Da li je kriza koju je izazvala korona pokazala da EU GUBI SVRHU?

Evropska unija dočekala je 2020. godinu u dubokoj krizi i nikad razjedninjenija, a onda je usledilo najveće iskušenje koje nije mogla da predvidi i na koje, po svemu sudeći – nema odgovor.

Do sada neviđena kriza izazvana pandemijom korona virusa za nekoliko dana je unazadila integraciju i zajedništvo koje je blok gradio više od pola veka – granice su podignute, Brisel se pravi da ne postoji, a jedini zajednički plan akcije glasi “spasavaj se ko može”.

Jasno je tu nema mnogo mesta za zajedničke akcije pomoći, ni za “periferiju”, ali čak ni za najteže pogođene članice.

Pozivi da EU istupi i pokaže međunarodnu solidarnost koju od osnivanja propagira bili su sve glasniji, a juče je i Italijanski premijer Đuzepe Konte poslao jasno upozorenje.

– Evropa mora pokazati da je sposobna da odgovori. Boriću se do poslednje kapi znoja, do poslednjeg grama energije, da dobijem snažan evropski odgovor. U Italiji nemamo drugog izbora osim da donosimo tragične odluke. Ali, Evropi to ne sme da se desi. Ako Evropa ne ispuni svoje zadatke, čitav evropski projekat će izgubiti razlog postojanja u očima svojih građana – rekao je Konte.

Kao eho iste zabrinutosti usledila je izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da “krizu neće prebroditi bez snažne evropske solidarnosi”, kao i austrijskog kancelara Sebastijana Kurca koji je nešto oštrijim rečima da će se EU suočiti sa kritikom kada pandemija prođe.

Unija se u međuvremenu donekle trgla i najavila pripremu najvećeg spasilačkog ekonomskog paketa u istoriji, ali za članice koje svakodnevno broje stotine mrtvih i hiljade zaraženih, sve se odvija previše sporo i konfuzno, o čemi svedoče scene na granicama. Kamion sa zaštitnim maskama za potrebe jedne bolnice u Austriji ostao je „zarobljen“ na nemačkoj granici, kao i oprema za Češku, Italiju…

U svoj buci ispod radara su prošle vesti da Nemačka i Francuska primaju italijanske pacijente u kritičnom stanju, iako su i njihovi bolnički kapaciteti skoro popunjeni. Kao i činjenica da su Francuska, Nemačka i Austrija Italiji donirale najviše zaštitnih maski i opreme. Ali to su sve odgovori zasnovani na humanosti pojedinačnih članica.

Na sastancima Evropskog veća još nije došlo do zajedničke odluke. Koplja su se lomila najviše oko pitanja takozvanih „korona obveznica“ kojima bi EU zemlje ušle u zajednički dug. Devet zemalja, uključujući Italiju, Francusku i Španiju, zatražile su u pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da omogući izdavnje zajedničkih obveznica kojima bi se finansirala podrška zdravstvenim sistemima u borbi protiv korona virusa i pomoglo privredi. O takvim korona-obveznicama bi svi zajednički grantovali i one bi omogućile jeftinije zaduživanje pojedinih članica za potrebe suočavanja sa krizom.

Međutim, Holandija i Nemačka su rekle “ne”. Nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute strahuju između ostalog da bi takva solidarnost s jugom mogla ići na ruku populističkim strankama koje su u usponu, piše AFP. Time se ponovo javlja rascep između severnih zemalja sa jakim javnim finansijama i južnih i manje bogatih, poput Italije i Španije, pa i Francuske.

To je primoralo Italiju da se direktno obrati Kini i Rusiji, umesto komšijama sa kojima je pod istim vrednosnim i ekonomskim krovom, što podgreva strah da će se, po mnogima najslabija EU karika, naći rastrzana između Zapada i Istoka.

Sve češće se čuje ocena da je EU pala na ispitu svih vrednosti za čiji se svetionik predstavlja – saradnje, solidarnosti, humanosti i ekonomskog zajedništva, pa se samo nameće pitanje: Ako svega toga nema, koja će uopšte biti njena svrha?

Sa ovakvim dramitičnim tumačenjem samo se donekle slaže politikolog Boban Stojanović.

– Ne bih rekao da EU gubi svoju svrhu, ali se sada definitivno vide manjkavosti takvog saveza država. Ona je sastavljena od nacionalnih država, a sada smo došli u situaciju da svako gleda svoje interese i spašava sebe. Reakcija Unije nije iznenađujuća, ali bi ona ipak trebalo da stoji na raspolaganju članicama i njena administracija bi trebalo da radi na planu pomoći – rekao je.

Kako dodaje, preterano je zaključiti da će se EU nakon ove krize raspasti, ali će svakako morati da odgovori na mnoga pitanja koja će ostati otvorena.

– Tu su je pre svega pitanje zatvorenih granica koje će ostati otvoreno nakon krize. Takođe, moraće da razmišlja snažnije o ovakvim situacijama u budućnosti. Promeniće pristup pitanju bezbednosti, neprijatelje neće više posmatrati samo kao vojne, već će oni biti i biološki, prirodne katastrofe… – ocenjuje Stojanović.

Što se tiče teorije da greške EU koriste Kina i Rusija za širenje uticaja na Zapadu, po njegovom mišljenju, ona nije tačna.

– Mnogi tvrde da je Kina, čim je postala “bezbedna” od virusa, počela da vrši propagandu i širi uticaj. Ne verujem da je to istina. Ovim su svi pogođeni. Treba prvo da sačekamo da sve prođe, pa da vidimo kako će ko “proći”. Pre svega u ekonomskom smislu, on će biti ključan za dalji tok stvari – zaključije Stojanović.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Kad je novi korona virus počeo da se širi državom Vašington početkom marta, uprava Hora Skagit Veli razmatrala je da li da nastavi sa nedeljnim probama.

Evropska unija dočekala je 2020. godinu u dubokoj krizi i nikad razjedninjenija, a onda je usledilo najveće iskušenje koje nije mogla da predvidi i na koje, po svemu sudeći – nema odgovor.

Italijanski istraživači ispituju da li je viši od uobičajenog broja slučajeva upale pluća i sezonskog gripa u Lombardiji u poslednjoj četvrtini 2019. godine signal da se novi korona virus možda proširio iz Kine ranije nego što se prvobitno mislilo.

Američki predsednik Donald Tramp potpuno je promenio stav prema korona virusu, produživši vanredno stanje u SAD za još mesec dana, ali i naznačivši da pik epidemije tek predstoji.

Bolest KOVID-19 počinje sa groznicom. To je najčešći simptom među pacijentima zaraženim korona virusom u Vuhanu, gradu koji je epicentar zaraze koja je prerasla u pandemiju.

Ruska prestonica danas je zatvorena u pokušaju vlasti da zaustave širenje epidemije novog korona virusa, nakon što je u Moskvi prijavljeno više od 1.000 slučajeva infekcije, piše “Dejli mejl”.

Španija je postala treća zemlja na svetu, koja je prestigla Kinu po broju zaraženih korona virusom.

Evropski podaci o širenju korona virusa navode na zaključak da je situacija u istočnoj polovini kontinenta mnogo manje strašna nego na Zapadu. Ukupan bilans žrtava u više od deset država Istočne Evrope manji je od broja žrtava bilo kog od poslednjih dana u Italiji. Najveću stopu širenja infekcije imaju Češka i Poljska, sa 2.541, odnosno 1.638 slučajeva, što je i dalje veoma malo u poređenju s većinom zapadnoevropskih zemalja.

Kineske bolnice i zatvori kriju jednu od najmračnijih tajni 21. veka:

Na Tajlandu je i dalje zaglavljeno 134 srpskih državljana. Dok su neki uspeli da se ukrcaju na letove ka Dohi ili Istanbulu, drugi i dalje čekaju rešenje. Ono što im ponestaje, jesu novac, lekovi i smeštaj. Svi oni se nadaju da će država naći neko rešenje da uskoro pošalje avion po njih.

Proslavljeni španski operski pevač Plasido Domingo (79) hospitalizovan je u Akapulku u Meksiku zbog komplikacija nastalih usled novog korona virusa, saopštio je danas njegov portparol.

Nemačka kancelarka Angela Merkel želela je u telefonskom razgovoru da zahvali vatrogascima na njihovom doprinosu u krizi tokom pandemije korona virusa, ali joj je komandant vatrogasne službe spustio slušalicu.

Južna Koreja je uspela da u velikoj meri suzbije virus korona, a da nije uvodila karantine ili velike opšte izolacije, što je jedinstven slučaj u svetu.

Korona virus KOVID-19 može svakoga da zarazi, pa se svima preporučuje veliki oprez i da poštuju pravila i mere uvedene. Međutim i pored mera opreza, postoji mogućnost da se zarazite.

Američki milijarder i finansijer Džordž Soroš (89) saopštio je da će njegova Fondacija za otvoreno društvo donirati milion evra Budimpešti za borbu protiv pandemije virusa korona.

U Ilinoisu je danas preminula beba zaražena korona virusom, saopštio je guverner te američke savezne države Džej Bi Priker.

Severna Koreja saopštila je danas da Sjedinjene Američke Države neće odustati od njihove “neprijateljske politike”, iako lideri dve zemlje imaju “dobar odnos”, prenela je danas državna agencija KCNA.

Belgijski lekari ispituju mogućnost da li se gubitak ukusa i mirisa može povezati sa infekcijom KOVID-19, a istovremeno ukazuju na činjenicu da je osam odsto pacijenata, koji su obavili skeniranje pluća, imalo infekciju KOVID-19, a da tog nisu bili ni svesni.

Iako su u svakoj drugoj zemlji u Evropi sprovode sve rigoroznije mere za zaštitu od korona virusa, Švedska je i dalje izuzetak.

Ministar finansija nemačke pokrajine Hesen Tomas Šefer pronađen je mrtav pored železničke pruge, a policija pretpostavlja da se radi o samoubistvu.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs