AFERA KRUŠIK 18. DEO: DRŽAVA JE NEKOM TATA, A NEKOME MAĆEHA: Kako su vlastima omiljeni trgovci oružjem OČERUPALI I SDPR

U 2016, kada je počeo da trguje oružjem, GIM je po prihodima od Jugoimporta SDPR bio manji 740, a dve godine kasnije samo 8,5 puta. SDPR odavno nije imao tako loše rezultate kao prošle godine Osim valjevskog Krušika, Prve petoletke iz Trstenika, Prvog partizana iz Užica, čačanske Slobode, kragujevačke Zastave, „Milana Blagojevića“ iz Lučana i drugih državnih fabrika municije, oružja i vojne opreme, NIN saznaje da je tokom ofanzive povlašćenih privatnih trgovaca oružjem – kojima se otvaraju sva vrata, čije ključeve drže pripadnici vlasti – kratkih rukava ostala još jedna državna kompanija, Jugoimport SDPR. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Izvori NIN-a dobro upoznati sa poslovanjem ove kompanije, pozivajući se na još uvek nezvanične procene, tvrde da njeni poslovni rezultati odavno nisu bili tako loši kao prošle godine. Nezvanično se čak pominje da je SDPR prošle godine u tekućem poslovanju iskazao gubitak od 1,347 milijardi dinara ili oko 11 miliona evra. Tačni finansijski rezultati prema praksi poznati su krajem februara, a javnost će o njima biti upoznata tek početkom jula, kada Agencija za privredne registre objavi finansijske izveštaje svih preduzeća u Srbiji za 2019.

Kako tonu lađe…

Izvor NIN-a tvrdi da je nekoliko dana pre isteka 2019. u Vladi Srbije održan sastanak na kojem su se razmatrali planovi poslovanja nekih državnih preduzeća za 2020. Jedna od tačaka dnevnog reda bilo je i poslovanje Jugoimporta (Vlada inače usvaja finansijske planove svih javnih i državnih preduzeća), a iz dostavljenih materijala svi ministri mogli su da se uvere kako lagano tonu lađe do pre nekoliko godina uspešne državne kompanije, sa kojom ni najveći privatni trgovci oružjem, poput Slobodana Tešića, nisu mogli da se nose.

U međuvremenu, izvori NIN-a tvrde da su dugoročne obaveze Jugoimporta uvećane 2,3 puta. Ta informacija uklapa se u ono što se i javno može proveriti, jer je na kraju 2018. ta kompanija domaćim bankama po osnovu dugoročnih kredita dugovala više od 3,5 milijardi dinara, iako je planom poslovanja za 2018. bilo predviđeno da SDPR tu godinu završi sa sedam puta manjim dugoročnim obavezama prema bankama.

Planovi su, međutim, jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Pritisnut finansijskim problemima SDPR je 2018. od Poštanske štedionice (takođe u vlasništvu države) pozajmio 30 miliona evra, osim ostalog i za refinansiranje drugih obaveza. S obzirom na to da je taj kredit odobren na šest godina, uz grejs period od 12 meseci, prve rate kredita, na koji se obračunava kamata po stopi šestomesečni euribor plus 4,2 odsto, već su dospele za naplatu.

Još 30 miliona evra su druge dugoročne obaveze SDPR-a, dok su odložene poreske obaveze prema državi skoro četiri miliona evra (469,9 miliona dinara), a izvori NIN-a tvrde da su poslovni prihodi nastavili da padaju, da su prihodi od izvoza smanjeni za 33 odsto…

Za razliku od Jugoimporta, od 2016. prihodi i profiti nekih privatnih trgovaca su prosto eksplodirali. Pre svih to važi za firme poput GIM-a, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, jer one od državnih fabrika dobijaju oružje i municiju po povoljnijim cenama i od državnog SDPR-a, a nekada po cenama nižim i od troškova proizvodnje. Paralelno sa vrtoglavim rastom prihoda i profita GIM-a i drugih povlašćenih privatnih trgovaca, skoro istom brzinom topi se profit Jugoimporta, a Krušik i druge državne fabrike naoružanja i vojne opreme zapadaju u sve veće probleme.

220 miliona dolara bili su prihodi Jugoimporta od prodaje oružja strancima u 2016, a posle dve godine, nakon što su primat preuzeli privatni trgovci, izvozni prihodi SDPR-a su pali na 110 miliona dolara

Poređenja radi, poslovni prihodi Jugoimporta 2016. bili su 28,8 milijardi dinara, 740 puta veći od prihoda firme GIM, koja se te godine prvi put stidljivo pojavila na spisku aktivnih trgovaca oružjem, iako je dozvolu Ministarstva trgovine dobila još 2005. Te godine dobit SDPR-a bila je 4,5 milijardi dinara, odnosno 4.500 puta veća od profita GIM-a. Kada se vlasnik Goran Todorović uortačio sa Brankom Stefanovićem, ocem ministra policije i u to vreme zaposlenim službenikom Telekoma Srbija, GIM je zasijao na poslovnom nebu i postao nova zvezda u usponu, koji još traje, jer je ta firma i tokom 2019. nastavila da kupcima iz inostranstva isporučuje oružje i municiju iz Krušika, Prve petoletke, Zastave…

Prepolovljeni prihodi

Zahvaljujući bitno promenjenom odnosu snaga, u naredne dve godine poslovni prihodi Jugoimporta su skoro prepolovljeni i 2018. su pali na 16,2 milijarde dinara, dok su u istom periodu prihodi GIM-a povećani sa nepunih 39 miliona na milijardu i 892 miliona dinara. Mereno poslovnim prihodima SDPR je 2016. bio 740 puta veći, a dve godine kasnije samo 8,5 puta veći od GIM-a. U istom periodu neto dobit Jugoimporta je smanjena za 56 odsto, sa četiri i po na dve milijarde dinara, dok je profit GIM-a uvećan sa milion na 148 miliona dinara.

Još uočljivije je da Jugoimport trku sa privatnim trgovcima gubi na stranim tržištima i to u periodu kada je bila pojačana tražnja za srpskim oružjem. Prema zvaničnim podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, od 2015. do 2017. (još nisu objavljeni podaci za 2018. i 2019) devizni priliv od prodaje oružja strancima povećan je za 80 odsto – najpre je sa 304 miliona povećan na 442,5, a zatim na 546 miliona dolara. Prema računici NIN-a, s obzirom na to da su u 2016. izvozni prihodi Jugoimporta bili oko 220 miliona dolara (24,7 milijardi dinara), svaki drugi dolar od prodaje oružja i vojne opreme strancima dolazio je u Srbiju preko SDPR-a.

Već naredne godine, udeo Jugoimporta pao je na samo 30 odsto (165 od 546 miliona dolara), a izvori NIN-a tvrde da je taj trend nastavljen, jer su 2018. prihodi Jugoimporta od izvoza pali na samo 110 miliona dolara. Ne bi to bila tragedija da u međuvremenu ukupan izvoz oružja nije skoro udvostručen. I ne treba biti genije da bi se zaključilo da su u suštini povlašćeni privatnici oteli posao Jugoimportu. Ili se pod komandom novog direktora, Jugoslava Petkovića, SDPR samo povukao iz ove bitke i prepustio posao odabranim privatnim trgovcima. Otuda i sumnja da se u ovoj operaciji država ponašala kao tata prema firmi u kojoj je bio angažovan i tata ministra policije, dok se prema SDPR-u, firmi čiji je vlasnik, ponašala kao maćeha.

Ovakav zaključak dodatno potkrepljuje činjenica da su privilegovane privatne firme, kao što su GIM i preduzeća Slobodana Tešića, i prošle 2019. nastavile poslovanje sa Krušikom i drugim državnim fabrikama oružja. Osim njih, lane su se u trgovinu oružjem uključili i novi interesantni igrači. Tako je decembra 2018. firma Iveks (Ivex), jedno od prvih privatnih preduzeća u Srbiji za promet medicinske opreme, lekova i saniteskog materijala, zaključila svoj prvi posao sa oružjem i to baš sa Krušikom.

Zanimljivo je da je ova privatna kompanija kupovala osvetljavajuće mine kalibra 81 milimetar za krajnjeg kupca iz Turske, a da je u istom mesecu, Krušik direktno poslovao sa jednom turskom kompanijom, kojoj je takođe prodao osvetljavajuće mine, samo većeg kalibra – od 120 milimetara.

Iveks i turska kompanija CPK Difence potpisali su ugovor sa Krušikom poslednjih dana decembra 2018, s tim što je ugovor 28/13-Ivex-KV/2018-1 između Iveksa i Krušika za isporuku 3.520 komada osvetljavajućih minobacačkih mina kalibra 81 milimetar stupio na snagu 12. aprila 2019, kada je ova privatna firma isplatila 35 odsto ugovorene cene kao avans. Ukupna vrednost ugovora je bila 653.008 američkih dolara ili 66.675.840 dinara. Prodajna cena po jednoj mini je bila 180,4 dolara, a isporučene su nakon inspekcijskog prijema, koje je podrazumevao i ispitivanje uzorka na poligonu Nikinci krajem avgusta 2019.

Iveks nije imao uobičajeni komercijalni ugovor sa Krušikom, kakvi se uglavnom sklapaju sa privilegovanom grupom trgovaca oružjem i koji podrazumevaju naplatu komisione provizije od obično pet odsto. Ova privatna kompanija sa prostorijama u Resavskoj ulici u Beogradu, koja se bavi trgovinom medicinskom opremom, nije posrednik – komisionar, koji u svoje ime, a za račun Krušika sklapa posao sa inostranim kupcem i za taj angažman ostvaruje pravo na komisionu proviziju. To znači da Iveks može dalje da proda mine po ceni koju dogovori sa krajnjim kupcem i da za to nema formalnih zakonskih prepreka.

Pitanje Iveksa

Da bi tako nešto bilo moguće po našim zakonima, podrazumeva se da Iveks pored poslova trgovine (firma je registrovana za pretežnu delatnost 4646 – za trgovinu na veliko farmaceutskim proizvodima) ima i kapacitete i ispunjava uslove za proizvodne delatnosti – da može da remontuje ili proizvodi oružje i vojnu opremu. Međutim, prema zvaničnim finansijskim podacima, stalna imovina Iveksa procenjena je na svega 448 evra. Postavlja se pitanje da li Iveks sa stalnom imovinom od 448 evra i pet zaposlenih, ima postrojenja za remont i proizvodnju oružja.

Uz to, Iveks nije upisan u Registar pravnih lica ovlašćenih za obavljanje poslova proizvodnje naoružanja i vojne opreme, pa nije jasno po kom je osnovu ta firma sklopila kupoprodajni ugovor sa Krušikom, čime je došla u priliku da bude vlasnik osvetljavajućih minobacačkih mina. Već se, međutim, dešavalo da neko preduzeće dobije dozvolu za proizvodnju oružja i vojne opreme i pored sumnji u to da li zadovljava rigirozne zakonske uslove i ima kapacitete propisane za proizvodnju i remont. Tako je 9. aprila 2019. i Junajted Bg, čiji je jedini vlasnik Branko Stefanović, sa dva zaposlena i stalnom imovinom od 20.365 evra dobio dozvolu za posedovanje oružja.

Ugovor Iveksa i Krušika otvara još jedno interesantno pitanje – kojim su se kriterijumima vodila četiri ministarstva i Bezbednosno-informativna agencija kada su firmi, koja je apsolutni početnik u poslovima trgovine oružjem, izdali dozvolu za izvoz oružja, dok je Krušiku to pravo osporavano više puta.

Stopostotni vlasnik i direktor Iveksa je Vladan Kovačev, koji je bio vlasnik i direktor preduzeća Wybac. U maju 2011. Kovačev i Wybac javno su predstavili luksuznu jahtu Wybac 53, sa namerom da je prodaju za 900.000 evra. Od 26. januara 2017. račun firme je blokiran zbog duga od 1,17 miliona dinara, a u maju 2018. Kovačev je Wybac prodao Životi Pantiću. Sa Iveksom mu, naročito otkako je počeo da trguje oružjem, bolje ide. Izvoz Iveksa u 2018. bio je samo 5.520 evra, a lane je povećan na 813.512 evra.

Pre nego što je krenuo u novi biznis, Iveks je dobijao tendere za medicinsku opremu u državnim bolnicama i klinikama u Srbiji. Samo jedan od ugovora sa Kliničkim centrom Srbije bio je vredan 8,21 milion dinara. Ukupna vrednost svih tendera koje je Iveks dobio bila je najmanje 2.295.802 evra. Zanimljivo je da je i pored unosnih poslova sa oružjem i dobijanja vrednih tendera, ta firma zvanično prikazala neto dobitak od samo 7.149 evra.

I pored toga što je više od godinu dana svima jasno da je otac ministra policije uključen u privilegovanu trgovinu oružjem sa Krušikom, ovi sumnjivi poslovi ne staju. U taj vrlo isplativi biznis, kao što pokazuje i primer Iveksa, uključuju se i neki novi igrači. Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić i dalje drži stranu privatnim trgovcima oružjem, nastojeći da za urušavanje državnih fabrika oružja i Jugoimporta okrivi one koji ukazuju na korupciju, a ne oni koji, zahvaljujući vrlo čudnim ugovorima, iz godine u godinu povećavaju profite, dok su državna preduzeća namenske industrije u sve gorem položaju.

Zato nikoga ne bi trebalo da začudi ako Vlada Srbije uskoro ponovi ono što je već 2017 uradila sa Jugoimportom, kada je najpre toj firmi odobrila iz budžeta beskamatnu pozajmicu od 1,16 milijardi dinara da bi posle samo mesec i po dana taj „kredit“ pretvorila u kapital firme, u kojoj je i pre toga država bila jedini vlasnik. Na taj način je SDPR-u poništen dug od 9,4 miliona evra, ali je to kap u moru problema sa kojim se to preduzeće sada suočava.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

U 2016, kada je počeo da trguje oružjem, GIM je po prihodima od Jugoimporta SDPR bio manji 740, a dve godine kasnije samo 8,5 puta. SDPR odavno nije imao tako loše rezultate kao prošle godine Osim valjevskog Krušika, Prve petoletke iz Trstenika, Prvog partizana iz Užica, čačanske Slobode, kragujevačke Zastave, „Milana Blagojevića“ iz Lučana i drugih državnih fabrika municije, oružja i vojne opreme, NIN saznaje da je tokom ofanzive povlašćenih privatnih trgovaca oružjem – kojima se otvaraju sva vrata, čije ključeve drže pripadnici vlasti – kratkih rukava ostala još jedna državna kompanija, Jugoimport SDPR. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

„Opet si imao košmar?“ Isa me obavija rukama. Mora da sam se probudio uz trzaj. U krevetu smo. Naš je ritual da nakratko ostanemo zagrljeni pod pokrivačem, dok ne smognemo snage da se suočimo sa danom. Ovih dana za to imamo više vremena. Ustajemo polagano, bez uobičajene žurbe koja prati veći deo naše uskovitlane svakodnevice. Znamo da će i danas, kao i juče, zanimacije biti malo, pa smo se usled epidemije već ulenjili. Čini mi se da sam se probudio uz kašalj, ali nisam siguran. Suv je kašalj, kažu, jedan od prvih simptoma. Videćemo. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Izgleda kao dosetka, ali nije: na par dana pred Novu godinu, gradske vlasti u Moskvi su, ne bi li kreirale lepšu prazničnu atmosferu, po centru grada bacale… veštački sneg. U ruskoj prestonici – u ovo doba godine obično okovanoj snegom i ledom; ili je barem tako zamišlja svet – registrovan je, naime, najtopliji decembar još od 1886; i čitava 2019. je bila najtoplija godina otkako se u Rusiji obavljaju meteorološka merenja. Pa je gradska uprava posegla za nesvakidašnjom „dekoracijom“, koja je uključivala i omanje brdo od veštačkog snega namenjeno moskovskim snouborderima.

Svet se ovih dana podseća „sudbonosne“ Krimske konferencije, na kojoj su pre 75 godina Ruzvelt, Čerčil i Staljin isti taj svet podelili. Niko, naravno, neće sporiti da je sastanak te tri glave u letovalištu Jalta od 4. do 11. februara 1945. bio istorijski značajan.

U vreme komunističkog jednoumlja i Brozove diktature, prognani univerzitetski profesori nisu poslati u gulage već im je dozvoljeno da osnuju institut. Skoro 39 godina kasnije Vučićeva demokratija je smislila kako da popravi ovu istorijsku nepravdu i odlučila da intelektualnim disidentima „pomogne“ tako što će ih staviti pod žestoku kontrolu naprednjačkog intelektualnog (Megatrend?) kadra. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Danas, 20. februara, Ujedinjene nacije proslavljaju Svetski dan socijalne pravde. Praznik je relativno nov, ustanovljen je 2007. godine, i njime smo se izvesno hteli pohvaliti da nam je društvena svest značajno porasla u odnosu na životinjske pretke. Ujedinjene nacije će, kažu, i ovog februara skrenuti pažnju na prilike za napredak koje pruža globalizovan svet, ali i na siromaštvo, neravnopravnost, društvenu isključenost i druge „ozbiljne izazove“.

Za sve što se u Srbiji danas dešava, za politički, socijalni i moralni kolaps Svetislav Basara krivi prethodnu vlast. Kaže da je njihova odgovornost potpuna, bez ijedne olakšavajuće okolnosti. Uz napomenu da dobar deo odgovornosti pada na demokratsku javnost koja je čak „glasnije od poraženih espeesovaca i radikala rovarila protiv reformatorskih napora Zorana Đinđića“. U intervju smo ipak pokušali da dokučimo u čemu je odgovornost sadašnje vlasti.

Američki rat u Avganistanu postao je punoletan krajem 2019, barem po našim merilima. Tući se osamnaest godina impresivno je dostignuće, i svakako američki rekord, pošto su marinci, zelene beretke, rendžeri i ostali po Vijetnamu pucali malo više od sedamnaest godina. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Samo 20 dana nakon Vučićeve groteske održane u čast „virusa koji postoji samo na društvenim mrežama“ i kliberenja koje je zarazilo ne samo njega već i deo stručnjaka (onih koji su položili Hipokratovu zakletvu i kojima cifra od 3.000 mrtvih u Kini ne bi smela da bude smešna), glavnokomandujući je građanima upriličio sasvim drugačiju predstavu. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Treći koncert podrške za Dušana Kojića Koju, frontmena neponovljive Discipline kičme koji je letos u Londonu doživeo moždani udar, zakazan je za 20. mart u Hali sportova „Ranko Žeravica“. Ovaj događaj će, kao i prethodna dva, u Elektropioniru i SubBeer-nom centru, pored humanitarnog imati i bezmalo festivalski karakter, pa će se već postojeći spisak solidarnih izvođača ovog puta produžiti prilično jedinstvenom kombinacijom imena – uz Bajagu i instruktore, Straight Mickey and the Boyz i Partibrejkerse, na bini će se pojaviti i YU grupa i Radomir Mihajlović Točak, koji gotovo da više i ne izlazi na binu. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

Intervju sa Suzanom Vasiljević, presedan je za čitaoce NIN-a. Posle nekoliko godina jedan predstavnik vlasti odazvao se našem pozivu, nakon Vladana Vukosavljevića, Slavice Đukić Dejanović i Branka Ružića, jedinih ministara u sedmogodišnjoj vlasti koalicije SNS-SPS koji su govorili za NIN. Ana Brnabić to nije učinila nikada, a predsednik Srbije je govorio dva puta, poslednji pre pet godina. Zato je prvo pitanje za medijsku savetnicu predsednika, nekadašnju novinarku i dugogodišnju saradnicu za medije u drugim institucijama i ministarstvima, da li je to, po njenom mišljenju, normalan odnos prema najstarijem nedeljniku u zemlji?

Odmah nakon objavljivanja dokumenata na međunarodnom sajtu Arms voč, u novembru prošle godine, o sumnjivoj trgovini oružjem , u koju je uključen otac ministra policije Nebojše Stefanovića, vlasti u Srbiji su pokrenule tajnu akciju ne bi li utvrdile kako su kompromitujući dokumenti došli do novinara. Kako je NIN-u tada nezvanično potvrđeno iz više relevantnih izvora, uhapšen je IT stručnjak fabrike Krušik iz Valjeva A. O. (ime uhapšenog radnika je poznato redakciji). Reč je o Aleksandru Obradoviću koji će kasnioje svima postati dobro poznat. (Pred vama je drugi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kad sam bila mala, često bismo uveče šetali pored Bistrice, otac napred, majka i mi deca iza njega, kupovao nam je kestenje ili sladoled. Sećam se da je jednom sreo nekog čoveka, da mu se obraćao na turskom, a ovaj njemu na srpskom, pa sam ga posle pitala „šta je ovo bilo, tata“, misleći na razmenu jezika – priča 50-godišnja Bojana, rodom iz Prizrena. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dva meseca je Vladimir Putin zamajavao naciju – i malu armiju belosvetskih kremljologa – najavom ustavnih promena kojima bi predsednička ovlašćenja bila ponešto sužena, a ona parlamenta i Državnog saveta proširena, dajući tako novi zamah spekulacijama o tome s koje pozicije će nastaviti da vlada nakon što mu 2024. istekne aktuelni i, po važećem ustavu, poslednji predsednički mandat na koji ima pravo (niko, naime, više ozbiljno ne razmatra mogućnost da Putin za četiri godine ode s vlasti). (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatno preduzeće GIM, koje je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, već od prvog posla preprodaje oružja počelo je da ostvaruje velike, privilegovane zarade. Iz ugovora, izvoznih dozvola i sertifikata o krajnjem (end user) korisniku – kupcu iz decembra 2016, u koje je NIN imao uvid, vidi se da je nekadašnja prodavnica boja i lakova GIM sa fabrikama Krušik iz Valjeva i Prva petoletka iz Trstenika sklopila ugovore vredne 7.184.000 dolara, da bi to isto oružje kupcima iz Saudijske Arabije isporučila za 12.462.000 dolara! (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U vremenima u kojima postaje sve jasnije da atomska bomba nije više od velike prijetnje u podupiranju raznih bolesnih osvajačkih ambicija po svijetu – ne zato što su nuklearke manje razorne nego prije, naprotiv – već zato što im vlasnici nisu samo dvije moćne države na svijetu pa su i mogući odgovori na njihovu upotrebu izvjesniji, ratovanje raznim alternativnim strahotama sve je popularnije. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kada se pojavila vest da će bivši poslanici u Evropskom parlamentu, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn posredovati u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji, odmah je upala u oko činjenica da su njih dvojica imali sličnu ulogu i u Severnoj Makedoniji. Bili su deo sada već čuvene trojke EP koja je obezbedila postizanje sporazuma iz Pržina i stvaranje fer i poštenih izbornih uslova koji su na kraju doveli do promene vlasti u ovoj zemlji. Međutim, takođe je upala u oko činjenica da ovom diplomatskom dvojcu nedostaje treći član trojke, bivši poslanik u EP i izvestilac za Severnu Makedoniju Ivo Vajgl.

Rođen je 1948. u Buenos Ajresu, a detinjstvo je proveo u Izraelu gde je otac bio ambasador. U knjizi Pakujem svoju biblioteku, koju je kao i njegova prethodna dela objavila izdavačka kuća Geopoetika, opisuje kako je otac, pre povratka u Argentinu, naložio sekretarici da kupi dovoljnu količinu knjiga da bi se opremile police biblioteke u novoj kući. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs