Čak 26 subvarijanti, linija i loza podvarijante omikrona BA.5 otkriveno je u Srbiji. Direktne linije i loze podvarijante BA.5 čine 77,6%, a subvarijanti BE i BF ima 21,2%, od kojih je BE.1 sa svojim linijama prisutna više od 10 odsto. Prvog omikrona, onog što je bio još na početku godine (BA.1 i BA.2), sa svojim subvarijantama ima svega oko jedan odsto, BA.4 sa svojim subvarijantama je ispod jedan odsto, a sve ostalo je BA.5. Da l’ će neka od tih subvarijanti imati snage da izazove neki novi talas, to niko živ ne može zna – kaže u intervjuu za Kurir prim. dr Predrag Kon, epidemiolog i član kriznog štaba.
Daje li neka od tih subvarijanti težu kliničku sliku?
– Još se ne uočava nikakva razlika u kliničkoj slici. Uzorci su skupljani mesec dana, pa tek kasnije se sekvenciraju u Institutu za molekularnu biologiju i genetsko inženjerstvo. Jedino što se povećava udeo te podvarijante subvarijante među inficiranima. U Austriji je BE.1 prisutan kod 12 odsto pozitivnih, ali ukupan broj je i dalje relativno nizak.
Očekujete li u oktobru novi talas, dr Zoran Bekić navodi da će nam tada stići BA4.6 iz Australije?
– Taj BA.4.6. ipak nije zasad pokazao potencijal da se proširi po čitavom svetu, jer se u Australiji naglo smanjila njegova aktivnost. Trenutni pad kod nas verovatno će da traje najduže do sredine oktobra. Na južnoj hemisferi BA.4 i BA.5 zajedno čine 98 odsto, ali nisu isti sojevi kao na severnoj, pa ćemo tek videti. Može se očekivati porast ne samo zbog tih izmena sojeva već i zato što ulazimo u sve hladniji period, a time i u zatvoreni prostor.
Srbija praktično nema kolektivni imunitet? Ko je primio tri doze, učinio je to još lane, svega 90.000 ljudi ima četvrtu dozu, a vakcinalni i prirodni imunitet traju oko tri meseca.
– Uvek postoji kolektivni imunitet, osim na samom početku pandemije. I izmena kliničke slike, koja je sada blaža, posledica je ne samo izmena virusa nego i kolektivnog imuniteta. Ali oprez je izuzetno potreban. Ne može nikako da se govori da je još završeno. Mi smo u četvrtoj nedelji školske godine, školarci se jesu zaražavali, ali to se nije prenelo na ostalo stanovništvo. Gotovo da nemamo više nikakve mere, ovo je sada praktično prirodni tok. Vakcinacija se usmerava na najrizičniji deo stanovništva jer se bolest promenila i više nije toliko bitno koliko će biti prenošenja, već da onaj do koga stigne virus bude što je moguće više zaštićen. Ali zainteresovanost za vakcinaciju nam je drastično pala.
Čini se da niko više neće da se vakciniše.
– Nacionalni komitet za imunizaciju trebalo bi opet da izađe s vrlo jasnim stavom, već su rekli za koga je četvrta doza. Samo to da se ispoštuje, bila bi ogromna stvar za zaštitu stanovništva. Neprekidno se naopako govori da vakcina nije pomogla. Druga je stvar što se virus menjao i zaobilazio imunitet i što vakcina nije stvarala dugotrajniji imunitet, kao što se očekivalo, ali vakcina je i dalje efektivna oko 70% u zaštiti od smrti i teških formi bolesti, što je vrlo značajno i visoko.
UVEK SAM ZA POMOĆ DECI POSTRADALIH LEKARA
Po pravilniku Lekarske komore Srbije (LKS), kako je navela dr Slavica Plavšić, deca lekara preminulih od kovida nemaju pravo na solidarnu pomoć jer je uslov da je lekar preminuo u prethodnih 180 dana, a srećom, sada nemamo takav slučaj. Šta vi na to kažete?
– Smrt lekara je bilo neophodno istražiti. Sam sam tražio beneficirani staž u toku pandemije za sve koji su radili. To je teško sprovesti, na kraju, sve opet zavisi od finansija. Sigurno da ću uvek biti za pomoć deci postradalih lekara, tu nema dilema, jedino je pitanje načina. Ali verovatno nisu baš svi koji su umrli u tom periodu preminuli od kovida.
SAD i EU su odobrile bivalentne vakcine, koje su i protiv omikrona. Srbija je prva nabavljala sve vakcine, a sada ove nove niko i ne pominje?
– Upravo zato i kažem da Nacionalni komitet za imunizaciju treba da izađe sa odgovarajućom preporukom. Svakako očekujem, pošto je vlast dosad nabavljala sve vakcine, da će tako i nastaviti. Ali sistem mora da proradi. Više nismo u kriznoj situaciji, pa se to ne može očekivati od kriznog štaba, a i vlada je u tehničkom mandatu.
Pa krizni štab i ne postoji?
– Nismo se sastajali više od tri meseca. Sistem mora sam da proradi da bi imalo efekta, to bi morala da bude vanredna i brza nabavka vakcina. I neko to bi morao vrlo jasno da predloži.
Nemate saznanja da li će uskoro da bude?
– Ne, već samo verovanje da će to da se pokrene. Nadam se da će da stigne za zimsku sezonu, tj. tokom jeseni. Kada bi se pojavila bivalentna vakcina – odmah bih je uzeo. A početkom oktobra stići će vakcina protiv gripa, koji je skoro pet puta više bio prisutan u Australiji nego pre korone. To jasno pokazuje da će verovatno biti jača sezona gripa. I oni koji se štite od gripa treba da imaju tu informaciju i da se u oktobru ili novembru vakcinišu. A vakcine protiv kovida koje imamo štite tri meseca.
Izjavili ste da svet nikada nije bio u boljoj poziciji od početka pandemije. Kad to čujem od dr Kona, zaista treba da se radujemo?
– Ohrabren sam činjenicom da je i direktor SZO rekao da se bližimo kraju pandemije, ako se ne pojavi nova varijanta virusa. Aktivnost virusa se globalno spušta. Ali, nažalost, ima i zemalja s povećanjem – Rusija, Mjanmar, Litvanija, Letoniija su u talasu koji se još ne spušta. Glavna činjenica je da smo u prelaznom periodu iz leta u jesen na severnoj hemisferi, odnosno iz zime u proleće na južnoj. Zaista možemo da se nadamo, ali ništa osim te nade nemamo opipljivo da bismo tvrdili da će i dalje slabiti aktivnost virusa, jer moramo da vidimo šta će se dešavati u Evropi. Ako se ne pojavi nova varijanta, malo je verovatno da će nastaviti intenzivno da se povećava aktivnost, pa makar dolazilo i hladno vreme.
Koji uslovi formalno moraju da budu ispunjeni da bi SZO odjavila pandemiju?
– Ne znam ih, ako ih uopšte i ima. Ali suština je u tome, po meni, da se svuda spusti aktivnost virusa na društveno prihvatljiv nivo.
TIM EPIDEMIOLOGA UMESTO KRIZNOG ŠTABA
Ne očekujete da nova vlada formira krizni štab?
– To zavisi od procene situacije. U trenutnoj, institucije sistema mogu da rade potpuno samostalno, ali po mom shvatanju, trebalo bi da postoji i nezavisno operativno telo sastavljeno samo od epidemiologa. Ili da Republička komisija za zarazne bolesti, u kojoj su specijalisti raznih vrsta, napravi tim epidemiolga, kao što je za SARS1, kada nas je bilo pet. Treba epidemiološki vrlo jasno da se definiše problem, da se ne razvodnjava. To bi pomoglo da ne bude nejasnoća i nerazumevanja. A da l’ ga potom neko prihvata ili ne, drugo je pitanje.
Šta je to društveno prihvatljiv nivo?
– To je situacija, kako ja to vidim, u kojoj nemate viška smrtnosti, zdravstveni sistem uobičajeno funkcioniše, prenošenje virusa je sezonsko ili ciklično. Naučili smo da živimo sa SARS-CoV-2 virusom, ali treba biti oprezan, jer ne možemo da tvrdimo da će bilo koja nova varijanta biti blaža.
Ali u Srbiji ima i nezgodna situacija – za odjavu epidemije treba da imamo 28 dana bez ijednog zaraženog, što je nemoguće. Doveka ćemo biti u epidemiji?
– Ta mogućnost od 28 dana bila je na samom početku, kada se još nadalo da će virus nestati kao SARS1. Kada smo rekli da je virus preživeo, došli smo do toga da će praktično stolećima biti prisutan.
Znači da menjamo pravila?
– To ćemo ostaviti najpre SZO. Bajden je rekao da je pandemija u SAD završena, ali američki Centar za kontrolu i prevenciju bolest ništa nije rekao po tom pitanju. Dakle, stručna tela su ta koja će najverovatnije odjaviti.
MAJMUNSKE BOGINJE – PRATITI I UPOZORAVATI
Jesu li majmunske boginje i dalje opasnost? – Majmunske boginje i dalje mogu da budu opasnost. Imamo 40 slučajeva, isključivo su muškarci, uglavnom mlađi, koji su imali seks s muškarcima, to se jasno kod nas vidi. To zabrinjava, ali ne može da se uporedi s kovidom. Treba pratiti i upozoravati.
VIŠAK SMRTNOSTI – OBILNE ANALIZE ĆE POKAZATI DA NIJE BAŠ TAKO
Naučnici su izolovali koronavirus – Khosta, kod slepih miševa u Rusiji, koji bi, ako bi prešao na ljude, bio otporan na vakcine protiv kovida. Treba li to da nas uspaniči?
– Sva nova saznanja ne bi trebalo da budu za paniku, već da služe znanju. Sada su nam najjače oružje znanje i vakcina. Zemlje koje su visokovakcinisane imale su manji višak smrtnosti.
Koji je kod nas visok.
– Jeste, ali to treba dubinski istražiti i videće se da to nije baš tako kako se izvlače neki zaključci na osnovu raspoloživih podataka, koje je svojevremeno prikazao Ekonomist, kada nas je svrstao na drugo mesto, posle Bugarske. Suština je što taj višak smrtnosti kod nas nikad, ni u jednom mesecu, nije prelazio 100%, a imate i te kako zemalja gde jeste.
Koliko je najviše bio?
– Kod nas je u jednom mesecu bio devedeset i nešto odsto, malo ispod 100%. Kada se govori o umrlima, treba biti jako oprezan. Mi imamo najviše kardiovaskularnih smrti, a sasvim je logično da će zemlja koja ima toliku smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u pandemiji ozbiljno da prođe. Isto to važi i ako ima veliku smrtnost od raznih malignih bolesti. To je ozbiljno istraživanje i očekujem da se sprovede i treba ga raditi po grupama bolesti. Nije istina da je jedina stvar nesprovođenje mera. Puno je zavisilo i od izmene samog virusa, a najviše od toga da li su ljudi vakcinisani. Imali smo neku ambijentalnu situaciju sukoba, ali pravog sukoba zapravo nije bilo. I jedinu korist od toga imali su ljudi koji su bili protiv vakcine i oni koji su stvarali antivakcinalni ambijent. Na kraju nismo ni pola stanovništva vakcinisali, tek oko 47%. Suština je, i nadam se da ćemo na kraju analizama doći do tog zaključka, da je jedini i pravi način za borbu protiv pandemije, pored mera za smanjenje kontakata koje odlažu talas, vakcinacija.
