AFERA KRUŠIK 21.DEO Fabrika iz Valjeva kojoj su računi u blokadi, davala donacije BIA sa OZNAKOM TAJNOSTI, a vlast za sve krivi medije

Krušik nije pred bankrotom, već naprotiv, nastavlja trend rasta, započet 2014, a zarade zaposlenima u fabrici i u Kovačkom centru isplaćuju se redovno, sa svim pripadajućim porezom i doprinosima. Tako je, bar prema tvrdnjama uprave Krušika, bilo ne tako davnog 7. novembra 2019. Da bi te tvrdnje delovale još uverljivije, saopšteno je i da su „investiciona ulaganja kompletno finansirana iz sopstvenih sredstava“ i da je 2018. uloženo 5.379.827 evra, za razliku od 2013, kada je investirano samo 103.660 evra. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ako je sve bilo tako bajno i sjajno, kako je moguće da su direktor Krušika Vladan Lukić i članovi Nadzornog odbora samo dva meseca kasnije, kako saznaje NIN, morali pred predstavnike reprezentativnih sindikata da izađu sa potpuno drugom pričom – da je finansijska situacija na ivici sloma, da fabrika radi praktično na minimumu, da nema novca za nabavku repromaterijala, da nema posla za sve radnike…

Nikome u takvoj situaciji nije palo na pamet da direktora pita kako je to Krušik investirao skoro 5,4 miliona evra „sopstvenih sredstava“ ako je račun firme u neprekidnoj blokadi već pune tri godine, ili 1.100 dana zbog neplaćenog duga od 508 miliona dinara. A da zlo bude još veće, list Danas je objavio da su gubici Krušika lane dostigli 40 miliona dolara. Ne tako davno, u avgustu 2017. tadašnji direktor Mladen Petković, koji je u međuvremenu postao prvi čovek Zastava oružja, hvalio se da Krušik ima ugovorene poslove vredne 276 miliona dolara i uposlene kapacitete do 2019.

Sagovornik NIN-a, koji je prisustvovao poslednjem sastanku uprave i predstavnika zaposlenih, tvrdi da je situacija u valjevskoj fabrici alarmantna i da je jedino dobro u celoj toj priči što do okončanja parlamentarnih izbora, verovatno neće biti otpuštanja. Posle toga, kaže, smeo bi da se kladi da će se upravo to desiti.

Vlast je već pokušala da za sve probleme optuži malobrojne medije, kao da su oni krivi što je Krušik po privilegovanim cenama, ponekad i ispod cene koštanja, prodavao mine povlašćenim trgovcima oružjem, među kojima su firme Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a i GIM, koji je u više poslova zastupao otac srpskog ministra policije Branko Stefanović, o čemu je BIRN objavio više dokaza.

Biće da, ipak, neko drugi ruši Krušik. NIN je nedeljama pisao o tome kako su GIM Gorana Todorovića, Partizan tek i Vektura trans Slobodana Tešića mine od Krušika kupovali po povoljnijim cenama i od državnog Jugoimporta SDPR. A u kojoj su meri bivši direktor Petković i članovi Nadzornog odbora, Veljko Petrović, Radovan Damnjanović i Branko Medan, umeli da budu „široke ruke“ svedoče i donacije, od kojih su mnoge proglašavane za – poslovnu tajnu. Logično, jer kako objasniti zaposlenima da njihova firma, čiji je račun neprekidno blokiran od 27. januara 2017, ima para za neke druge stvari koje sa proizvodnjom nemaju ama baš nikakve veze.

NIN saznaje da je Petković, uz saglasnost Nadzornog odbora, najmanje dve donacije uplatio Bezbednosno-informativnoj agenciji. I obe te donacije za BIA su proglašene poslovnom tajnom. Te isplate su išle sa posebnih računa, koji nisu blokirani, dok neki poverioci Krušika tri godine ne uspevaju da naplate svoja potraživanja. Da stvar bude još čudnija, para za donacije je bilo, ali nije za redovno poslovanje, zbog čega je Krušik morao da se zadužuje kod banaka. Tako je Petković 28. septembra 2018. doneo dve odluke o donacijama za BIA.

Nadzorni odbor je već 2. oktobra dao saglasnost na obe odluke. I odluka direktora i saglasnost Nadzornog odbora proglašene su poslovnom tajnom. Tako su od zaposlenih sakriveni podaci o tome kome je i zbog čega uplaćeno 540.000 plus 100.000 dinara. U tim odlukama, u koje je NIN imao uvid, navode se i razlozi, pa je tako 100.000 dinara dodeljeno „radi pokrića sredstava za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju stepeništa i dela fasade Policijske uprave Valjevo“, dok je 540.000 dinara dodeljeno BIA „radi rekonstrukcije stepeništa i dela fasade PU Valjevo“. Samo mesec dana kasnije Krušik je zbog besparice od Srpske banke uzeo kredit od dva miliona evra, a u martu iste godine Petković je od Srpske banke tražio da se produži rok za vraćanje poslednje rate (449.966 evra) starog kredita od 2,25 miliona evra.

Donaciju od Krušika primio je direktor BIA Bratislav Gašić, Petkovićev stranački kolega iz SNS-a. Osim ove dve donacije njih dvojicu povezuje još jedan, doduše nerealizovan aranžman. Privatna firma Luknes iz Kruševca, čiji je vlasnik Nebojša Gašić, početkom 2016. dogovarala je sa Krušikom kupovinu punjenja za mine od 120 milimetara. Taj ugovor vredan 139.408 američkih dolara je zaključen, krajnji kupac je trebalo da bude firme Abu-Kir Company for Engineering Industries iz Aleksandrije u Egiptu, ali taj posao, spletom različitih okolnosti, nikada nije realizovan. Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović kaže za NIN da je vlasnik Luknesa Nebojša Gašić u srodstvu sa Bratislavom Gašićem.

Nadzorni odbor Krušika dao je 12. oktobra 2017. saglasnost (i ona je proglašena poslovnom tajnom) na tri dana ranije donetu odluku Petkovića o donaciji jednoj privatnoj firmi iz Novog Sada. U dokumentu, kojim Nadzorni odbor daje saglasnost, ne navodi se iznos donacije, ali se zna da je ubrzo nakon toga Petković od te privatne firme dobio priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“.

Po istom receptu, uz pismenu saglasnost proglašenu poslovnom tajnom, Nadzorni odbor je 26. januara 2018. dao saglasnost i za donaciju Kulturno-umetničkom društvu „Branko Radičević“ iz Zemuna. Pre nego što je u aprilu 2013. postavljen za direktora Kovačkog centra u Valjevu, a 3. januara 2014. za generalnog direktora Krušika, Petković je bio opštinski službenik upravo u Zemunu. Nije poznat iznos ni te, kao ni donacije Automobilskom sportskom klubu „Vesnić“ iz Sevojna kod Užica od 23. aprila 2018.

Alternativne naslovnice

Izložba „Crno na belo“, prikaz 43 izabrana rada kojima su čitaoci ukrašavali bele naslovnice NIN-a, otvorena je u četvrtak na Filozofskom fakultetu. Publika izložbu može da pogleda do 15. februara, a na otvaranju su govorili dekan Filozofskog fakulteta Miomir Despotović, sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, ilustrator Jugoslav Vlahović, aforističar Aleksandar Baljak. Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović poslala je pozdravno pismo, a u ime NIN-a govorili su Milan Ćulibrk i Vuk Cvijić

U nastojanju da optuži medije koji su pisali o aferi Krušik, provladin tabloid Srpski telegraf objavio je 30. novembra da „štetu ne trpi samo Krušik, već i druge firme koje sarađuju s ovom fabrikom, pa je tako bez posla ostalo i više od 120 radnika fabrike Edepro, a razlog je, kako je rečeno radnicima, stanje u Krušiku, za koje su radili rakete alas“.

Interesantno je, međutim, da je samo nekoliko meseci ranije u toj, doskora 100 odsto privatnoj firmi, došlo do promene vlasničke strukture. Do 5. aprila prošle godine, naime, najveći udeo od 40 odsto imao je Branislav Jojić, dok su Milivoje Popović, Momčilo Šljukić i Slobodan Petković imali po 20 odsto. Od tog dana jedan od suvlasnika, doduše sa simboličnim udelom od samo dva odsto postao je i – državni Jugoimport SDPR.

Nikome ta vest u tom trenutku očito nije bila zanimljiva, iako bi bilo sasvim logično da se bar neko zapitao u čemu je interes Jugoimporta da 22 godine nakon osnivanja Edeproa postane manjinski suvlasnik. Možda se deo odgovora krije u rešenju broj 158-23 od 10. juna iste godine, a koje važi do 10. juna 2023. Po tom rešenju, koje je dato na četiri godine, Edepro je upisan u Registar pravnih lica ovlašćenih za obavljanje poslova proizvodnje naoružanja i vojne opreme, takozvani registar proizvođača.

Poznavaoci prilika na tržištu naoružanja objašnjavaju da firme sa tim ovlašćenjem imaju širi spektar mogućnosti, jer „proizvođači“ mogu, na primer, od Krušika da kupe mine po ceni od 47 dolara i da ih izvezu kasnije i za 90 dolara, dok trgovci mogu samo da naplate takozvanu komisionu proviziju koja je uobičajeno oko pet procenata od vrednosti ugovorene robe. Upravo zbog tog tretmana je Branku Stefanoviću i bilo važno da njegov Junajted Bg, nakon licence za trgovinu, dobije i dozvolu za proizvodnju oružja. Otuda su i besmisleni izgovori ministra policije Nebojše Stefanovića da firma njegovog oca ne proizvodi oružje. Suština je da kao registrovani proizvođač može da radi u svoje ime i za svoj račun, a ne samo za komisionu proviziju, kao trgovci oružjem.

Ako provladin tabloid ne laže, Jugoimport je suvlasnik postao baš kad su Edeprou kola krenula nizbrdo, jer je 2018. neto dobit uvećao 8,5 puta – sa 12,4 na 106,4 miliona, dok su mu poslovni prihodi od 2015. do 2018. uvećani sa 365 miliona na 2,5 milijardi dinara. U to „zlatno doba“ o toj firmi je pisao i sada ambasador Srbije u Rusiji, tada novinar Politike Miroslav Lazanski. U reportaži od 9. maja 2017. Lazanski je napisao: „Vojni poligon Nikinci bio je poprište najveće ovogodišnje vojne vežbe Čelik 2017. povodom Dana Vojske Srbije, Dana pobede i Dana Evrope.

Uz prisustvo predsednika Srbije i vrhovnog komandanta oružanih snaga Tomislava Nikolića, premijera i budućeg predsednika i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića, kao i celog državnog vrha Srbije… Vrlo impresivno je bilo i gađanje iz šestocevnog lansera raketnog sistema Alas, koji je razvijen za potrebe oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata. Projektili tog sistema navode se putem optičkog kabla, a krajnji domet varira od verzije rakete, od 25 do 40 kilometara. Sistem je razvila kompanija Edepro iz Beograda“.

Da li je ovo samo „primirje“ ili je definitivno prošlo „zlatno doba“ za srpske proizvođače i trgovce oružjem ostaje da se vidi. U svakom slučaju, neki igrači su prošli bolje od drugih, A od onih koji sigurno neće moći da se pohvale finansijskim rezultatima iz prošle godine svakako su i Krušik i Jugoimport. A kakva je prošla godina bila za Tešića i GIM, koji je zastupao Branko Stefanović, znaćemo već početkom jula.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Svi smo znali da će izbora 2020. biti. Znali smo i (do) kad će morati da se dese. Nismo znali u kakvim uslovima će biti sprovedeni i ko će hteti na njima da učestvuje. Taman kad se to donekle razbistrilo, pojavila se nevidljiva, neočekivana sila koja ne rešava ništa, a komplikuje sve – kovid-19. Između raspisivanja izbora i proglašenja vanrednog stanja prošlo je tek 11 dana. Nismo računali na silu koja je mnogo moćnija i od one za koju se učesnici izborne trke nadmeću. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na jedan od “Blic premium” paketa)

Setite se 5. oktobra koji je Miloševića koštao glave. On je došao kao posledica rata iz koga je Srbija izašla poražena i osramoćena. Sada situacija po diktatora nije manje opasna. Ovo će proći i šta će ostati? Pustoš. I ekonomska, i psihološka, i politička. Biće to za ovu vlast sasvim druga situacija… (Da biste nastavili sa čitanjem intervjua potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” peketa)

Nemačka kancelarka Angela Merkel se za 14 godina provedenih na vlasti naciji ceremonijalno obraćala samo uoči Nove godine. Međutim, u prošli četvrtak je prvi put vanredno stala pred televizijske kamere nacionalnog emitera, gde je smireno i staloženo saopštila: „Ovo je ozbiljno. Budite ozbiljni!“ U tih pet reči je sažela svu opasnost virusa COVID-19 po čovečanstvo, s naglaskom na Nemačku, rekavši da se trenutno najmoćnija evropska država još od Drugog svetskog rata nije susrela s većom pretnjom. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Celog smo se svog života borili za državu, pa ne možemo da se prestrojimo da nam je ona postala neprijatelj, izjavila je krajem maja, lane, sedamdesetogodišnja Radmila Radosavljević, penzionisana sutkinja, udovica vojnog lica, a u trenutku tog jednog od štrajkova glađu – stanarka hotela Bristol. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bila je to burna godina u kojoj je postalo jasno da je veliki rat neizbežan jer je, između ostalog, Hitler pogazio odredbe Versajskog sporazuma, ali i godina u kojoj su na svet došli kralj roka Prisli, Lučano Pavaroti, a napustili nas Mihajlo Pupin, Alfred Drajfus i Kazimir Maljevič.

Otac je naziv novog filma reditelja Srdana Golubovića (47) čija će premijera biti u sekciji Panorama na ovogodišnjem festivalu u Berlinu, a samo nekoliko dana kasnije, 28. februara, otvoriće 48. beogradski Fest. Tako počinje svoj festivalski i bioskopski život ovo ostvarenje na koje se dugo čekalo.

Nju su nazvali kraljicom islandskog trilera. Njene romane uporedili su sa delima Stivena Kinga. Za njene priče kažu da lede krv u žilama. A za njeno pisanje da izaziva nelagodnost, baš kakva je potrebna jednom napetom kriminalističkom štivu.

Kao grom iz vedrog neba pre nekoliko dana odjeknula je tvrdnja predsednika Sindikata zaposlenih policije Dejana Đukića da zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u Ulici kneza Miloša u Beogradu obezbeđuje privatna firma Sekjuriti. Ispostavilo se da ova informacija nije potpuno tačna. Istina je, naime, da zgradu MUP-a obezbeđuje privatna firma, ali njeno puno ime nije Sekjuriti, već BPS Sekjuriti.

Lako je zaljubiti se u Džastina Trudoa, bar na kratko i na prvi pogled. Četrdesetsedmogodišnji kanadski premijer je u jedan izjutra prošlog utorka u Montrealu izašao pred pristalice Liberalne partije Kanade s istom dečačkom energijom koju je imao i 2008, kada je započeo ozbiljniju političku karijeru. Na putu do govornice je u skladu s holivudskom harizmom poljubio suprugu, a onda je, uokviren monumentalnim javorovim listom na ekranu iza sebe, građanima rekao: „Čuo sam vas, prijatelji.“

U predizbornoj kampanji 2016. godine predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi „mogao da ubije nekog na Petoj aveniji u Njujorku i da ne bi izgubio nijedan glas“. Posle impičmenta, međutim, ostaju pitanja šta će zaista u novembru 2020. reći Trampovi glasači, da li će ceo spektakl više naškoditi demokratama i da li sve to Amerikance uopšte zanima?

Tri minuta nakon što je Vesna Pešić napisala tvit u kom je pomenula „cev u (sopstvenu) glavu“ i tri sekunde nakon što su naprednjaci zavapili „ubi nam Vučića“, reagovalo je tužilaštvo naloživši policiji da ispita tu teroristkinju preobučenu u profesorku sociologije. Sjajno, institucija koja se proslavila zataškavanjem afere „helikopter“, ignorisanjem afere „Savamala“, nestankom dokaznog materijala u slučaju rampe i hapšenjem glasnika a ne krivaca u aferi „Krušik“ konačno je živnula. I počela da rešava ozbiljne probleme u društvu.

Treći koncert podrške za Dušana Kojića Koju, frontmena neponovljive Discipline kičme koji je letos u Londonu doživeo moždani udar, zakazan je za 20. mart u Hali sportova „Ranko Žeravica“. Ovaj događaj će, kao i prethodna dva, u Elektropioniru i SubBeer-nom centru, pored humanitarnog imati i bezmalo festivalski karakter, pa će se već postojeći spisak solidarnih izvođača ovog puta produžiti prilično jedinstvenom kombinacijom imena – uz Bajagu i instruktore, Straight Mickey and the Boyz i Partibrejkerse, na bini će se pojaviti i YU grupa i Radomir Mihajlović Točak, koji gotovo da više i ne izlazi na binu. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Da se koalicija Aleksandra Šapića, Milana Stamatovića i Veroljuba Stevanovića dogodila bila bi to jedina opcija desnog političkog spektra čiji se glasovi zasigurno ne bi rasuli kojekude po parlamentu. Jedina čiji je prelazak cenzusa bio siguran i bez smanjenja na tri posto.

Praznični optimizam koji je posebno zahvatio predstavnike vlasti, na trenutak su u danima pred Novu 2020, pokvarili statistički podaci – nekako istovremeno Republički zavod za statistiku objavio je informaciju da je u prvih deset meseci prošle godine razlika između broja umrlih i rođenih dostigla 40.000, nažalost u korist ovih prvih, dok je Građevinska komora saopštila da Srbiji nedostaje oko 30.000 zanatlija svih profila, takoreći cela „zanatska elita“.

Intervju sa Suzanom Vasiljević, presedan je za čitaoce NIN-a. Posle nekoliko godina jedan predstavnik vlasti odazvao se našem pozivu, nakon Vladana Vukosavljevića, Slavice Đukić Dejanović i Branka Ružića, jedinih ministara u sedmogodišnjoj vlasti koalicije SNS-SPS koji su govorili za NIN. Ana Brnabić to nije učinila nikada, a predsednik Srbije je govorio dva puta, poslednji pre pet godina. Zato je prvo pitanje za medijsku savetnicu predsednika, nekadašnju novinarku i dugogodišnju saradnicu za medije u drugim institucijama i ministarstvima, da li je to, po njenom mišljenju, normalan odnos prema najstarijem nedeljniku u zemlji?

Da li se Srbija nalazi blizu one opasne dodirne tačke gde se sudaraju gnev i očajanje naroda i činjenje vlasti i kakvi su epilozi mogući u zemlji bez građanske tradicije i sa vlašću koja je okupirala institucije, za NIN govori Nebojša Romčević, dramski pisac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Može li vlast uvesti red u radno zakonodavstvo ako i sama svesno krši propise? Iako na određeno vreme niko ne bi smeo da bude angažovan duže od dve godine, 25.000 ljudi u javnim službama ima baš takav status, a u još goroj poziciji su angažovani na privremenim i povremenim poslovima. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U Dauning stritu će biti upriličen lajt-šou čiji deo će, projektovan na zid zgrade na broju 10, činiti i časovnik koji će odbrojavati preostale sate i minute; u opticaj će biti puštena prva tri miliona komemorativnih kovanica od 50 penija; na Parlament skveru vijoriće se državne zastave, a vladine zgrade u Vajtholu biće osvetljene crvenim, belim i plavim svetlima.

Da li možete da zamislite da Vas neko vrati u decembar 2018. U vreme kada je Aleksandar Vučić neprikosnovena vlast u Srbiji koja je na umoru, na aparatima. I da Vam u ruke dođe tekst u kome Vas neko ubeđuje da će se u Srbiji u 2019. godini desiti sledeće stvari:

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs