AFERA KRUŠIK 16. DEO: TATI I GIM-U SILNE PARE, ORUŽARIMA DUGOVI Sklopili ugovore za 7.184.000 dolara, a isto oružje gurnuli Saudijcima za 12 MILIONA!

Privatno preduzeće GIM, koje je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, već od prvog posla preprodaje oružja počelo je da ostvaruje velike, privilegovane zarade. Iz ugovora, izvoznih dozvola i sertifikata o krajnjem (end user) korisniku – kupcu iz decembra 2016, u koje je NIN imao uvid, vidi se da je nekadašnja prodavnica boja i lakova GIM sa fabrikama Krušik iz Valjeva i Prva petoletka iz Trstenika sklopila ugovore vredne 7.184.000 dolara, da bi to isto oružje kupcima iz Saudijske Arabije isporučila za 12.462.000 dolara! (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

GIM-u je tako, samo od ovog posla, ostala razlika u ceni od 5.278.000 dolara, a uz to je naplatio i komisionu proviziju od pet odsto na sumu isplaćenu Krušiku (7,1 milion dolara), odnosno još 359.200 dolara. Tako je GIM-u ukupno od tog posla sa Saudijcima ostalo 5.637.200 dolara. Od te sume treba oduzeti troškove za četiri avionska leta, što je maksimalno 800.000 evra i još najviše 200.000 evra za transport oružja od fabrika iz Valjeva i Trstenika do niškog aerodroma, troškove špeditera, utovara i pratnje. Po računici NIN-a, GIM je samo od ovog jednog posla zaradio oko 4,5 miliona dolara.

Oružje iz Krušika i Prve petoletke je sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ transportovano na vojni aerodrom „Princ Sultan“ nedaleko od Rijada, 27. i 29. maja i 10. i 12. juna 2017. Oružje je transportovano avionima iljušin IL-76, broj aviona AZQ 4542 azerbejdžanske avio-kompanije Silk vej erlajns (Silk Way Airlines) poznate kao uslužni servis za transport oružja iz jugoistočne Evrope do Bliskog istoka.

Nadaleko poznat Tešićev bes

Do aerodroma je oružje prevozilo preduzeće Panekspres iz Lučana, čiji je vlasnik Zoran Pantelić, koji je kao član SNS doskora bio član opštinskog veća Lučana. I Panekspres je, kao i neki od privilegovanih trgovaca oružjem, poslednjih godina značajno poboljšao finansijske rezultate, tako da mu je neto dobit 2018. bila 85,6 miliona dinara, odnosno duplo veća nego 2015.

Pre nego što se u decembru 2015. uortačio sa ocem ministra finansija, GIM Gorana Todorovića je imao godišnji profit od samo 390 evra, manji od jedne prosečne neto mesečne plate u Srbiji. GIM-u je krenulo već sledeće godine i 1. decembra 2016. sa privatnom kompanijom Rinad Al Džazira (Rinad Al Jazira) iz Rijada u Saudijskoj Arabiji potpisuje ugovor broj 12/07/16 RG, kojim je ugovorena prodaja 20.000 mina od 81 milimetar, 50.000 ručnih bombi i 60 minobacača od 81 milimetar. Deo ugovora je bilo i 15 protivavionskih topova ZU-23, ali oni nisu nabrojani u izvoznim dozvolama izdatim u Srbiji i ne ulaze u cene koje se navode na tim dozvolama. Ti topovi se prave u Bugarskoj i deo su asortimana sovjetskog oružja.

Početak “saradnje”

Samo 10 dana kasnije 11. decembra sa Ministarstvom odbrane Kraljevine Saudijske Arabije, GIM potpisuje ugovor broj M/115/438/44/A.M. Ugovorena je isporuka 20.000 mina od 60 milimetara, isto toliko od 81 milimetra i 10.000 mina od 120 milimetara. Posle ugovora sa kupcima iz Saudijske Arabije, GIM je svoj prvi ugovor sa Krušikom potpisao 29. decembra 2016. To je bio komisioni ugovor, po kome je firmi Gorana Todorovića pripadalo pet odsto od cene koju je za mine i bombe trebalo da plati valjevskoj fabrici. Ovo je datum koji označava ulazak GIM-a u poslovne aranžmane sa Krušikom, a od tada do danas od fabrike iz Valjeva dobija privilegije i povlastice. Nova isporuka oružja iz Krušika preko GIM-a, po ugovoru iz prošle godine, očekuje se ovih dana.

U ugovoru broj 28/13-GIM-KV/2016-1 između GIM-a i Krušika su objedinjene porudžbine dva kupca iz Saudijske Arabije. Dokumenti u koje je NIN imao uvid otkrivaju da je GIM, osim uobičajene provizije od pet odsto, ostvario zaradu i naplaćivanjem troškova za „realizaciju spoljnotrgovinskog posla“. Za dva ugovora sa kupcima iz Saudijske Arabije srpsko Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija istog dana 24. februara 2017. izdalo je GIM-u dve dozvole – 001068 i 001069 – na osnovu prethodne saglasnosti ministarstava policije, spoljnih poslova i odbrane, kao i Bezbednosno-informativne agencije.

U prvoj dozvoli 001068 piše da je ukupna vrednost ugovora 8,47 miliona dolara i ona obuhvata mine i bombe iz Krušika. Prema cenama iz ugovora sa Krušikom, GIM je te mine i bombe valjevskoj fabrici platio 4.579.260 dolara. Tako je GIM, osim provizije, ostvario i dodatnu zaradu kroz troškove „realizacije spoljnotrgovinskog posla“, koji su iznosili ukupno 3.890.740 dolara.

U drugoj dozvoli 001069 piše da je ukupna vrednost ugovora 3.992.000 dolara i vidi se da je osim oružja iz Krušika, Saudijcima preprodato i 60 minobacača iz Prve petoletke. Cena oružja iz ovog ugovora bila je ukupno 2.604.750 dolara, a troškovi „realizacije spoljnotrgovinskog posla“, kako piše u dozvoli, iznosili su 1.387.250 dolara.

U dozvoli Ministarstva trgovine zapisana je i ukupna cena koju je GIM platio Prvoj petoletki iz Trstenika za 60 minobacača – 253.800 dolara. Kada se ta ukupna cena podeli sa isporučenim brojem minobacača ispada da je GIM jedan minobacač trsteničkoj fabrici plaćao 4.230 evra.

General Momir Stojanović, nekadašnji načelnik VBA i bivši predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, ranije je u autorskom tekstu za NIN izneo podatke da je GIM imao ekskluzivno pravo da bude posrednik u prodaji minobacača iz Prve petoletke, da ih je nabavljao za 11.000 evra, a krajnjim kupcima u Saudijskoj Arabiji prodavao za više od 20.000 evra. Kada smo mu rekli da jedan ugovor, u koji je NIN imao uvid, pokazuje da je cena bila samo 4.230 evra po minobacaču, Stojanović za NIN kaže da je to „daleko ispod svake zvanične cene“. „To je mnogo gora korupcija“, tvrdi Stojanović.

Generalna direktorka Prve petoletke je tada bila a i sada je Anđelka Atanasković, koja je u nekoliko navrata javno hvalila Aleksandra Vučića, dok je on za nju rekao da je „žena zmaj“. Ona je supruga Gerasima Atanaskovića, člana SNS-a i predsednika Skupštine opštine Trstenik, na čijoj se teritoriji i nalazi Prva petoletka. Rukovodstvo opštine je Vučića oktobra 2018. proglasilo počasnim građaninom Trstenika, a istovremeno je za zaslužnog građanina proglašena i Anđelka Atanasković.

Pritisak

Izvori bliski Ministarstvu odbrane nezvanično tvrde da je svojevremeno Aleksandar Vučić „vršio ogroman pritisak na njegovog naslednika na mestu ministra odbrane Nebojšu Rodića da postavi Anđelku Atanasković na mesto direktora Prve petoletke“. Atanaskovići su, kako navode isti izvori, „kućni prijatelji sa Bratislavom Gašićem“, direktorom BIA i nekadašnjim ministrom odbrane, koji je pre dva meseca takođe proglašen za počasnog građanina Trstenika. Isti izvor kažu da su Atanaskovići „veoma prisni i sa Slobodanom Tešićem“, kome je administracija SAD 9. decembra 2019. produžila boravak na crnoj listi ilegalnih trgovaca oružjem, a istovremeno je taj spisak proširila i sa više njegovih saradnika.

NIN je ranije pisao o dokumentima iz kojih se vidi i da su Tešićeve firme imale privilegovane cene u Krušiku, a u međuvremenu se ispostavilo da su Tešićev Partizan tek i GIM sličan tretman imali i u drugim fabrikama namenske industrije Srbije, pa i sa Prvom petoletkom. U isto vreme, Vlada Srbije je Prvoj petoletki odobrila pomoć od 3,5 miliona evra.

Crno na belo: Faksimili dokumenata iz kojih se vidi da je GIM po nižim cenama plaćao državnim fabrikama oružje i municiju, a da ih je potom po znatno višim cenama prodavao kupcu iz Saudijske Arabije

Slično je bilo i sa Krušikom koji se, iako mu je račun već godinama blokiran, dva puta zaduživao kod Srpske banke, prvi put 29. januara 2016. pozajmio je 2,25 miliona evra, a drugi put 27. novembra 2018. dva miliona evra. Upravu Krušika na čelu sa tadašnjim generalnim direktorom Mladenom Petkovićem, ni blokirani račun, ni dodatno zaduživanje kod banaka, nije sprečilo da u decembru 2016. GIM-u ponudi privilegovane cene. Prema tom ugovoru, GIM je mina od 60 milimetara koštala 45,2 dolara, mina od 81 milimetar 72,2 dolara i mina od 120 milimetara 201,32 dolara.

Te cene su bile za desetak odsto niže od onih koje je za iste mine plaćao državni Jugoimport SDPR. Na primer, za minu od 60 milimetara najniža cena za Jugoimport – i to samo u jednom slučaju – bila je 51,9 dolara, a najviša čak 80 dolara po komadu. Za minu od 81 milimetar cena je bila bar 76 dolara, a za minu od 120 milimetara je išla i do 217 dolara. Za GIM su cene svih ovih godina ostale u cent iste, iako su se u međuvremenu troškovi proizvodnje povećali, tako da je bilo perioda kada je za mine od 60 milimetara cena proizvodnje bila veća od cene po kojoj je te iste mine kupovao GIM.

Nakon prvog potpisanog ugovora 29. decembra 2016. između Krušika i GIM-a samo nepuna dva meseca kasnije, 20. februara 2017. potpisuje se Aneks 1 u kome se ugovaraju nove količine – 40.000 mina od 60 milimetara, 20.000 mina od 81 milimetra, 30.000 mina od 82 milimetra i 40.000 ručnih bombi M75. Ukupna vrednost tog aneksa ugovora je 6.356.700 dolara, sa uračunatom provizijom od pet odsto koja iznosi 317.835 evra.

GIM je u kasnijim preprodajama oružja iz Krušika i drugih državnih fabrika osim troškova „realizacije spoljnotrgovinskog posla“ uveo i preduzeća iz poreskih rajeva, a jedno od njih je Lakrmont holdings LTD sa Britanskih Devičanskih ostrva. Ime ovog preduzeća se vidi na jednoj deklaraciji na sanducima u kojima su bile mine od 120 milimetara. Ova preduzeća iz poreskih rajeva su za razliku od GIM-a postajala vlasnici oružja i mogla su da ga preprodaju po znatno višim cenama i uz to da izbegnu porez na dobit.

Prvi ugovor

Prvi ugovor od 29. decembra 2016. potpisali su formalni vlasnik i direktor GIM-a Goran Todorović i tadašnji generalni direktor Krušika Mladen Petković, koji je krajem 2018. „prekomandovan“ za prvog čoveka Zastava oružja. Petković je široj javnosti poznat i po tome što je preduzeće Mavija (Mavia) njegove supruge Aleksandre Petković značajno uvećavalo profit od kada je on došao na čelo Krušika. Te 2014. neto dobit Mavije bila je samo 61.000 dinara, da bi u naredne tri godine ukupna neto dobit dostigla 160 miliona dinara.

GIM je najveću zaradu ostvarivao naplatom troškova „realizacije spoljnotrgovinskog posla“, a uz to je u ovaj biznis uveo i ofšor preduzeća. Jedno od njih je Lakrmont holdings LTD

S druge strane, račun Krušika je u blokadi od novembra 2016, dospeli a neplaćeni dug je oko 4,3 miliona evra, dok su mu krajem 2018. privilegovana preduzeća, među kojima su GIM i Tešićeve firme, dugovala oko sedam miliona evra. Godinama unazad padaju i prihodi državnog Jugoimporta, kojim „komanduje“ Jugoslav Petković, rođak Mladena Petkovića. Između 2016. i 2018. prihodi Jugoimporta od trgovine sa inostranstvom pali su sa 24,7 na 11 milijardi dinara, dok je profit GIM-a u istom periodu porastao 3.146 puta! Inače, do dolaska na čelo Krušika i Jugoimporta, rođaci Petkovići bili su kao članovi SNS deo administracije zemunske opštine.

Novinari BIRN-a su u poslednje dve sedmice obelodanili dva nova dokaza da je otac ministra policije bio zastupnik GIM-a. Pored ranijeg dokumenta iz koga se vidi da je Branko Stefanović, u to vreme formalno radnik Telekoma Srbija, Krušik posetio u maju 2017. kao predstavnik GIM-a, otkrili su i da je 2018. dobio vizu za Saudijsku Arabiju kao „pravni savetnik GIM-a“, a da je maja 2019. posetio italijansku fabriku oružja Bereta kao „specijalni savetnik GIM-a“, čije je predstavnike tamo povela visoka delegacija baš Ministarstva unutrašnjih poslova, koje vodi njegov sin.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Privatno preduzeće GIM, koje je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, već od prvog posla preprodaje oružja počelo je da ostvaruje velike, privilegovane zarade. Iz ugovora, izvoznih dozvola i sertifikata o krajnjem (end user) korisniku – kupcu iz decembra 2016, u koje je NIN imao uvid, vidi se da je nekadašnja prodavnica boja i lakova GIM sa fabrikama Krušik iz Valjeva i Prva petoletka iz Trstenika sklopila ugovore vredne 7.184.000 dolara, da bi to isto oružje kupcima iz Saudijske Arabije isporučila za 12.462.000 dolara! (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dva meseca je Vladimir Putin zamajavao naciju – i malu armiju belosvetskih kremljologa – najavom ustavnih promena kojima bi predsednička ovlašćenja bila ponešto sužena, a ona parlamenta i Državnog saveta proširena, dajući tako novi zamah spekulacijama o tome s koje pozicije će nastaviti da vlada nakon što mu 2024. istekne aktuelni i, po važećem ustavu, poslednji predsednički mandat na koji ima pravo (niko, naime, više ozbiljno ne razmatra mogućnost da Putin za četiri godine ode s vlasti). (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Samo 20 dana nakon Vučićeve groteske održane u čast „virusa koji postoji samo na društvenim mrežama“ i kliberenja koje je zarazilo ne samo njega već i deo stručnjaka (onih koji su položili Hipokratovu zakletvu i kojima cifra od 3.000 mrtvih u Kini ne bi smela da bude smešna), glavnokomandujući je građanima upriličio sasvim drugačiju predstavu. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Zapisnik sa trinaest telekonferencija i sastanaka na kojima se tokom prve polovine 2015. odlučivalo o sudbini desetak miliona građana Grčke ne postoji. Niko ga nije uništio, jer nije ni vođen. Da ne beše Janisa Varufakisa, tada sveže imenovanog ministra finansija u prvoj Sirizinoj vladi, koji je prošle subote obnarodovao petnaestak sati snimaka s tih sednica, sterilna saopštenja za javnost i fotografije bili bi jedini dokazi da su se one odigrale. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sve se promenilo jednog dana poslednje nedelje 2016. U prostorijama Ministarstva odbrane vodili su se istovremeno pregovori sa predstavnicima ruske državne firme Rosoboroneksport i evropske korporacije Erbas. I Rusi i erbasovci su, prirodno, kao jednu od klauzula ugovora predvideli – avans. Planiranog novca u budžetu nije bilo… (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Devedesetih sam bio spreman da se pridružim demokratskom bloku, ali me niko nije zvao. Verovatno su mislili da sam mangup. Kada je politika u pitanju, danas postoje samo nacionalni i ekonomski interesi. Mene to ništa ne interesuje! Ne molim ja boga da mi kupi mercedes-benc, kaže autor romana „Grozota ili…“ koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. (Da biste pročitali kompetak intervju, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Usvojimo li tezu istoričara Erika Hobsbauma da je 20. vek trajao 77 godina, od izbijanja Prvog svetskog rata do kraha socijalizma, nedeljnik NIN je sa svojih 85 godina nadživeo dva stoleća, politikološki gledano. Kako su globalizacija i digitalna revolucija ubrzale protok vremena i dešavanja, bliža budućnost će se možda meriti u milenijumima.

Teško je snaći se u tolikim optužbama među stranačkim kolegama: da li je grupa ljudi iz Demokratske stranke stupila u službu Aleksandra Vučića, ili je u toku „preuzimanje stranke od strane aktuelnog rukovodstva“? Da li se, nakon bezbroj raskola, DS sada „pročišćava“ ili se „gasi“? I da li je sve to uopšte bitno, nakon debakla na beogradskim izborima 2018, kada, u svojoj ključnoj biračkoj bazi, nije uspela čak ni da pređe cenzus? (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Da se koalicija Aleksandra Šapića, Milana Stamatovića i Veroljuba Stevanovića dogodila bila bi to jedina opcija desnog političkog spektra čiji se glasovi zasigurno ne bi rasuli kojekude po parlamentu. Jedina čiji je prelazak cenzusa bio siguran i bez smanjenja na tri posto.

Otac je naziv novog filma reditelja Srdana Golubovića (47) čija će premijera biti u sekciji Panorama na ovogodišnjem festivalu u Berlinu, a samo nekoliko dana kasnije, 28. februara, otvoriće 48. beogradski Fest. Tako počinje svoj festivalski i bioskopski život ovo ostvarenje na koje se dugo čekalo.

Mine kupljene od državnog Krušika iz Valjeva, privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, kupcima iz inostranstva prodavala je po značajno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavala za sebe, iako to nije smela, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije.

Sporni ugovor između državne fabrike oružja i municije Krušik iz Valjeva i privatne firme GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, samo je vrh ledenog brega. (Pred vama je šesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Posle termina zarobljena država dobili smo još zlokobniji – zarobljavanje bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji. Ova istraživačka tema Predraga Petrovića, programskog direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ponovo je aktuelizovana nakon poslednjeg slučaja presretanja elektronske pošte između novinara i bivšeg ministra odbrane.

Rođen je 1948. u Buenos Ajresu, a detinjstvo je proveo u Izraelu gde je otac bio ambasador. U knjizi Pakujem svoju biblioteku, koju je kao i njegova prethodna dela objavila izdavačka kuća Geopoetika, opisuje kako je otac, pre povratka u Argentinu, naložio sekretarici da kupi dovoljnu količinu knjiga da bi se opremile police biblioteke u novoj kući. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Danas, 20. februara, Ujedinjene nacije proslavljaju Svetski dan socijalne pravde. Praznik je relativno nov, ustanovljen je 2007. godine, i njime smo se izvesno hteli pohvaliti da nam je društvena svest značajno porasla u odnosu na životinjske pretke. Ujedinjene nacije će, kažu, i ovog februara skrenuti pažnju na prilike za napredak koje pruža globalizovan svet, ali i na siromaštvo, neravnopravnost, društvenu isključenost i druge „ozbiljne izazove“.

Kolege su podigle štitove i odguravali ih štitovima. Nisu dizali palice iako se već stekao uslov jer je to bio napad na kordon. Oni su počeli da šutiraju štitove. Nastao je krkljanac. Pritrčao sam. Starešina je pozivao pomoć: „Imamo napad.“ (Da biste pročitali celu ispovest žandarma koji su reagovali na incident na Paradi ponosa u kome su učestvovali brat Aleksandra Vučića, Andrej, kao i brat Siniše Malog, Predrag, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Posle nekoliko decenija Miroslav Mišković, osnivač i vlasnik Delta holdinga, najveće ekonomske celine u Srbiji, sastavljene od 57 firmi, od kojih 17 posluje u inostranstvu, pristao je da javno govori za neki medij. Tome je prethodio njegov nastup na Samitu privrednih lidera regiona, koji su organizovali NIN i Instor. Iako je poslovna imovina Delte 1,1 milijardu evra, a poslovni prihodi su lane premašili 500 miliona evra, Mišković godinama nije dobijao dozvole za gradnju u Srbiji, ali je pre tri nedelje najavio da će 40 miliona evra uložiti u novu poslovnu zgradu Delta holdinga. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Osim što je u maju 2017. najavljen kao zvanični predstavnik GIM-a, koji je sa valjevskim Krušikom ugovarao nekoliko desetina miliona evra vredan izvoz mina za Saudijsku Arabiju, otac ministra policije Branko Stefanović je početkom juna 2018. kao „pravni zastupnik“ te firme putovao i u Saudijsku Arabiju, obelodanio je Birn. (Pred vama je jedanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs