Četiri razloga zašto je Španija postala DRUGO NAJVEĆE ZARIŠTE korona virusa u Evropi

Sa više od 94.000 obolelih i 8.200 preminulih, Španija je pretekla Kinu, a sada se brzo približava Italiji, najvećem evropskom žarištu zaraze korona virusa. Svakodnevno raste broj obolelih, a u jednom danu 26. marta prijavljen je čak 8.271 novi slučaj.

Ono što posebno zabrinjava jeste visoka stopa smrtnosti. Iz dana u dan beleže se na stotine novih smrtnih ishoda.

Stručnjaci kažu da iza brzog širenja zaraze stoji više faktora.

Mediji u Španiji najčešće navode činjenicu da su neravnomerno raspoređeni i osiromašeni resursi javne zdravstvene službe nesposobni za borbu sa ovom ili bilo kojom drugom vrstom pandemije.

Akademici u Španiji delimično to potvrđuju kao jedan mogući razlog, ali podvlače više drugih faktora.

Obolelo dosta lekara i medicinskih tehničara

Ono što je u Španji posebno istaknuto, jeste veliki broj obolelih među samim medicinskim radnicima.

U Italiji oko osam odsto ukupnog broja zaraženih korona virusom čine oboleli medicinski radnici, a u Španiji je taj procenat dva puta veći.

– Centar za prevenciju i kontrolu bolesti u Evropi istakao je da uticaj bolesti KOVID-19 zavisi od nivoa pripreme zemlje i njene sposobnosti da primenjuje brze protivmere. Ako je porast broja slučajeva bio brz, kao što je to slučaj u Španiji, a ljudski i materijalni resursi za borbu protiv njega nisu zagarantovani, onda je uticaj ozbiljniji. To verovatno uzrokuje veći broj smrtnih slučajeva među najugroženijim slojevima društva, posebno kada su među njima pogođeni medicinski profesionalci – Silvija Karlos Čileron, profesorka na odeljenju za Javno zdravlje i preventivnu medicinu na Univerzitetu u Navari, rekla je za “Al Džaziru”.

Nedostatak medicinskih sredstava

Jedan od faktora je nedovoljna opremljenost bolnica za suočavanje sa ovolikom količinom zaraze.

Španska državna konfederacija medicinskih sindikata (CESM) podnela je slučaj Vrhovnom sudu zemlje, tražeći od ministarstva zdravlja da obezbedi dovoljno zaštitne opreme što je pre moguće.

CESM je u ovom slučaju, koji je odbijen na sudu, tvrdio da ministarstvo do sada nije pružilo profesionalnim zdravstvenim radnicima dovoljnu zaštitu da svoj posao obavljaju na način koji smanjuje rizik od zaraze korona virusom.

– Ljudi generalno poštuju zatvaranje i pokušavaju da ne idu u bolnice zbog manjih bolesti i to pomaže u smanjenju rizika od zaraze. Ali nema dovoljno sanitranih materijala u bolnicama za ovakvu krizu, zbog čega su velike šanse da se medicinsko osoblje zarazi, a to je jedan od većih faktora – rekao je jedan od španskih lekara.

Ljudi se nisu mnogo brinuli

Jedan od razloga širenja korona virusa pre nego što je uvedeno vanredno stanje jeste i„nizak nivo percepcije među stanovništvom da korona virus predstavlja rizik“, rekao je Hose Ernandes, istraživač i docent sociologije na Univerzitetu Kordoba.

– Sve do nedavno, nije bilo dovoljno informacija o tome šta je korona virus – rekao je.

Tome u prilog ide i činjenica da su brojni Španci bezbrižno putovali u Italiju na utakmicu Atalanta- Valensija.

Oko 3.000 navijača doputovalo iz Španije u Milano kako bi pratilo meč za koji mnogi danas kažu da je bio jedan od okidača širenja zaraze u severnoj Italiji, ali i po celom svetu.

Španska populacija

Gustina naseljenosti u Španiji takođe ima efekta na širenje zaraze, primetio je Alberto Mataran, profesor nauka o životnoj sredini na Univerzitetu u Granadi.

– Postoji ogromna gustina ljudi u gradovima poput Madrida ili posebno na obali Sredozemnog mora, i puno stambenih blokova u udaljenim predgrađima gradova. Dodajte na to i puno prostora gde se ljudi okupljaju, veoma afektivno društveno ponašanje u poređenju s nekim drugim zemljama – uvek se rukujemo ili se zagrlimo ili ljubimo, kada se sretnemo – i šanse za širenje se povećavaju – kaže on.

– Takođe, Španija ima mnogo starije populacije, koja je veoma ranjiva, a domovi za penzionere uglavnom nemaju ogromna medicinska sredstva. Povrh toga, činjenica da bolnicama i medicinskim uslugama u Španiji upravljaju različiti autonomni regioni stvara neke veoma važne osnovne nejednakosti – rekao je Ernandes.

On je dodao i da iako regionalne vlade mogu da zatraže pomoć od Madrida, to povećava rizik od loše procenjenih odluka o medicinskoj strategiji u centralnoj vladi.

U 2014. godini medicinsko osoblje u Madridu protestovalo je zbog nedostatka efikasne zaštitne opreme i sigurnosnih mera predostrožnosti usred epidemije ebole.

– Mogli smo da vidimo da je javni zdravstveni sistem imao nekih velikih propusta u ranom otkrivanju infekcija. A to su strukturne slabosti – rekao je Ernandes.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Angela Merkel u supermarketu, u kolicima četiri boce vina i samo jedno pakovanje toalet-papira – video-snimak je bio predmet rasprave i u Italiji. Nemačka kancelarka je platila karticom, a nosila je isti komplet kao i kada se pre nekoliko dana obratila građanima na televiziji.

Broj obolelih od korona virusa u svetu premašio je 818.000, a umrlo je gotovo 40.000 ljudi širom planete.

Osamdeset odsto pomoći koje je Rusija poslala Italiji je „beskorisno“, izvestila je italijanska „Stampa“, pozivajući se na izvore iz visokih političih krugova.

Nemački naučnici objavili su pokretanje svojevrsne studije o širenju i mogućnostima suzbijanja korona virusa, a Hajnsberg, u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija – najteže pogođen okrug u Nemačkoj – biće pretvoren u laboratoriju.

Bolest KOVID-19 počinje sa groznicom. To je najčešći simptom među pacijentima zaraženim korona virusom u Vuhanu, gradu koji je epicentar zaraze koja je prerasla u pandemiju.

Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje i član Nacionalnog štaba civilne zaštite Krunoslav Capak izjavio je danas da u Hrvatskoj nema ekspanzivnog širenja korona virusa.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je početak izgradnje novog mega-projekta pod nazivom “Kanal Istanbul”. Novi pomorski put doneo bi enormnu finansijsku dobit Turskoj, ali kritike pljušte od samog starta.

U vreme velikih kriza kakva je ova pandemija korona virusa KOVID-19, neminovno je da države pooštre svoje zakone, pa i da dođe do kršenja nekih građanskih sloboda. Međutim, neke države i njihovi lideri koriste ovu priliku kako bi se obračunali sa kritičarima, prigrabili što više vlasti za sebe, pa i učvrstili diktaturu.

Ugledni naučnik sa Stenforda nobelovac Majkl Levit ističe da epidemija virusa korona u Italiji, Švajcarskoj i Njujorku usporava i da će uskoro stići vesti o smirivanju stanja.

Lekar Denis Protsenko, koji je uz ruskog predsednika Vladimira Putina prošle sedmice obišao bolnicu u Moskvi, izjavio je danas da je oboleo od virusa korona.

Za razliku od Slovenije I Srbije, “Crna Gora je tokom pandemijske krize prouzrokovanom virusom Covid-19 u početku prikrivala podatke o obolelima odnosno zaraženima, jedno vreme sebe je predstavljala kao jednu od retkih zemalja, koja nema obolelih odnosno zaraženih”, ukazuje se u najnovijoj analizi Instituta IFIMES.

Južna Koreja je uspela da u velikoj meri suzbije virus korona, a da nije uvodila karantine ili velike opšte izolacije, što je jedinstven slučaj u svetu.

Kako bi sprečila preopterećenje bolnica, Nemačka je donela odluku da u borbi protiv korona virusa uvede strategiju koju je izabrala Južna Koreja, temeljenu na većem testiranju građana i smeštanju obolelih u karantin.

Kineske bolnice i zatvori kriju jednu od najmračnijih tajni 21. veka:

Krajem januara 2020. turski brod “Bana” isplovio je iz luke Mersin. Odredište je bila luka Gabes u Tunisu. Ali, 400 km od libijske obale, transponder se isključio, a brod “Bana” nestaje sa radara. Gde je nestao? Šta je prenosio? I zašto je to toliko važno?

Na jednom automobilu prilično oštećenom u nedavnom zemljotresu koji je pogodio Zagreb, osvanula je zanimljiva poruka.

Bergamo je grad koji je najteže pogođen korona virusom u čitavoj Italiji, zemlji u kojoj je samo danas od posledica zaraze preminulo 627 ljudi. Novinar britanskog “Skaj njuza” ušao je u epicentar zaraze, u bolnicu u Bergamu i tamo zabeležio zastrašujuće scene koje možete pogedati u snimku pred vama:

Jedan zvaničnik Stejt departmenta preminuo je od posledica korona virusa, što je prva žrtva pandemije u američkmm diplomatskom korpusu, saopštio je danas državni sekretar SAD Majk Pompeo.

Broj smrtnih slučajeva u Italiji popeo se za 837 na 12.428, saopštila je danas Agencija za civilnu zaštitu.

Korona virus KOVID-19 može svakoga da zarazi, pa se svima preporučuje veliki oprez i da poštuju pravila i mere uvedene. Međutim i pored mera opreza, postoji mogućnost da se zarazite.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs