Danas je Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra, jednog od najbližih sledbenika Isusa Hrista. Verige u koje je bio okovan Sveti Petar bile su čuvane i poštovane od strane hrišćana, koji su verovali da imaju isceliteljsku moć i da donose blagodat svakome ko ih dotakne. Mnogi bolesnici su se izlečili dodirom o te verige, koje su kasnije prenete u Rim i povezane sa drugim verigama, u koje je Sveti Petar bio okovan u tamnici Mamertina.
Osim veriga Svetog Petra, hrišćani su čuvali i ubrus kojim su brisali krv Svetog Pavla, koji je bio mučen i pogubljen u Rimu. Međutim, taj ubrus je vremenom nestao. U našem narodu, postoji mnogo običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik, a jedan od njih se odnosi i na našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.
Prema narodnom predanju, Sveti Sava je jednom bio okovan u verige, ali je uspeo da se oslobodi i sačuva te verige. Kasnije, on se susreo sa Svetim Petrom, koji mu je dao svoje verige, a Sava mu je dao svoje. Sava je Petru dao hladne verige, a Petar Savi vruće. Time su uravnotežili temperaturu na zemlji, tako da narodu ne bude ni prevruće ni prehladno.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom i za njega su vezani razni običaji. U Popovom polju, Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji, praznuju ovaj dan zbog grada. Na Kosovu i Metohiji, praznuju Verige da ne bude kuge, da stoka napreduje, i da se zdravo izgura zima. Na ovaj dan, zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
Po narodnom verovanju, od Verižnica nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
