AFERA KRUŠIK 19. DEO: U AMERICI NA CRNOJ LISTI, NAPREDNJACIMA OMILJEN Slobodan Tešić sa Krušikom poslovao preko 5 različitih firmi

Pet preduzeća koja se vezuju za Slobodana Tešića, međunarodnog trgovca oružjem i finansijera SNS-a, potpisalo je sa fabrikom Krušik 14 ugovora od avgusta 2015. do marta 2019. vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Čak osam ugovora potpisano je nakon što se Tešić, 21. decembra 2017, našao na crnoj listi SAD zbog koruptivnih radnji i pretnji po bezbednost u vezi sa trgovinom oružjem. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Vrednost tih osam ugovora sa Krušikom je 24,87 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Partizan tek, nakon što su SAD njegovog vlasnika Tešića stavile na crnu listu, zajedno sa minama iz Krušika u julu i avgustu 2018. isporučio je Ujedinjenim Arapskim Emiratima i 1.650 snajpera, mitraljeza i automatskih pušaka Zastava oružja i 945.000 metaka Prvog partizana.

Tešić je preko pravnih zastupnika u SAD angažovao Sonoran Policy Group Inc iz Vašingtona da lobira da se skine sa crne liste. Iako je Si-En-En objavio da je ta firma radila i sa saradnicima predsednika SAD Donalda Trampa, to Tešiću nije pomoglo, jer se na Međunarodni dan borbe protiv korupcije 9. decembra 2019. opet našao na crnoj listi, zajedno sa nekoliko svojih saradnika i preduzeća, među kojima je i pet firmi koje su trgovale sa Krušikom.

Prvi ugovor od 18.278.400 dolara Krušik i Partizan tek potpisuju 20. avgusta 2015, a te godine Tešićeva firma zakupljuje državnu vilu na Dedinju, na šta je ukazao Savet za borbu protiv korupcije. Ista firma 9. septembra 2016. sklapa ugovor na 70.403 dolara, a 13 dana kasnije još dva ugovora od 16,85 plus 5,2 miliona dolara. U sva tri slučaja krajnji zvanični kupac je Saudijska Arabija. Poslednji ugovor vredan 13,6 miliona dolara Partizan tek i Krušik potpisuju 28. marta 2018, a oružje je isporučeno u UAE.

Tešić je bio vlasnik i Tehnoglobal sistema, koji je – pre nego što je decembra 2018. pripojen Partizan teku – sa Krušikom sklopio dva ugovora za kupca iz Saudijske Arabije. Prvi od 18. novembra 2016. vredan je 833.910 dolara, a drugi od 20. juna 2017. šest miliona dolara. Još jedna Tešićeva firma, Vektura trans, potpisala je četiri ugovora sa Jermenijom za izvoz mina iz Krušika. Pre toga je Krušik potpisao ugovor za Jermenijom 28. februara 2018, ali nije dobio dozvole nadležnih u Srbiji za izvoz.

Prvi ugovor za Jermeniju, vredan 5,3 miliona dolara, Vektura trans i Krušik potpisali su 28. marta 2018. Iste godine, potpisana su još tri ugovora, 25. septembra na 101.105 dolara, a 28. decembra na 5,73 miliona plus 34.194 evra. Vektura trans i Krušik potpisuju ugovor i 13. juna 2018. vredan 986.475 dolara, kada je krajnji kupac Saudijska Arabija. Samo četiri dana nakon što je prvi put stavljen na crnu listu SAD, 25. decembra 2017. Tešić prestaje da bude vlasnik Vekture trans. Umesto njega se kao vlasnik upisuje Milan Subotić, koji je bio šef logistike u Partizan teku.

Falkon stratedžik solušn 2. avgusta 2018. sa Krušikom sklapa ugovor vredan 996.975 dolara, a krajnji kupac je Saudijska Arabija. Interesantno je da je Falkon stratedžik osnovan 29. decembra 2017, četiri dana nakon što je Tešić formalno prestao da bude vlasnik Vekture transa. Ugovor od 14. marta 2019, vredan 3,96 miliona dolara Krušik je zaključio sa Araneksom, koji je osnovan 3. avgusta 2018. Zvanični krajnji kupac u ovom poslu je Uganda.

Tešićeva preduzeća su ukupno od Krušika preuzela 796.990 mina

Sva pobrojana preduzeća, kao i neka sa Kipra i jedno iz Hongkonga, su na crnoj listi SAD. Za sve ove ugovore sa Krušikom, Tešićeva preduzeća su imala iste cene kao i GIM, koji zastupa Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića, a obe te firme su razorne mine iz Krušika plaćala jeftinije od državnog Jugoimporta SDPR. Kada se odbije komisiona provizija koja im pripada, Tešićeva preduzeća su jednu razornu minu od 60 milimetara plaćala 45,2 dolara, minu od 81 i 82 milimetra 72,2 dolara i razornu minu od 120 milimetara najčešće za 195 dolara i jednom 203 dolara.

U poslednjem ugovoru, iz marta 2019. cene mina za Araneks bile su nešto veće – za kalibar 60 milimetara 48,9 dolara, od 82 milimetra 76,6 i od 120 milimetara 197,8 dolara.

Istovremeno, Jugoimport od Krušika minu od 60 milimetara nikad nije dobio za cenu nižu od 51,9 dolara i to samo u jednom slučaju, a najviša je bila čak 80 dolara po komadu. Za SDPR je cena mina od 81 milimetar bila od 76 dolara pa naviše, dok je za minu od 120 milimetara išla i do 217 dolara.

Tešićeva preduzeća su ukupno od Krušika preuzela 796.990 mina po ceni koja je nekad bila i za 20 odsto povoljnija nego što je imao Jugoimport. Partizan tek je od Krušika koristio i skladište oružja. U pogonima Krušika je skladištio oružje Zastava oružja i Prve petoletke po ugovorima od 2. februara, 22. juna, 23. avgusta i 15. decembra 2016. kao i 11. oktobra 2017. Količine su se povećavale, pa 20. novembra 2017.

Kome je dug dobar drug: Račun Krušika je već godinama blokiran zbog duga od 4,3 miliona evra, a toj firmi je krajem 2018. Tešićev Partizan tek dugovao 3,56 miliona, a GIM 1,66 miliona evra

Partizan tek zahteva od rukovodstva Krušika da uskladišti 5.000 automatskih pušaka, a taj ugovor potpisali su bivši službenik Zemuna ispred SNS-a Mladen Petković, tada direktor Krušika a sadašnji direktor Zastava oružja i direktor Partizan teka Zoran Petrović, čije se ime našlo i na poslednjoj crnoj listi SAD.

Račun Krušika je već godinama blokiran zbog duga od 4,3 miliona evra, a toj firmi je krajem 2018. Tešićev Partizan tek dugovao 3,56 miliona, a GIM 1,66 miliona evra. Pri tome je profit Partizan teka 2018. povećan 91 odsto, sa 174 na 333 miliona dinara.

Tešić je na crnu listu UN dospeo 2003, jer je izvezao oružje Liberiji. Te godine, 17. juna, srpska policija je protiv njega i Orhana Dragaša podnela krivičnu prijavu Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu. Srbija tada nije imala u zakonodavstvu delo kršenje sankcija UN-a, pa su Tešić i Dragaš osumnjičeni da su koristeći falsifikovana dokumenta „od 31. maja do 24. avgusta 2002. u šest navrata avionskim letovima na relaciji Beograd-Monrovija u Liberiji, bez neopohodnih dozvola nadležnih organa, izvezli naoružanje i vojnu opreme vrednu 1.313.870 dolara u ovu zemlju, koja je bila pod sankcijama UN“.

U prijavi je navedeno da su lažne sertifikate o krajnjem kupcu (end user) dali nadležnim ministarstvima da bi dobili dozvolu za izvoz. Bili su osumnjičeni i da su predali falsifikovana dokumenta o transportu, u kojima je navedeno da je oružje isporučeno Nigeriji. Ovaj postupak je ostao mrtvo slovo na papiru. Inače, sadašnji predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić, pre drugog dolaska na vlast 2012. upao je u presretnute razgovore sa Tešićem dok je bio na crnoj listi SAD. Vučić je ovo prećutao kada je na Pinku pokazivao dokumenta o prisluškivanju.

Pet preduzeća Slobodna Tešića sa Krušikom potpisalo je ugovore vredne više od 72 miliona dolara i 5,8 miliona evra

Za Tešića, čija je ćerka Danijela bila na izbornoj listi SNS 2012. i zatim zaposlena u Ministarstvu spoljnih poslova, situacija se menja po dolasku naprednjaka na vlast te godine. Nove vlasti koriste diplomatiju da Tešića skinu sa crne liste UN-a, što im uspeva septembra 2013. Naprednjački ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić mu daje diplomatski pasoš. Još marta 2013, pre skidanja sa crne liste UN-a, ministar odbrane Aleksandar Vučić uvodi Tešića u zvanične pregovore sa Ministarstvom odbrane Libije oko kupovine oružja.

Zvanična delegacija Libije je posetila i Tešićev Partizan tek u Srbiji. Nije jasno zašto se tada preduzeće sa Kipra Karso limitid, koje se decembra 2017. našlo na crnoj listi SAD, pojavilo u poslu kao posrednik između Libije i državnog Jugoimporta. Tri meseca nakon što se našao na crnoj listi SAD 2017. Tešić donira Srbima na Kosovu traktor i kombi, o čemu javnost obaveštava generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković.

Ministarstvo spoljnih poslova kao i Ambasada SAD su nedavno potvrdili da je slučaj Tešić bio predmet razgovora predstavnika dveju država. Međutim, nema otklona vlasti od Tešića. Istovremeno još traje postupak protiv uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, koji je nespornim dokumentima ukazao na sumnjive poslove Krušika sa Tešićem, GIM-om i drugim privilegovanim privatnim firmama. Saradnjom sa sumnjivim biznismenom i progonom radnika koji ukazuje na korupciju, vlast bez sumnje otkriva svoje prioritete.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Pet preduzeća koja se vezuju za Slobodana Tešića, međunarodnog trgovca oružjem i finansijera SNS-a, potpisalo je sa fabrikom Krušik 14 ugovora od avgusta 2015. do marta 2019. vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Čak osam ugovora potpisano je nakon što se Tešić, 21. decembra 2017, našao na crnoj listi SAD zbog koruptivnih radnji i pretnji po bezbednost u vezi sa trgovinom oružjem. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Izgubili smo punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, a resorni ministar nas uverava da je ama baš sve u redu i da su naše diplome i dalje priznate. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa)

Još početkom oktobra, Gordana Čomić, generalna sekretarka i članica Predsedništva Demokratske stranke, javno se ogradila od stranke kojoj je bila izrazito lojalna: „Demokrate odustaju od EU“, napisala je na Tviteru, zbog toga što je Predsedništvo DS odlučilo da ne učestvuje u „Žan Mone“ dijalogu vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom evropskih parlamentaraca.

Samo je u jednom momentu rekao: Ljudi su zaboravili da budu ljudi. A onda je u drugom pokazao razumevanje i ponudio opravdanje za njih. Njih tri hiljade i dvesta zaposlenih radnika Krušika u čije ime je progovorio, od kojih niti jedan, nula, nije stao uz njega. Strah, nesigurna egzistencija, logika „pazi svoja posla“. Tako je u Srbiji. Sad, pa možemo da ga tapšemo po ramenu, sklonjeni u svoj komfor i nezameranje i pokazujemo ga kao jednog od poslednjih. Ljudi. Poslednjeg iz civilizacije koja i nije bogzna šta od momenta kada je izgubila savest. Znam da će mnogi reći, šta hoćeš…, ali ipak, da zapišemo – on je taj pored kojeg se vidi da mi i nismo baš ono što mislimo da smo.

Prošlo je tek nešto manje od četiri godine otkako je potpisan sporazum između Turske i Evropske unije, kojim je zaustavljen tadašnji talas migranata, a ponovo gledamo iste slike. Desetine hiljada ljudi idu ka Grčkoj, čamci su prepuni, granična policija u panici, jedno dete je izgubilo život. Vesti koje stižu sa granice uznemiravajuće su, broj onih koji pristižu kopnom i morem sve je veći. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Posle termina zarobljena država dobili smo još zlokobniji – zarobljavanje bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji. Ova istraživačka tema Predraga Petrovića, programskog direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ponovo je aktuelizovana nakon poslednjeg slučaja presretanja elektronske pošte između novinara i bivšeg ministra odbrane.

Krilatica „kad se Kina zakašlje, ceo svet se zarazi“, toliko puta korišćena da bi se na plastičan način objasnilo kako funkcioniše globalni kapitalistički poredak, ovih dana se i bukvalno ostvaruje. Verovatno je da trenutno ne postoji nijedan vlasnik kapitala, krupni ili sitni, ali ni ekonomski stručnjak, ministar finansija ili guverner centralne banke, koji ne pretura po glavi ili na papiru posledice respiratornog virusa koji se iz Kine, gde je ustanovljen krajem prošle godine, trenutno širi po čitavoj planeti. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Tamo gde se beru najsočnije kajsije, gde raste najslađe grožđe i cveta crveni, opojni mak, tamo je ostalo na kolenima da večno spava i nikada se ne probudi nešto manje od stotinu ljudi. Daleko od nas, u džamiji Nangar provincije u Avganistanu, 18. oktobra odjekunula je snažna eksplozija. Svi su izgubili život na molitvi, jer su u miru bili odani Alahu.

Savezno udruženje za pomoć beskućnicima (BAGW) procenjuje da na ulicama Berlina trenutno živi između četiri i deset hiljada osoba bez ikakvog smeštaja, a da ih u celoj Nemačkoj ima oko četrdeset hiljada. Među njima je manje domaćih, Nemaca, većinu čine državljani drugih zemalja, pretežno iz Istočne Evrope.

U oktobru 2019. izbio je spor između jedne od kandidatkinja za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, Elizabet Voren, i prvog čoveka Fejsbuka, Marka Zakerberga. Vorenova je pozvala na cepanje Fejsbuka, što je Zakerberg u jednom internom istupu okvalifikovao kao „egzistencijalnu“ pretnju njegovoj kompaniji.

Pre svega, želim da zahvalim što ste ponudili da mi pomognete u pronalaženju posla. Ali, trebalo je da svoj problem ogolim do krajnosti, da svoju privatnost izložim javnosti koja često zna da bude neumoljiva, da se izložim mogućem „toplom zecu“ po ko zna koji put, da bi se neko prenuo i shvatio da ljudi poput mene, ljudi koji imaju kvalifikacije i znanja, socijalni kapital i moralni kredibilitet, čame na društvenim marginama i to u zemlji kojoj je, više od vazduha, potreban svaki valjan i kompetentan čovek.

Dok je Krušik četiri godine oružje po privilegovanim cenama prodavao privatnim preduzećima, kao što su GIM, koji zastupa otac ministra policije Branko Stefanović i firme Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, direktor fabrike u Valjevu bio je Mladen Petković. Državno preduzeće za to vreme zapadalo je u dugove, a imetak porodice Petković dramatično je počeo da se uvećava.

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Svet se ovih dana podseća „sudbonosne“ Krimske konferencije, na kojoj su pre 75 godina Ruzvelt, Čerčil i Staljin isti taj svet podelili. Niko, naravno, neće sporiti da je sastanak te tri glave u letovalištu Jalta od 4. do 11. februara 1945. bio istorijski značajan.

Čežnja dvomilionskog Beograda za metroom je tolika da bi i plan podzemne železnice koji bi vodio s jedne na drugu stranu Trga republike pobudio interesovanje javnosti, ili makar njenih ostataka. Dakle, logično je i što je Plan generalne regulacije sa detaljnom razradom za prvu fazu linije metroa izazvao brojne komentare, budući da je na javnom uvidu od 3. februara do 6. marta. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U 2016, kada je počeo da trguje oružjem, GIM je po prihodima od Jugoimporta SDPR bio manji 740, a dve godine kasnije samo 8,5 puta. SDPR odavno nije imao tako loše rezultate kao prošle godine Osim valjevskog Krušika, Prve petoletke iz Trstenika, Prvog partizana iz Užica, čačanske Slobode, kragujevačke Zastave, „Milana Blagojevića“ iz Lučana i drugih državnih fabrika municije, oružja i vojne opreme, NIN saznaje da je tokom ofanzive povlašćenih privatnih trgovaca oružjem – kojima se otvaraju sva vrata, čije ključeve drže pripadnici vlasti – kratkih rukava ostala još jedna državna kompanija, Jugoimport SDPR. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Za razliku od ozbiljnih država koje angažuju firme za privatno obezbeđenje u cilju smanjenja javne potrošnje i racionalizacije resursa, u Srbiji ove firme u velikoj meri služe za ispumpavanje para iz državnog budžeta korišćenjem političkih veza za dobijanje poslova na državnim tenderima.

Krušik nije pred bankrotom, već naprotiv, nastavlja trend rasta, započet 2014, a zarade zaposlenima u fabrici i u Kovačkom centru isplaćuju se redovno, sa svim pripadajućim porezom i doprinosima. Tako je, bar prema tvrdnjama uprave Krušika, bilo ne tako davnog 7. novembra 2019. Da bi te tvrdnje delovale još uverljivije, saopšteno je i da su „investiciona ulaganja kompletno finansirana iz sopstvenih sredstava“ i da je 2018. uloženo 5.379.827 evra, za razliku od 2013, kada je investirano samo 103.660 evra.

On je strateg, on ne reaguje na prvu loptu, on ne otkriva karte… kao na traci ređala je Ana Brnabić da bi na kraju poentirala: „Ja zaista ne znam nikoga ko je toliko posvećen Srbiji i SNS-u i ko je takav borac kao Aleksandar Vučić… Ako ste pametni, vi gledate, slušate i učite od njega. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs