BRLJOTINE I PORICANJE “Ministar nas uverava da je ama baš sve u redu dok SRPSKE DIPLOME PROPADAJU”

Izgubili smo punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, a resorni ministar nas uverava da je ama baš sve u redu i da su naše diplome i dalje priznate. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa)

Neodgovorni ljudi poriču. Nedeljama nas ubeđuju da smo bezbedni od virusa korona i da su sve mere predostrožnosti preduzete. Ako ništa drugo, barem su se, kada je već bilo jasno da je vrag odneo šalu, dobro zabavljali – mere prevencije su se svele na obećanje povećanja plata zaposlenim u zdravstvu, dodelu 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima, poručivanje respiratora usred pandemije i poziv, obaška to što se nisu pitali odakle narodu pare, u veseli šoping u zemlju koja grca od žrtava „najsmešnijeg virusa u istoriji“ i u kojoj su šoping centri pretvoreni u bolnice.

Sve vreme su poricali opasnosti od virusa, iako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju. Nema potrebe, rekoše, da se prekine nastava dok je istovremeno ministar obrazovanja prekinuo nastavu u svojoj privatnoj školi i pripretio direktorima škola koji su preventivno zamolili decu da ne dolaze na nastavu zbog sumnje da postoji opasnost od epidemije. I, sasvim očekivano, nakon karikaturalne predstave završismo u vanrednom stanju.

Dvostruki standardi i poricanje su njihov modus operandi, od pada helikoptera, Savamale, Krušika, Jovanjice, falsifikovanih diploma, doktorata, ekološke katastrofe, medijskog mraka i ucenjivanja glasača, do funkcionerske kampanje itd.

Isti taj ministar je nedavno poricao značaj odbijanja naše molbe za obnavljanje punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA). Ova, u najmanju ruku, razočaravajuća vest je u našoj javnosti, nažalost, i već po običaju, prošla prilično nezapaženo.

Naravno, ova odluka ENQA nije hirovita ni iznenadna – pre dve godine je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) upozorena da nije u potpunosti obezbedila standarde za punopravno članstvo u ovoj asocijaciji. Resorni ministar je rešenje problema video u zameni jednog tela drugim – Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. umesto KAPK osnovano je Nacionalno telo za akreditaciju (NAT) u čijem Upravnom odboru od 14 članova sedam imenuje Vlada, tri resorno ministarstvo i dva Privredna komora Srbije, što dovoljno govori o nezavisnosti ovog organa.

Glavne brljotine našeg visokoobrazovnog sistema su odavno poznate. Na primer, proces akreditacije fakulteta, kao što vidimo, ničemu ne služi, ali su cifre koje za ovu proceduru fakulteti plaćaju državi astronomske. I ne samo da su bile, već su u ovom turnusu drastično povećane. Pitanje je, dakle, kako je moguće da državni univerziteti plaćaju akreditaciju svom vlasniku.

Dodatno, šta tek sada, posle ove skandalozne vesti mi uopšte plaćamo – izgubili smo punopravno članstvo, a resorni ministar nas uverava da je ama baš sve u redu i da su naše diplome i dalje priznate. To je tačno, ali se od sada diplome više ne priznaju po automatizmu, već će svaki kandidat individualno morati da prođe proceduralni pakao priznavanja diplome. Ali ko će ga znati, možda je ovo deo akcionog plana vlasti za sprečavanje masovnog egzodusa mladih i obrazovanih.

Važno je napomenuti da je ENQA primetila izuzetnu birokratizovanost celog procesa akreditacije koja se svodi na puku formu bez bilo kakve sadržine. Drugim rečima, praktično sve visokoškolske ustanove, uz raznorazna fingiranja, mogu da se akredituju – ide se na obrt, a ne na kvalitet.

Smisao akreditacije visokoškolskih ustanova je da nametne standardizovanu regulativu javnim, neprofitnim i profitnim univerzitetima kojom se želi postići veća transparentnost i bolji kvalitet ponuđenih usluga (akreditacioni standardi). Nadgledanje i kontrola implementacije ovih standarda zahtevaju značajna sredstva i visoke kompetencije i integritet kontrolnih organa. Naravno, zahvaljujući nedostatku neophodnih sredstava i kompetencija, srpska regulatorna tela nisu zainteresovana za proces nadgledanja i kontrole.

Kada se jednom dobije akreditacija, univerziteti su mirni jer znaju da u narednih 5-7 godina neće biti nenajavljenih kontrola. Rečju, naš sistem za osiguranje transparentnosti i kvaliteta u visokoškolskim ustanovama se svodi na papirologiju, a budući da su troškovi akreditacije visoki, ne čudi to što su u proteklih osam akreditacionih ciklusa skoro sve institucije koje su ušle u ovaj proces dobile akreditaciju.

Sa druge strane, ovaj fiktivan proces otvara brojne mogućnosti za zloupotrebu, recimo kroz lažiranje ispunjenosti standarda neophodnih za proces akreditacije – na primer, privatni univerzitet tokom procesa akreditacije fiktivno angažuje nekog nastavnika sa državnog univerziteta i pošto se proces završi on biva otpušten.

Ili još gore, u periodu od 2001. do 2008, devet privatnih univerziteta u Srbiji je došlo do zaključka da im akreditacija nije ni potrebna – bez licenciranih magistarskih studija su izvodili doktorske studije i proizvodili doktore nauka. Ovu zloupotrebu je krajem 2017. otkrila Komisija za akreditaciju sasvim slučajno jer je u procesu reakreditacije utvrdila da su osobe sa doktorskim diplomama univerziteta koji nisu imali licencirane magistarske ili doktorske studije postali predavači na istim ili drugim fakultetima i visokim školama.

Na kraju je država ovaj problem rešila na najštetniji mogući način – donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i u septembru 2018. je ozakonila nezakonite doktorate. Prema članu 18 u članu 149. dodaje se stav 3. koji glasi: „Visokoškolske ustanove koje su… izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka… a nisu imale saglasnost na nastavni plan magistarskih studija prema propisima koji su važili do stupanja na snagu tog zakona, smatra se da su izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka u skladu sa zakonom.”

Tom prilikom je profesor Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, izjavio da nije sporan kvalitet ovih doktorata, već da su u pitanju formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali?!

Korektivni faktor ovom potencijalnom neuspehu države da zaštiti studente kroz proces akreditacije koji stoji na raspolaganju razvijenim zemljama je informaciono efikasno i konkurentno tržište rada na kome se mogu pronaći informacije o tome koji univerziteti imaju tržišnu verifikaciju i u kom stepenu. U takvim sistemima, najpriznatiji univerziteti nisu državni, već oni koji funkcionišu kao neprofitne organizacije. Na taj način se teži kvalitetu i eliminiše profitni motiv sa pratećim zloupotrebama koje iz njega mogu proizaći.

Sa druge strane, u ekonomijama koje karakteriše nerazvijeno i informaciono neefikasno tržište rada, što su obično sistemi sa dominantnim javnim sektorom, država je jedini garant isporučenog proizvoda. Kada država svoj posao radi loše, kao što je to u Srbiji slučaj, posledica su slaba privreda, korupcija, nepotizam, negativna selekcija, partijsko zapošljavanje i masovni odliv mozgova.

Za početak je elementarna smena svih članova Upravnog odbora, direktora NAT i Komisije za akreditaciju i pokretanje procedure za odgovarajuće izmene Zakona o visokom obrazovanju kojima bi se obezbedila nezavisnost u radu akreditacionih tela i ojačala autonomija univerziteta. Ali ništa od toga – univerziteti, fakulteti i, čast izuzecima, profesori nastavljaju da oportuno ćute. O tempora, o mores!

(Autor: Dr Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu)

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Izgubili smo punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, a resorni ministar nas uverava da je ama baš sve u redu i da su naše diplome i dalje priznate. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa)

U 2016, kada je počeo da trguje oružjem, GIM je po prihodima od Jugoimporta SDPR bio manji 740, a dve godine kasnije samo 8,5 puta. SDPR odavno nije imao tako loše rezultate kao prošle godine Osim valjevskog Krušika, Prve petoletke iz Trstenika, Prvog partizana iz Užica, čačanske Slobode, kragujevačke Zastave, „Milana Blagojevića“ iz Lučana i drugih državnih fabrika municije, oružja i vojne opreme, NIN saznaje da je tokom ofanzive povlašćenih privatnih trgovaca oružjem – kojima se otvaraju sva vrata, čije ključeve drže pripadnici vlasti – kratkih rukava ostala još jedna državna kompanija, Jugoimport SDPR. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sporni ugovor između državne fabrike oružja i municije Krušik iz Valjeva i privatne firme GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, samo je vrh ledenog brega. (Pred vama je šesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Stranka koju predvodi Nebojša Zelenović napustila je Savez za Srbiju nakon odluke da u svom gradu, ipak, izađe na lokalne izbore, a da su čak i o tome ko je koga napustio, gradonačelnik Šapca i ostatak SzS imali suprotne stavove.(Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Intervju sa Suzanom Vasiljević, presedan je za čitaoce NIN-a. Posle nekoliko godina jedan predstavnik vlasti odazvao se našem pozivu, nakon Vladana Vukosavljevića, Slavice Đukić Dejanović i Branka Ružića, jedinih ministara u sedmogodišnjoj vlasti koalicije SNS-SPS koji su govorili za NIN. Ana Brnabić to nije učinila nikada, a predsednik Srbije je govorio dva puta, poslednji pre pet godina. Zato je prvo pitanje za medijsku savetnicu predsednika, nekadašnju novinarku i dugogodišnju saradnicu za medije u drugim institucijama i ministarstvima, da li je to, po njenom mišljenju, normalan odnos prema najstarijem nedeljniku u zemlji?

U septembru 1923. snažan zemljotres uništio je velike delove Tokija, uglavnom usled vetrom raspirivanih požara koji su posle potresa usledili. Proširile su se glasine, često ponavljane i u mejnstrim štampi, u kojima su Korejci, prezrena i siromašna manjina, optuživani kako su planirali da katastrofu iskoriste za podizanje oružane pobune. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Treći koncert podrške za Dušana Kojića Koju, frontmena neponovljive Discipline kičme koji je letos u Londonu doživeo moždani udar, zakazan je za 20. mart u Hali sportova „Ranko Žeravica“. Ovaj događaj će, kao i prethodna dva, u Elektropioniru i SubBeer-nom centru, pored humanitarnog imati i bezmalo festivalski karakter, pa će se već postojeći spisak solidarnih izvođača ovog puta produžiti prilično jedinstvenom kombinacijom imena – uz Bajagu i instruktore, Straight Mickey and the Boyz i Partibrejkerse, na bini će se pojaviti i YU grupa i Radomir Mihajlović Točak, koji gotovo da više i ne izlazi na binu. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

“Noći su bile duge, imao sam osećaj da me zidovi stiskaju. Prvih mesec dana je bilo kao da sam gubav, niko nije smeo da mi priđe i pozdravi me na ulici. Radost i uzbuđenje zbog ukidanja mere kućnog pritvora sa mnom je podelilo tek troje od 3.200 zaposlenih. Nikome ne zameram. Strah je dominantno osećanje u Srbiji. Mene istina i neoborive činjenice hrane snagom.” (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Odmah nakon objavljivanja dokumenata na međunarodnom sajtu Arms voč, u novembru prošle godine, o sumnjivoj trgovini oružjem , u koju je uključen otac ministra policije Nebojše Stefanovića, vlasti u Srbiji su pokrenule tajnu akciju ne bi li utvrdile kako su kompromitujući dokumenti došli do novinara. Kako je NIN-u tada nezvanično potvrđeno iz više relevantnih izvora, uhapšen je IT stručnjak fabrike Krušik iz Valjeva A. O. (ime uhapšenog radnika je poznato redakciji). Reč je o Aleksandru Obradoviću koji će kasnioje svima postati dobro poznat. (Pred vama je drugi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kad sam bila mala, često bismo uveče šetali pored Bistrice, otac napred, majka i mi deca iza njega, kupovao nam je kestenje ili sladoled. Sećam se da je jednom sreo nekog čoveka, da mu se obraćao na turskom, a ovaj njemu na srpskom, pa sam ga posle pitala „šta je ovo bilo, tata“, misleći na razmenu jezika – priča 50-godišnja Bojana, rodom iz Prizrena. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatno preduzeće GIM, koje je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, već od prvog posla preprodaje oružja počelo je da ostvaruje velike, privilegovane zarade. Iz ugovora, izvoznih dozvola i sertifikata o krajnjem (end user) korisniku – kupcu iz decembra 2016, u koje je NIN imao uvid, vidi se da je nekadašnja prodavnica boja i lakova GIM sa fabrikama Krušik iz Valjeva i Prva petoletka iz Trstenika sklopila ugovore vredne 7.184.000 dolara, da bi to isto oružje kupcima iz Saudijske Arabije isporučila za 12.462.000 dolara! (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U vremenima u kojima postaje sve jasnije da atomska bomba nije više od velike prijetnje u podupiranju raznih bolesnih osvajačkih ambicija po svijetu – ne zato što su nuklearke manje razorne nego prije, naprotiv – već zato što im vlasnici nisu samo dvije moćne države na svijetu pa su i mogući odgovori na njihovu upotrebu izvjesniji, ratovanje raznim alternativnim strahotama sve je popularnije. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kada se pojavila vest da će bivši poslanici u Evropskom parlamentu, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn posredovati u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji, odmah je upala u oko činjenica da su njih dvojica imali sličnu ulogu i u Severnoj Makedoniji. Bili su deo sada već čuvene trojke EP koja je obezbedila postizanje sporazuma iz Pržina i stvaranje fer i poštenih izbornih uslova koji su na kraju doveli do promene vlasti u ovoj zemlji. Međutim, takođe je upala u oko činjenica da ovom diplomatskom dvojcu nedostaje treći član trojke, bivši poslanik u EP i izvestilac za Severnu Makedoniju Ivo Vajgl.

Rođen je 1948. u Buenos Ajresu, a detinjstvo je proveo u Izraelu gde je otac bio ambasador. U knjizi Pakujem svoju biblioteku, koju je kao i njegova prethodna dela objavila izdavačka kuća Geopoetika, opisuje kako je otac, pre povratka u Argentinu, naložio sekretarici da kupi dovoljnu količinu knjiga da bi se opremile police biblioteke u novoj kući. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Devedesetih sam bio spreman da se pridružim demokratskom bloku, ali me niko nije zvao. Verovatno su mislili da sam mangup. Kada je politika u pitanju, danas postoje samo nacionalni i ekonomski interesi. Mene to ništa ne interesuje! Ne molim ja boga da mi kupi mercedes-benc, kaže autor romana „Grozota ili…“ koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. (Da biste pročitali kompetak intervju, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Za razliku od ozbiljnih država koje angažuju firme za privatno obezbeđenje u cilju smanjenja javne potrošnje i racionalizacije resursa, u Srbiji ove firme u velikoj meri služe za ispumpavanje para iz državnog budžeta korišćenjem političkih veza za dobijanje poslova na državnim tenderima.

Može da bidne, ali ne mora da znači, to je mantra koja se vezuje za Baju Pašića a može se primeniti i na izjave predsednika Srbije, koje su ovih dana ustalasale javnost. Aleksandar Vučić je obznanio da će se pojaviti usaglašen predlog zapadnih zemalja (zapravo EU i SAD) koji bi bio nekakav “Ahtisari plus plus”. Ovaj predlog će uz priznanje Kosova i njegovog mesta u UN sadržati i garancije ulaska Srbije u EU. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Vlast se ponaša kriminogeno. Imaju svoje šeme. Nema tu ideologije. Feudalni pristup, buljubaše, zna se ko je moj šurak, moj šogor i to tako ide. Moj ćale kupuje mine i to što je nekada bio državni posao to je sad naša akcija. To su sve signali da pravo i pravda ovde ne postoje. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs