Ekonomski oporavak države omogućio značajno veća ulaganja u kulturu

– Posebno zahvaljujući viziji predsednika Aleksandra Vučića, ostvareni su zapaženi rezultati na svim poljima – od izgradnje autoputeva, škola, vrtića, bolnica, kulturnih centara, do finansijske podrške građanima, a očuvana je politička i ekonomska stabilnost Srbije. Građani Srbije su sva ta zalaganja i rezultate prepoznali i dobro razumeli koliko je važno da državu u teškim i neizvesnim vremenima vodi ozbiljno rukovodstvo i nedvosmisleno dali ogromnu podršku na izborima za nastavak politike putem daljeg razvoja i napretka.

– Oporavak države i ekonomski napredak u poslednjoj deceniji omogućio je značajno veća ulaganja u izuzetno važnu oblast kulture – nakon decenija dominantnih slika devastiranih domova kulture, koji nisu obnavljani od vremena nekadašnje Jugoslavije, danas imamo nove i moderne kulturne centre, muzeje, galerije, pozorišne i bioskopske sale. Uz ogromne investicije u filmsku umetnost i značajne iskorake u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, ostvareni su nesporni pomaci i u oblastima savremenog stvaralaštva, međunarodne saradnje i predstavljanja naših umetnika u svetu. Istovremeno, država je donošenjem sistemskih zakona postavila pravne temelje za dalji razvoj kulture, što je od prvorazrednog značaja za svaku državu i narod.

– Važno je ukazati da u periodu od 2001. do 2012. godine uopšte nije postojala budžetska stavka u Ministarstvu kulture za ulaganje u obnovu objekata kulture. Od 2016. godine Ministarstvo pokreće program “Gradovi u fokusu” i od tada je, na osam održanih konkursa, podržano više od 180 projekata i ukupno je opredeljeno blizu 1,7 milijardi dinara. Od toga, samo u poslednje tri godine oko milijardu dinara, jer sam odmah po izboru za ministra kulture, prepoznajući potrebe lokalnih samouprava, značajno uvećala sredstva za ovu namenu. Ovom prilikom pomenuću samo neke stvari, koje smo uradili u prethodne tri godine: kompletna rekonstrukcija i adaptacija bioskopa u Osečini, opremanje pozorišne sale Narodnog pozorišta u Kruševcu i rekonstrukcija Doma Slobodište u ovom gradu, rekonstrukcija i dogradnja Doma kulture u Mišaru kod Šapca, adaptacija Kulturnog centra u Mionici, rekonstrukcija Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, kompletna rekonstrukcija i opremanje biblioteke i multifunkcionalne sale u Doljevcu i Malom Zvorniku, uređenje Narodnog muzeja u Kikindi, obnova Zavičajnog muzeja u Rumi, početak izgradnje prvog muzeja staklarstva u Paraćinu i još mnogo drugih.

– Očekujem da će lokalne samouprave prijaviti dobre projekte i u 2024. godini, kojima će u značajnoj meri biti ostvarena decentralizacija kulturnog života i poboljšanje kvaliteta ukupnog života u lokalnim zajednicama. Moram da kažem da za razliku od onih koji nisu ulagali ni gradili kulturne centre, pozorišta i muzeje, već su imali zatvorene muzeje, mi danas obnavljamo i značajan broj pozorišta u Srbiji, a grade se i potpuno nove scene. Građani Pirota dobijaju novi multifunkcionalni kulturni centar, građani Niša će dobiti moderno pozorište i nakon završetka izgradnje potpuno nove male scene i obnove velike, mogućnost izvođenja dve predstave u isto vreme. Obnovili smo Narodno pozorište u Beogradu, ulažemo u obnovu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a završava se i idejni projekat rekonstrukcije objekta stare pošte na Savskom trgu koji predviđa da pored dečjeg muzeja budu izgrađene dve pozorišne multifunkcionalne scene. U narednih nekoliko godina, Srbija u oblasti kulture biće bogatija za brojne nove objekte koji će dodatno podstaći stvaralaštvo u našoj zemlji i ono što je važno – nikada više ne smemo da dozvolimo da nam muzeji budu zatvoreni, jer je to nenadoknadiv gubitak za čitavo društvo.

Koji su koraci za unapređenje kulturne scene u zemlji, i koji su ključni ciljevi za narednu godinu? Na koji način planirate da podržite umetnike i kulturne institucije?

– Ministarstvo kulture putem rada i programa naših ustanova, kao i brojnih konkursa koje raspisuje u oblastima savremenog stvaralaštva, kulturnog nasleđa i međunarodne saradnje i drugim aktivnostima pruža punu podršku funkcionisanju svih segmenata kulture, podjednako budžetskim korisnicima i umetnicima i organizacijama iz civilnog sektora. Pored konkursa, podrška savremenoj umetnosti i umetnicima dolazi i kroz druge programe Ministarstva, kako kroz ulaganja u infrastrukturu, tako i kroz podršku nastupima na međunarodnim festivalima i za mobilnost umetnika. Napominjem da se produkcija savremene umetnosti podržava i u okviru novog programa Ministarstva „Prestonica kulture Srbije“, i da je ona važan segment ovog projekta, budući da su sredstva koja su opredeljena za Čačak kao prvu nacionalnu prestonicu kulture namenjena unapređenju prostora i uslova za rad umetnika, kao i programe namenjene promociji savremene umetnosti.

– Istovremeno, u oblasti savremenog stvaralaštva, za 2024. godinu planirana su sredstva veća za oko šest procenata u odnosu na budžet za 2023. godinu i u ovoj oblasti. Istakla bih da u poslednjoj deceniji beležimo impozantan rast sredstava opredeljenih za kinematografiju, posebno za snimanje novih filmova i za podsticaje domaćim i stranim investitorima da u Srbiji proizvode audio-vizuelna dela. Za te podsticaje u budžetu Ministarstva kulture planirana su izdvajanja od 2,25 milijardi dinara, što je za 450 miliona dinara više nego prošle godine. Ovaj program podsticaja omogućio je da se Srbija nametne kao jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu za produkciju audio-vizuelnih dela. To je doprinelo ne samo razvoju ovog sektora i povećanju broja zaposlenih u kulturi, već i napretku turizma i privrede u celini. Za konkurse za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, kao i sufinansiranje projekata iz ove oblasti kroz pojedinačna davanja u 2024. godini planirana su sredstva u iznosu od 755 miliona dinara, odnosno nešto više od 9 miliona nego 2023. godine. Tu spadaju: podrška razvoju vizuelne umetnosti i multimedija, podrška filmskoj umetnosti i ostalom audiovizuelnom stvaralaštvu, podrška razvoju književnog stralaštva, muzičkog stvaralaštva, kulturnoj delatnosti društveno osetljivih grupa, digitalizaciji savremenog stvaralaštva, podrška kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu, podrška razvoju umetničke igre i jačanju pozorišne umetnosti.

Kako ćete očuvati i promovisati nacionalnu kulturnu baštinu?Da li postoji poseban fokus na zaštitu kulturnih spomenika i tradicija?

– Za 2024. godinu planirali smo uvećana sredstva namenjena zaštiti kulturnog nasleđa i digitalizaciji i to za 9,57 odsto u odnosu na budžet za 2023. godinu, što će dati novi impuls iskoraku koji smo u prethodne tri godine ostvarili u ovoj oblasti. Takođe, podsetiću da su u tom periodu usvojeni jako važni, sistemski zakoni: prvi put u istoriji Zakon o muzejskoj delatnosti, zatim Zakon o kulturnom nasleđu, Zakon o upotrebi srpskog jezika i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, takođe prvi put u istoriji, kojim je obezbeđena kontinuirana pomoć ovoj velikoj srpskoj svetinji iz budžeta Srbije, kao i Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je omogućio obnovu Centralne kule na ovom mestu velikog stradanja, nakon 78 godina od rasformiranja logora i 35 godina od utvrđivanja za spomenik kulture. Nakon decenija zanemarivanja ovo stratište postaje važno mesto kulture sećanja po svim najvišim evropskim i svetskim standardima.

– Planirali smo za 2024. godinu i sredstva za realizaciju aktivnosti u okviru programa obnove kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca kao mesta od izuzetne istorijske važnosti za srpski narod u celini. Istovremeno, nastavićemo sa podrškom kapitalnim projektima: Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči i Konzervacija, restauracija i prezentacija arheološkog nalazišta Caričin grad u opštini Lebane. Završili smo izuzetno važnu fazu u zaštiti arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči koja se odnosi na sanaciju klizišta i obezbedili preduslov za dalje radove na prezentaciji, a u narednom periodu slede radovi na projektovanju i izgradnji Centra za posetioce i Naučno-istraživačkog centra, čime će se omogućiti najsavremeniji vid prezentacije kulturnog nasleđa na ovom lokalitetu, a ukupna vrednost projekta je 445.700.000 dinara. Što se tiče drugog kapitalnog projekta Caričinog grada, tokom 2022. godine započeta je i realizacija tog projekta ukupne vrednosti od 366.586.000 dinara i nastavlja se sa ciljem uređenja i prezentacije ovog jedinstvenog arheološkog nalazišta radi unapređenja kulturne i turističke ponude i upisa na Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska. Nastavićemo i sa poslovima zaštite našeg bogatog spomeničkog nasleđa koje obavlja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, posebno na prostoru Kosova i Metohije.

Kako će Ministarstvo kulture podržati digitalizaciju kulturnih resursa?

– Digitalizacijom kulturnog nasleđa ostvaruje se sveobuhvatniji i potpuniji doprinos u očuvanju kulturnog nasleđa i zbog toga Ministarstvo kulture poslednjih nekoliko godina, putem finansiranja ili sufinansiranja projekata podržava razvoj i unapređenje segmenta digitalizacije kulturnog nasleđa, kako bi ga sačuvali za buduće generacije. Ovom prilikom pomenuću digitalizaciju nacionalne baštine koja svojim sadržajima i inovativnošću podiže standarde u ovoj oblasti, kao što su 3D skeniranja manastira: Bogorodica Ljeviška, Dečani, Studenica, Mileševa, Sopoćani, Rača i drugi. Ova savremena tehnologija 3D snimanja ima ogroman potencijal i daje najpreciznije snimke koji se mogu koristiti u procesu zaštite i multimedijalnog predstavljanja našeg najznačajnijeg kulturnog nasleđa. Sa Ministarstvom prosvete radimo na projektu „Digitalni multimedijalni kulturni vodiči“, koji će doprineti efikasnom uvođenju novih obrazovnih servisa iz oblasti kulture kao podrška procesu nastave, učenja i podizanja kvaliteta obrazovanja, a kako bi kulturni sadržaji bili u većoj meri dostupni mladima. Takođe, na Google Arts & Culture platformi, predstavljamo kulturno nasleđe Srbije audio-vizuelnim materijalom na veoma atraktivan način sa 62 objavljene prezentacije na tri stranice – Ministarstvo kulture, Muzeji Srbije i Arheološki lokaliteti Srbije, a u planu je da pokrenemo i stranicu „Folklor Srbija“ na kojoj će biti prezentovano folklorno kulturno nasleđe naše zemlje. Radimo i na razvoju informacionih sistema u oblastima kulturnog nasleđa kao što je izrada Arheološke mape Srbije i početak razvoja Jedinstvenog informacionog sistema za muzeje.

Kako planirate da integrišete kulturne elemente u obrazovni sistem?

– Nama je preko potrebno osnaživanje veza kulture i obrazovanja. Mi znamo da je veliki izazov 21. veka i kod nas i širom sveta privlačenje mlađe publike u ustanove kulture i zato je jedan od prioriteta ulaganja u kulturu briga za decu i mlade. Upravo zbog toga smo sa Ministarstvom prosvete potpisali Protokol o saradnji u zajedničkom cilju da kultura bude u većoj meri dostupna mladima. To je prvi korak na polju saradnje dva ministarstva u cilju dodatnog uvođenja kulture u naš obrazovni sistem. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sproveo je brojna istraživanja poslednjih godina u osnovnim i srednjim školama na temu kulturne participacije mladih – učenika i tinejdžera, kao i o tome koliko su učitelji, nastavnici i profesori zainteresovani za takav oblik praktične nastave. Važno je da zajedno motivišemo nastavnike i profesore da dovode đake u ustanove kulture, a da one predlože dodatne programe za sve uzraste učenika, od prvog osnovne do početka studija. Uveliko radimo na osnivanju muzeja za decu – ustanove kulture koju Srbija do sada nije imala, po uzoru na evropske dečje muzeje. To će biti mesto koje će posećivati učenici i mladi iz čitave zemlje, gde će imati priliku da se upoznaju sa našom istorijom, kulturom i da kroz interaktivan pristup prodube svoja interesovanja i steknu nova znanja. Na ovo smo se odlučili u želji da približimo kulturu najmlađima, jer je izuzetno značajno da mlade okrenemo kulturi od najranijeg doba i da kreiramo sadržaje koji će njima biti zanimljivi i bliski.

Kakve planove imate za jačanje međunarodne saradnje u oblasti kulture?

– Srbija intenzivno radi na jačanju međunarodne saradnje na polju kulture i na promociji naših umetnika na evropskoj i svetskoj sceni i mogu da kažem da je iza nas veoma uspešna godina. Naša zemlja je nastupila na najprestižnijim međunarodnim festivalima i realizovani su zapaženi nastupi na Međunarodnom arhitektonskom bijenalu u Veneciji, potom filmskom festivalu u Kanu, Bijenalu dizajna u Londonu, kao i na Kvadrijenalu u Pragu, gde su naši umetnici osvojili dve nagrade. Kultura je veoma važna za sliku koju jedna država o sebi šalje u svet, a nastupi i nagrade potvrđuju još jednom da je naša umetnost deo evropske i svetske scene. Ministarstvo podržava mobilnost umetnika i pruža finansijsku podršku za predstavljanje u svetu, jer oni svojim stvaralaštvom i raskošnim talentom, šalju u svet najlepšu sliku o Srbiji, razmenjuju iskustva sa inostranim kolegama i potom ih prenose na mlade naraštaje, a na njihova dostignuća smo svi ponosno što je pokazatelj sistemskog, planskog i promišljenog ulaganja države u kulturu.

– Imajući u vidu da je kultura vezivno tkivo bilateralnih i političkih veza među zemljama, prisustvo Srbije na evropskoj kulturnoj mapi je od neprocenjivog značaja za ukupnu diplomatiju, i zato imamo mnoge planove i za 2024. godinu. Tako uz podršku države, sve značajnijom međunarodnom ulogom naših umetnika i ustanova kulture u Evropi i svetu, Srbija je ponovo mesto okupljanja književnih, filmskih, baletskih, muzičkih i drugih kulturnih velikana iz celog sveta. Sve to je važno i za kulturni život Srbije, za međunarodnu saradnju i podstrek mladim talentima kojima šaljemo nedvosmislenu poruku da imaju oslonac i podršku u svojoj zemlji, da sanjaju i svoje snove ostvaruju negujući kulturnu pozornicu Srbije i unapređujući ugled naše zemlje u svetu.

Koji su koraci kulturne diplomatije za promociju kulture u narednom periodu?

– Ministarstvo kulture, imajući u vidu ciljeve spoljne politike, sprovodi strategije i programe kulturne diplomatije, kroz različite aspekte kulturnog delovanja, kako putem ustanova kulture, tako, kao što sam napomenula i putem podrške brojnim projektima i pojedincima za učešće na međunarodnim smotrama. To se posebno odnosi na konkurse za podršku različitih aktera u oblasti međunarodne saradnje, kroz promociju savremene kulturne scene Srbije i bogatog kulturnog nasleđa, koji su trenutno otvoreni, a čija realizacija se planira tokom čitave 2024. godine na svim kontinentima. Imajući u vidu dosadašnje uspešne nastupe Republike Srbije na značajnim međunarodnim manifestacijama Ministarstvo kulture pružiće podršku predstavnicima Srbije i u 2024. godini, za kada se planira nastup na Bijenalu savremene umenosti u Veneciji, u aprilu, na kome će Srbiju predstavljati umetnik Aleksandar Denić, a u planu je i nastup Srbije na prvom Bijenalu umetnosti na Malti.

– Takođe, kao posebno važan vid kulturne diplomatije, tokom 2024. godini Republika Srbija obeležiće godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa sa više od 30 zemalja širom sveta, što će biti praćeno programima iz oblasti kulture, jer oni dokazano daju snažan i prepoznatljiv podsticaj prijateljskim odnosima. Kroz pažljivo odabrane programe i tematske okvire, nastavićemo i putem rada naših kulturnih centara u Parizu i Pekingu da promovišemo našu kulturu. Podsetila bih i da je Kulturni centar Srbije u Parizu nizom programa obeležio 50 godina postojanja tokom kojih je prepoznat kao važan prostor podizanja ugleda Srbije u svetu i jačanja kulturne diplomatije. Jedna od najznačajnijih međunarodnih manifestacija koja će biti održana u Beogradu – EXPO 2027, predstavljaće osnov za kreiranje različitih programa i promociju Republike Srbije u svim aspektima, a posebno u oblasti kulture. U 2024. godini, u godini kada se u Francuskoj održavaju letnje Olimpijske igre, Republika Srbija će u prostoru „Srpske kuće“ predstaviti brojne sadržaje u oblasti kulture i umetnosti.

Imamo li dovoljno sredstava za podršku kulturnim projektima?

– Budžet namenjen oblasti kulture u 2024. godini, posmatrano generalno, ali najpre u celokupnom kontekstu trenutnih globalnih dešavanja, može se oceniti kao stabilan i srazmeran najvažnijim planiranim aktivnostima i ciljevima. Sredstva koja su budžetom opredeljena Ministarstvu kulture daju nam dobru poziciju i realnu mogućnost da nastavimo projekte koji su se pokazali korisnim za unapređenje kulture, kao jedne od najvažnijih društvenih oblasti, kao i da započnemo nove programe, koji će, sigurna sam u to, dodatno ojačati najvažnije segmente delovanja Ministarstva, pre svega sistem zaštite kulturnog nasleđa, savremeno stvaralaštvo i međunarodno predstavljanje. Sve u svemu, može se zaključiti da je u budžetu za 2024. godinu u oblasti kulture postignut zadovoljavajući finansijski napredak u odnosu na inicijalni budžet i rebalans budžeta za 2023. godinu.

– Obezbeđeno je stabilno finansiranje u predstojećoj godini ustanova kulture čiji osnivač je Republika Srbija, uz temeljnu podršku putem projektnog finansiranja mnogim ustanovama kulture čiji osnivači su lokalne zajednice, zatim organizacijama civilnog društva, udruženjima i pojedincima. Planiranim budžetom imamo mogućnost i za nastavak jačanja međunarodne saradnje u oblasti kulture i još uspešnije predstavljanje naših ustanova i umetnika širom sveta. U odnosu na budžet za kulturu za prethodnu 2023. godinu, u 2024. godini veći je za preko milijardu dinara, što uz dobru kulturnu politiku daje razlog da sa optimizmom uđemo u narednu godinu. Nastavićemo sa podrškom umetnicima kroz najrazličitije vrste konkursa u oblastima kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva, međunarodne saradnje, digitalizacije, zatim projekte za razvoj infrastrukture, decentralizaciju u kulturi itd.

– Naše ustanove kulture, poput Narodnog muzeja Srbije, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije i drugi, zatim predstave Narodnog pozorišta, koncerti Beogradske filharmonije u zemlji i svetu, nastaviće da obogaćuju kulturni život Srbije. Pred nama je i značajan projekat obnove i rekonstrukcije objekta za potrebe Muzeja ženskog stvaralaštva, nove i moderne ustanove kulture. Jedna od najznačajnijih programskih aktivnosti Ministarstva kulture, i moram da istaknem u najširoj javnosti opšte prihvaćena, jeste podrška unapređenju kapaciteta kulturnog sektora na lokalnom nivou putem konkursa Gradovi u fokusu, za koji su i u 2024. godini planirana sredstva u iznosu skoro 350 miliona dinara. Takođe, za programsku aktivnost „Prestonica kulture Srbije“ u budžetu za 2024. godinu planirano je 315 miliona dinara, za 15 miliona više nego prethodne godine. U godini za nama tu prestižnu titulu poneo je Čačak, dok će nacionalna prestonica kulture 2024. godine biti Užice. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da se pokretanje ovog programa pokazalo kao pun pogodak i da je Čačak podigao lestvicu visoko za naredne laureate, na čemu im iskreno čestitam. Čačak je pored bogatih kulturnih sadržaja dobio i novi muzejski kvart, novi Etnološki muzej u obnovljenoj „Hadžića kući“, a uskoro i muzej košarke, jedinstven prostor ove vrste u Srbiji. U Užicu, koje će preuzeti ovu prestižnu titulu prvog dana proleća, takođe će biti realizovan niz infrastrukturnih projekata i kulturnih sadržaja koji će okupiti mnoge umetnike.