Пре 78 година водила се једна од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату-битка за ослобођење Београда.
Тешке и жестоке борбе које су вођене трајале су пуних осам дана, од 12.до 20.октобра 1944. у којима су припадници Народноослободилачке војске Југославије уз помоћ Црвене армије успели да протерају немачког окупатора и ослободе главни град.
После вишедневних тешких борби припадници Народнооослободилачке војске Југославије, потпомогнути снагама Црвене армије, ослободили су 20.октобра 1944. главни град Југославије и тиме окончали 1.287 дана дугу немачку окупацију града, током које је страдао велики број Београђана, док је град претрпео велика разарања.

Вођени слободарским духом и невиђеном храброшћу, грађани Београда пружали су помоћ борцима у ослобађању свог града. Посебно крваве борбе на потезу Славија-Калемегдан водиле су се за Главну железничку станицу, хотел „Москву“ и Градску општину. Током 17. и 18. октобра ослобођена је зграда Народног позоришта и Дом Војске, а само два дана касније, коначно је пала и Палата Албанија. У ноћи између 19. и 20. октобра на врху Палате Албанија, тада највише зграде, завијорила се тробојка-симбол слободе. Београд је коначно слободан! У борбама за ослобођење Београда за само неколико дана страдало је око 3.000 бораца југословенске војске и око 1.000 припадника црвеноармејаца. Београд је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар нове Југославије. По завршетку рата Дан ослобођења Београда славио се 20.октобра и установљена је Октобарска награда, која се том приликом додељивала.
ПРВИ БРОЈ РАТНЕ БОРБЕ
У ослобођеном Ужицу у Другом светском рату, 19.октобра 1941. након 12 година прекида, из штампе је изашао први од 18 бројева тзв.ужичке Борбе. За издавање листа био је задужен Едвард Кардељ, а редакција се налазила у хотелу „Палас“, одакле су чланке доносили сами аутори или курири. Занимљив је податак да је у једном тренутку несташица штампарске боје угрозила излажење Борбе, али је проблем решио познати научник Павле Савић, мешајући чађ сагорелог буковог дрвета и ланено уље и на тај начин добијала се боја.
Борба је излазила до 27.новембра 1941., а последњи 19.број ужичке Борбе налазио се још у штампи када је услед офанзиве намачких јединица издато наређење о извештавању штампарије.