April je mesec kada se grip povlači, ali ne i korona, a evo i ZBOG ČEGA. Međutim, postoji i JEDNA DOBRA VEST

Mart i april su meseci kada se grip povlači, međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji kolektivni imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i mogu da zađu i u leto – kaže za “Blic” prof. dr Zoran Radovanović, jedan od naših najistaknutijih epidemiologa.

Meteorolozi u narednim danima aprila predviđaju zahlađenje sa kišom i snegom. Takvo vreme, ukoliko se prognoza obistini, pogodovaće virusu korona.

Teoretski gledano, virus korona osetljiv je na temperaturu. Prema istraživanju kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Covid-19 ostaje stabilan na četiri stepena, a na višim temperaturama njegov otpor opada.

Temperatura, međutim, utiče samo na vreme preživljavanja virusa, a ne na njegovu sposobnost da zarazi. Tokom izbijanja SARS-a 2003. godine, za svaki temperaturni porast od jednog stepena Celzijusa u Hongkongu, broj potvrđenih slučajeva opao je za 3,6 odsto.

Suv vazduh i korona

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović ističe za “Blic” da virusu korona odgovara hladno vreme.

– Virusima iz grupe korona, poznatim kao izazivačima nazeba, odgovara hladno i suvo vreme, kao i ostalim uzročnicima odgovornim za upalu organa za disanje. Pogrešno je uverenje da zimi visoka vlažnost potiče od toga što sneg nakvasi kosu, a lapavica noge, jer je vazduh obično suvlji nego leti. Postoje razna objašnjenja zašto takav suv vazduh pogoduje prenošenju zaraze – recimo, kapljice putuju skoro jedan metar kada je vazduh suv, a kraće ukoliko se sudaraju sa vodenom parom, zatim suv vazduh čini sluznice osetljivijim na prodor mikroorganizama… Pored toga, otpornije klice, koje se prenose i aerosolom, duže lebde ukoliko se ne vezuju za sitne kapljice vode koje ih stalože – objašnjava prof. Radovanović.

Klima zemalja koje su najteže pogođene, uključujući Kinu, Južnu Koreju i severnu Italiju, čini se da se slaže sa tim zaključcima – njihovo vreme je hladno i suvo, što je idealna kombinacija za brzo širenje.

UV zračenje

Međutim, kada je reč o ovoj novoj bolesti, dodaje epidemiolog, ne znamo kako će da se ponaša.

– Njen rođak, SARS, održavao se 2003. sve do jula. U načelu, novoiskrsli mikroorganizmi su pod manjim uticajem sezonskih varijacija – smatra prof. Radovanović.

Ali šta se dešava sa virusom kada je napolju vedro, sunčano i toplo vreme?

– Nijednom mikroorganizmu koji izaziva upalu organa za disanje ne odgovara toplo vreme. Tada se učestalije javljaju crevne bolesti, za šta postoje ubedljivi razlozi – podvlači epidemiolog Radovanović.

Konačno, toplije vreme će otežati virusu da opstane van svojih domaćina i zbog povećanog UV zračenja.

– Istovremeno, UV zraci uništavaju i viruse i bakterije. Zato se posteljina i odeća izlažu dejstvu sunca – dodaje prof. Radovanović.

Međutim, još je prerano da se kaže kako će se ovaj virus ponašati u toplijim vremenskim prilikama. Naučnici nisu sigurni i ne usuđuju se da tvrde da će toplije vreme odneti naše brige po pitanju Covid-19.

Bez imuniteta

Da, virus korona i grip imaju puno zajedničkih simptoma, način širenja, način na koji utiču na respiratorni sistem. Pa ipak, bilo je primera sličnih virusa koji nemaju tu sezonsku sponu. Na primer, SARS i MERS. Oba virusa dele više od 90 odsto DNK sa redovnim gripom.

Međutim, SARS je opstao čak do jula 2003. (pojavio se u novembru 2002. godine), uglavnom zahvaljujući merama rane intervencije – ali tek nakon što je preživeo proleće i većinu leta. S druge strane, MERS je počeo u regionima poznatim po svojoj vrućini i vlažnosti – prvenstveno na Bliskom istoku. Dakle, teško je tvrditi da su sezonski, što bi moglo značiti da korona virus može biti jednako otporan na vremenske prilike.

– Mart i april su doba kada se grip povlači, odnosno prelazi na južnu hemisferu, odakle se vraća posle pola godine, kad kod nas zahladni. U budućnosti će se verovatno i ova bolest slično ponašati. Međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i, kako pomenusmo i za SARS, mogu da zađu i u leto – zaključuje prof. dr Zoran Radovanović.

Vetar ne utiče na koronu

Prema rečima prof. Radovanovića, vetar može da bude značajan za prenos nekih drugih uzročnika, recimo izazivača Q groznice.

– Na viruse iz grupe korona nema uticaja. Međutim, strujanje vazduha u zatvorenom prostoru može da pomogne da se rasejava aerosol, što važi za mikroorganizme relativno otporne u spoljnoj sredini. Kod ove nove bolesti aerosol je prevashodno značajan u jedinicama intenzivne nege i to posebno pri manipulisanju oko veštačkih pluća (respiratora) – kaže prof. Radovanović.

Važni telefoni

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana sa nadležnim epidemiološkim službama, Ministarstvo zdravlja uvelo je dodatnih 20 brojeva telefona za sve informacije o korona virusu.

Ministarstvo zdravlja otvorilo je još 10 dodatnih dodatnih brojeva, a preko istog linka možete da dođe i do brojeva telefona svih domova zdravlja širom Srbije.

Otvoren je i jedinstveni kontakt centar za Kovid 19 – 19819

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Mart i april su meseci kada se grip povlači, međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji kolektivni imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i mogu da zađu i u leto – kaže za “Blic” prof. dr Zoran Radovanović, jedan od naših najistaknutijih epidemiologa.

“Odustali smo do 24-časovnog policijskog časa, jer su današnji rezultati koji nisu bili katastrofični. Ipak, procena je da bi se za ovaj vikend, kada se najavljuje lepo vreme, ljudi isto ponašali kao prethodnog i izlazili napolje. Zbog toga će im kretanje biti ograničeno. Ipak, struka je savetovala da se odustane od 24-časovnog policijskog časa”, rekao je pulmolog prof. dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje bolnice u Tiršovoj.

Širom sveta korona virusom zaraženo je više od 1.016.000 ljudi, više od 53.000 je preminulo, dok je broj osoba koje su se oporavile premašio 213.000. U Srbiji je registrovan ukupno 1.171 potvrđen slučaj COVID 19. Od poslednjeg izveštaja testirani su uzorci 637 osoba, od kojih je 111 pozitivno.

Dve nedelje su prošle od uvođenja policijskog časa u Srbiji, koji je u međuvremenu dva puta produžavan, a čini se da ni ova mera nije izazvala toliku reakciju javnosti kao ona da se zabrani ranije dozvoljena šetnja kućnih ljubimaca od 20 do 21 časa.

“Očekujemo u naredna 72 sata ubrzanje u smislu broja zaraženih, nažalost za očekivati je i porast broja smrtnih slučajeva. Ovo nije predviđanje, već na osnovu broja ljudi na respiratorima, a na njima je 81 lice, koji su u teškom ili kritičnom stanju. Najveći broj pozitivnih na korona virus je iz Beograđa, Ćuprije, Čačka i Valjeva”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sin direktora bolnice u Kosovskoj Mitrovici Miljan Ivanović, i sam lekar u ovoj zdravstvenoj ustanovi, zaražen je virusom korona i trenutno se nalazi na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. Njegov status na društvenoj mreži Fejsbuk govori kakvo je stvarno stanje u ovoj klinici i šalje jasnu poruku svim građanima Srbije.

Ideja o potpunom zatvaranju i policijskom času koji bi trajao 24 sata dnevno, kako bi se na taj način sprečilo dalje širenje korona virusa, trenutno nije aktuelna, ali se od nje nije ni odustalo.

Na sajtu “Blica” od 8 do 18 sati možete uživo da pratite onlajn nastavu za osnovce, a nakon toga i program namenjen učenicima srednjih škola.

“Dobar dan svima, ja sam Branislav Stojković, doktor sa Instituta Dedinje u Beogradu. Na žalost, ja sam jedan od zaraženih”, počinje svoje obraćanje u videu ovaj doktor koji se kao oboleli od korona virusa sa blažim simtomima nalazi u improvizovanoj bolnici sa Sajmu.

Potpuna dezinfekcija nikada nije moguća, ali kako navode lekari, na nama je da se tokom epidemije virusa korona pridržavamo određenih mera kako bismo širenje zaraze sveli na minimum. A koje su to mere pri ulasku i izlasku iz naših domova, najkompetentniji su da objasne u Lekarskoj komori Srbije.

Zabrana rada kladionicama i kockarnicama, ali i frizerskim i kozmetičkim salonima su neke od novih mera koje će danas usvojiti Vlada Srbije, saznaje “Blic”.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio je da se trenutno u Kliničkom centru u Nišu leči 31 osoba zaražena korona virusom, dok je na kućnom lečenju 36 ljudi koji imaju COVID-19.

Reporteri britanske agencije “Rojters” posetili su tokom današnjeg dana Klinički centar Vojvodine (KCV) u Novom Sadu, ustanovu koja se igrom slučaja poslednjih dana našla u centru pažnje domaće, ali i inostrane javnosti.

Četrdesetdvogodišnji muškarac koji je umro od posledica korona virusa u Srbiji najmlađa je žrtva u našoj zemlji.

“Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće”, u potpisu Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19.

U Hali 1 beogradskog Sajma već se nalaze prvi pacijenti koji imaju najblaže simptome korona virusa.

Prvooboleli od Kovid-19 na teritoriji opštine Lazarevac, preminuo je u sredu u popodnevnim satima u KBC “Dragiša Mišović”, saopšteno je danas na konferenciji za medije koja je održana nakon 15. vanredne sednice Štaba za vanredne situacije.

U Srbiji je zebeležen nagli skok broja obolelih, ali i preminulih od korona virusa. Vlasti su zato najavile mogućnost uvođenja policijskog časa koji bi na snazi bio čitav dan u periodu od dve nedelje.

Tačna informacija ne može da izazove paniku, reče nam ovih dana jedna doktorka iz jednog kriznog štaba na jednoj konferenciji za novinare povodom alarmantnog SMS-a o “italijanskom i španskom scenariju” koji je u noćnim satima stigao na mobilne telefone građana Srbije.

Milovan Milutinović (72) koji je iz rodnog Užica 15. februara pešice krenuo u Moskvu, u misiji koju je nazvao “Putinu u pohode”, stigao je živ i zdrav u prestonicu Rusije, doduše mnogo ranije nego što je planirao.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs