Ruski predsednik Vladimir Putin uspeo je da Evropu pogodi u najbolniju tačku – energetiku. Rast cena goriva doveo je do visoke inflacije i ekonomskog pada u zapadnim zemljama, piše „Blumberg“.
„Bez obzira na to što Evropska unija uvodi najoštrija ograničenja Rusiji, broj kompromisa raste, počev od ustupaka koji se tiču isporuka nafte cevovodima i zaključno sa isključivanjem patrijarha Kirila iz sankcionog spiska“, navodi se u publikaciji.
Kako je istaknuto, ekonomski rat protiv Rusije je podelio EU, jer su zemlje „umorne od sankcija“.
„Finansijsko oružje je nesavršeno sredstvo, koje deluje selektivno i vodi do nepredvidivih posledica“, naglašava se u članku.
Prema procenama „Blumberg ekonomiks“, ovogodišnji prihodi Rusije od nafte i gasa iznosiće oko 285 miliona dolara.
„Dodajte tome i drugu robu i to će više nego kompenzovati 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, zamrznutih u okviru sankcija“, zaključio je autor članka.
Zapadne sankcije Rusiji
Nakon početka specijalne operacije u Rusiji, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. U Evropi su sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti or ruskih energetskih resursa.
Prema rečima zamenika premijera Rusije Aleksandra Novaka, embargo će najpre pogoditi evropske potrošače: cene već rastu, a nije isključen veliki deficit naftnih produkata u EU. On je ocenio da što se tiče domaće naftne industrije, potrebno je rekonfigurisati transportno-logističke lance, ali će na kraju tržište biti izbalansirano.
Kako je isticao ruski lider Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija neprijateljskih zemalja, a glavni cilj Sjedinjenih Američkih Država i Evrope je da unište živote miliona ljudi.
