Beograd sledeću godinu dočekuje sa 205,5 milijardi u kasi, od čega je budžet Grada 188,7 milijardi dinara, dok opštinama odlazi 16,7 milijardi dinara.
Ovu odluku o budžetu glavnog grada usvojili su beogradski odbornici na jučerašnjoj sednici Skupštine grada. Od te sume, gotovo 30 milijardi dinara ići će na finansiranje besplatnih udžbenika i vrtića za svu beogradsku decu i đake osnovnih i srednjih škola.
U odnosu na 2022. godinu, sada je ukupan obim gradskih sredstava povećan za 28 odsto, odnosno za više od 45 milijardi dinara. Gradonačelnik Aleksandar Šapić ovaj budžet je nazvao istorijskim, kao i da će “sve građane tretirati na isti način”.
– Septembar je najteži mesec za finansije svakog doma – kazao je Šapić, obrazlažući odluku. – Od 1. septembra, pohađanje vrtića biće besplatno za svu decu, bez obzira da li su u privatnim ili državnim ustanovama, a i svi učenici osnovnih i srednjih škola dobiće besplatno nove udžbenike. Usluga vrtića mnogo košta, ali je vredna. Ovo je istorijska odluka i veoma sam srećan što je Beograd došao u situaciju da ima gradsku upravu koja je u stanju da tako nešto sprovede. To su dosad imali Novi Sad, Ruma, Raška…
On je za sledeću godinu najavio postavljanje kontejnera na 101 lokaciji u kojima će dežurati “beli”, uvođenje “beogradske kartice”, otvaranje jedinstvenog broja 11-0-11 za prijavu problema i postavljanje interaktivnih tabli sa informacijama o radovima u komšiluku.
Mada su odbornici opozicije rekli da podržavaju odluku o besplatnim udžbenicima i vrtićima, nisu glasali za budžet jer su rekli da “to nije pravi odgovor na krizu” i sa daleko manje žara branili su svoje stavove u odnosu na ranija zasedanja. Prema rečima šefice odborničke grupe “Ujedinjeni” Mile Popović, tu ima “štetnih projekata poput gondole na Kalemegdanu, metroa i jarbola”. Filip Tatalović iz Demokratske stranke kazao je da se slaže sa gradonačelnikom oko ciljeva, ali “ne i sa metodom rada SNS, koji je takav da se ciljevi ostvaruju na pogrešan način”.
Najviše novca u 2023. godini, više od 80 milijardi dinara, Grad će izdvojiti za organizaciju saobraćaja i infrastrukturu, odnosno održavanje puteva, opremanje lokacije Makiško polje te studije i projektna dokumentacija za izgradnju metro-sistema, rekonstrukcije Bulevara patrijarha Pavla, Trga Nikole Pašića, tramvajske okretnice kod pristaništa… Za socijalnu zaštitu odlazi više od šest milijardi, što znači da će Grad ubuduće finansirati usluge gerontodomaćica, dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju, personalne asistente… Više od 10 milijardi dinara biće opredeljeno za urbanizam i prostorno planiranje, a za komunalnu delatnost 19,8 milijardi dinara.
Na dnevnom redu bile su 43 tačke, usvojeni su programi poslovanja gradskih preduzeća za 2023. godinu. Podržani su i predlozi da jedna ulica na Savskom vencu ponese ime Zorana Žunkovića, da Beograd dobije spomenik Agostinu Netu, te da se osnivačka prava sa pozorišta u Lazarevcu i Muzeja afričke umetnosti prenesu na Grad Beograd.
Na Sednici je juče doneta odluka i da se kao v.d. direktora JKP “Beogradske elektrane” imenuje Vanja Vukić iz SPS. Direktor ovog preduzeća bio je Rade Basta, koji je imenovan za novog ministra privrede. Glumac Radoslav Marjanović u narednih godinu dana biće v.d. direktora Pozorišta na Terazijama.
“MORAMO”: PAKETI ZA ŽENE
NA samom početku jučerašnje sednice, odbornica iz koalicije “Moramo” Natalija Simović tražila je da se dnevni red dopuni tačkom o, kako ih je nazvala, menstrualnim paketima. Njen predlog je bio da sve žene u Beogradu dobijaju besplatna sredstva za higijenu tokom menstrualnog ciklusa ukoliko nemaju novca da ih kupe. Prema njenim rečima, ulošci i tamponi poskupeli su za 33 odsto, te žene godišnje izdvajaju oko 8.000 dinara na ovu robu, što je oko 2.000 evra za vreme reproduktivnog doba. Za ovaj predlog dopune glasala su 44 odbornika, što nije bilo dovoljno da se tema menstrualnih paketa uvrsti među tačke.
GREJANJE SKUPLJE OD FEBRUARA
GRADSKI odbornici juče su usvojili i program poslovanja JKP “Beogradske elektrane”, kojim je predviđeno da prestoničani od februara grejanje plaćaju po uvećanoj ceni za pet odsto. Sadašnja cena grejanja je 119,39 dinara po metru kvadratnom, a od naredne godine biće 125,22 dinara. Kako se navodi u programu poslovanja, toplotna energija mogla bi da poskupi sledeće godine još jednom ako poskupe energenti.
ZAVISI OD IZBORA
Na pitanje novinara da li za godinu dana vidi sebe na mestu gradonačelnika, Aleksandar Šapić rekao je da to zavisi od izbora.
– Ako bude izbora, zavisiće od Beograđana da li će ukazati poverenje u sledećem mandatu ovoj upravi i politici koja se sprovodi od izbora. Videćemo. U politici morate da pravite dugoročne planove, jer je nemoguće da pravite ozbiljne planove na nekoliko meseci po pitanju bilo čega.
