajnički šalje poruku Vladimiru Putinu da Beograd ne želi da ostane bez podrške Moskve. Posebno kada rešavanje kosovskog pitanja ulazi u završnu fazu. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Osim što je u maju 2017. najavljen kao zvanični predstavnik GIM-a, koji je sa valjevskim Krušikom ugovarao nekoliko desetina miliona evra vredan izvoz mina za Saudijsku Arabiju, otac ministra policije Branko Stefanović je početkom juna 2018. kao „pravni zastupnik“ te firme putovao i u Saudijsku Arabiju, obelodanio je Birn. (Pred vama je jedanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kastanjes, grčko pogranično mesto uz tursku granicu. Manje-više, to je jedan kružni tok sa ostrvom izmeštenim iz centra tako da zbunjuje vozače, desetak taverni slične ponude, crkva sa dva zvonika koja molitve prenosi razglasom, i za tako malo mesto – nestvarno velika zgrada biblioteke. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Decenijama je predmet razglabanja pametnih i knjiških ljudi koji, uz pljuge i pivo, kuže svijet. Mnogo pre nego što će mu postati muka i zamoliti nas da ga ostavimo nasamo, ponudio je sreću kao iluzionist, tamnu stranu grada i govor ulice. Nudio je i dosadu, peting i disko muziku, pravdajući oskudnost svojih resursa činjenicom da – uvek može i gore. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs