Četiri razloga zašto je Španija postala DRUGO NAJVEĆE ZARIŠTE korona virusa u Evropi

Sa više od 94.000 obolelih i 8.200 preminulih, Španija je pretekla Kinu, a sada se brzo približava Italiji, najvećem evropskom žarištu zaraze korona virusa. Svakodnevno raste broj obolelih, a u jednom danu 26. marta prijavljen je čak 8.271 novi slučaj.

Ono što posebno zabrinjava jeste visoka stopa smrtnosti. Iz dana u dan beleže se na stotine novih smrtnih ishoda.

Stručnjaci kažu da iza brzog širenja zaraze stoji više faktora.

Mediji u Španiji najčešće navode činjenicu da su neravnomerno raspoređeni i osiromašeni resursi javne zdravstvene službe nesposobni za borbu sa ovom ili bilo kojom drugom vrstom pandemije.

Akademici u Španiji delimično to potvrđuju kao jedan mogući razlog, ali podvlače više drugih faktora.

Obolelo dosta lekara i medicinskih tehničara

Ono što je u Španji posebno istaknuto, jeste veliki broj obolelih među samim medicinskim radnicima.

U Italiji oko osam odsto ukupnog broja zaraženih korona virusom čine oboleli medicinski radnici, a u Španiji je taj procenat dva puta veći.

– Centar za prevenciju i kontrolu bolesti u Evropi istakao je da uticaj bolesti KOVID-19 zavisi od nivoa pripreme zemlje i njene sposobnosti da primenjuje brze protivmere. Ako je porast broja slučajeva bio brz, kao što je to slučaj u Španiji, a ljudski i materijalni resursi za borbu protiv njega nisu zagarantovani, onda je uticaj ozbiljniji. To verovatno uzrokuje veći broj smrtnih slučajeva među najugroženijim slojevima društva, posebno kada su među njima pogođeni medicinski profesionalci – Silvija Karlos Čileron, profesorka na odeljenju za Javno zdravlje i preventivnu medicinu na Univerzitetu u Navari, rekla je za “Al Džaziru”.

Nedostatak medicinskih sredstava

Jedan od faktora je nedovoljna opremljenost bolnica za suočavanje sa ovolikom količinom zaraze.

Španska državna konfederacija medicinskih sindikata (CESM) podnela je slučaj Vrhovnom sudu zemlje, tražeći od ministarstva zdravlja da obezbedi dovoljno zaštitne opreme što je pre moguće.

CESM je u ovom slučaju, koji je odbijen na sudu, tvrdio da ministarstvo do sada nije pružilo profesionalnim zdravstvenim radnicima dovoljnu zaštitu da svoj posao obavljaju na način koji smanjuje rizik od zaraze korona virusom.

– Ljudi generalno poštuju zatvaranje i pokušavaju da ne idu u bolnice zbog manjih bolesti i to pomaže u smanjenju rizika od zaraze. Ali nema dovoljno sanitranih materijala u bolnicama za ovakvu krizu, zbog čega su velike šanse da se medicinsko osoblje zarazi, a to je jedan od većih faktora – rekao je jedan od španskih lekara.

Ljudi se nisu mnogo brinuli

Jedan od razloga širenja korona virusa pre nego što je uvedeno vanredno stanje jeste i„nizak nivo percepcije među stanovništvom da korona virus predstavlja rizik“, rekao je Hose Ernandes, istraživač i docent sociologije na Univerzitetu Kordoba.

– Sve do nedavno, nije bilo dovoljno informacija o tome šta je korona virus – rekao je.

Tome u prilog ide i činjenica da su brojni Španci bezbrižno putovali u Italiju na utakmicu Atalanta- Valensija.

Oko 3.000 navijača doputovalo iz Španije u Milano kako bi pratilo meč za koji mnogi danas kažu da je bio jedan od okidača širenja zaraze u severnoj Italiji, ali i po celom svetu.

Španska populacija

Gustina naseljenosti u Španiji takođe ima efekta na širenje zaraze, primetio je Alberto Mataran, profesor nauka o životnoj sredini na Univerzitetu u Granadi.

– Postoji ogromna gustina ljudi u gradovima poput Madrida ili posebno na obali Sredozemnog mora, i puno stambenih blokova u udaljenim predgrađima gradova. Dodajte na to i puno prostora gde se ljudi okupljaju, veoma afektivno društveno ponašanje u poređenju s nekim drugim zemljama – uvek se rukujemo ili se zagrlimo ili ljubimo, kada se sretnemo – i šanse za širenje se povećavaju – kaže on.

– Takođe, Španija ima mnogo starije populacije, koja je veoma ranjiva, a domovi za penzionere uglavnom nemaju ogromna medicinska sredstva. Povrh toga, činjenica da bolnicama i medicinskim uslugama u Španiji upravljaju različiti autonomni regioni stvara neke veoma važne osnovne nejednakosti – rekao je Ernandes.

On je dodao i da iako regionalne vlade mogu da zatraže pomoć od Madrida, to povećava rizik od loše procenjenih odluka o medicinskoj strategiji u centralnoj vladi.

U 2014. godini medicinsko osoblje u Madridu protestovalo je zbog nedostatka efikasne zaštitne opreme i sigurnosnih mera predostrožnosti usred epidemije ebole.

– Mogli smo da vidimo da je javni zdravstveni sistem imao nekih velikih propusta u ranom otkrivanju infekcija. A to su strukturne slabosti – rekao je Ernandes.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Švedska je ovih dana jedinstvena država u Evropi po svom načinu borbe sa korona virusom. Ona je donela kontroverznu odluku da dopusti da se virus širi među stanovništvom, ali da pritom zaštiti one najugroženije, odnosno da se razvije kolektivni imunitet ili imunitet stada. Sa tom odlukom mnogi se ne slažu, a neki se plaše da će ona dovesti možda i do italijanskog scenarija. Međutim, većina Šveđana, po svemu sudeći, ne smatra da je korona virus toliko opasan da treba da zaustavi njihovu svakodnevnicu.

Sa više od 94.000 obolelih i 8.200 preminulih, Španija je pretekla Kinu, a sada se brzo približava Italiji, najvećem evropskom žarištu zaraze korona virusa. Svakodnevno raste broj obolelih, a u jednom danu 26. marta prijavljen je čak 8.271 novi slučaj.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je početak izgradnje novog mega-projekta pod nazivom “Kanal Istanbul”. Novi pomorski put doneo bi enormnu finansijsku dobit Turskoj, ali kritike pljušte od samog starta.

Broj potvrđenih slučajeva korona virusa u Nemačkoj porastao je na 67.366, a 732 osobe su umrle, pokazuju današnji podaci Instituta za zarazne bolesti Robert Koh.

Osamdeset odsto pomoći koje je Rusija poslala Italiji je „beskorisno“, izvestila je italijanska „Stampa“, pozivajući se na izvore iz visokih političih krugova.

Guverner Njujorka Endrju Kuomo izjavio je da je ta savezna američka država naručila 17.000 respiratora od Kine, po prosečnoj ceni od 25.000 dolara po komadu.

Ugledni naučnik sa Stenforda nobelovac Majkl Levit ističe da epidemija virusa korona u Italiji, Švajcarskoj i Njujorku usporava i da će uskoro stići vesti o smirivanju stanja.

U svetu je do sada od infekcije novog korona virusa zaraženo 859.800 ljudi, umrlo je 42.340, dok se oporavilo 178.335 osoba, podaci su sajta Worldofmeters.info.

Bolest KOVID-19 počinje sa groznicom. To je najčešći simptom među pacijentima zaraženim korona virusom u Vuhanu, gradu koji je epicentar zaraze koja je prerasla u pandemiju.

Kineska vlada želi da vrati ekonomiju na pravi put i kaže da je epidemija KOVID-19 praktično okončana. Ali stručnjaci strahuju da Peking možda ignoriše i dalje postojeću opasnost.

Dok se Rusija hvata u koštac sa epidemijom korona virusa, mnogi se pitaju gde je predsednik Vladimir Putin. Potpuno je neuobičajeno da ruski predsednik bude toliko odsutan iz javnosti u vreme ovakve jedne vanredne situacije. Umesto njega, lice borbe protiv epidemije postao je gradonačelnik Moskve.

Broj obolelih od korona virusa u svetu premašio je 818.000, a umrlo je gotovo 40.000 ljudi širom planete.

Komesar za proširenje Oliver Varheji kaže da Crna Gora u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 ima prelazno merilo koje se tiče ljudskih prava, a koje je obavezuje na efikasnu zaštitu religijskih prava i crkvene imovine.

Zemljotres jačine 6,3 stepena pogodio je južni Ajdaho, saopstio je Evropski seizmološki centar.

Dve zemlje, dve nuklearne sile, potpuno zadojene verskim, nacionalnim i političkim animozitetom. Između njih – Kašmir. Ničija zemlja na kojoj je u poslednjih 70 godina četiri puta izbijao rat s pravom nosi nadimak “himalajsko bure baruta”.

Jedan od ruski vlasti traženi terorista uhapšen je u Beču, gde se skrivao u staračkom domu. Ruske vlasti raspisale su poternicu 2013. za Čečenom Adamom S. (32), koji je osumnjičene da je član terorističke organizacije “Emirat Kavkaz”.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Amerikance da slede “dve veoma teške nedelje” u borbi protiv širenja korona virusa i pozvao ih da se do kraja aprila pridržavaju smernica o socijalnom distanciranju.

Krajem januara 2020. turski brod “Bana” isplovio je iz luke Mersin. Odredište je bila luka Gabes u Tunisu. Ali, 400 km od libijske obale, transponder se isključio, a brod “Bana” nestaje sa radara. Gde je nestao? Šta je prenosio? I zašto je to toliko važno?

Tajvan je jedna od retkih teritorija na svetu koja je uspešno zaustavila širenje korona virusa bez uvođenja striktinih mera.

Angela Merkel u supermarketu, u kolicima četiri boce vina i samo jedno pakovanje toalet-papira – video-snimak je bio predmet rasprave i u Italiji. Nemačka kancelarka je platila karticom, a nosila je isti komplet kao i kada se pre nekoliko dana obratila građanima na televiziji.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs