Danas je u Francuskoj započeo prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora. Više od 49 miliona glasača ima priliku da izabere 577 poslanika Nacionalne skupštine. Do podneva je glasalo 25,9% birača, što je značajno povećanje u odnosu na izlaznost u isto vreme na izborima 2022. godine, kada je do podneva glasalo 18,4% birača.
Izbori, koji bi mogli da dovedu krajnju desnicu na vlast prvi put posle Drugog svetskog rata, raspisani su od strane francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ova odluka usledila je nakon ubedljive pobede stranke Nacionalno okupljanje (RN) nad Makronovim centrističkim savezom na izborima za Evropski parlament održanim 9. juna.
Prema anketi instituta IFOP – Fiducial – Sud Radio, RN, stranka u kojoj je Marin le Pen sada potpredsednica, osvojiće 36% glasova u prvom krugu. Ova stranka je ispred saveza levičarskih partija NFP-a (28,5%) i koalicije Zajedno predsedničke većine (21%). Desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru mogu očekivati tek 6% glasova.
Ovi izbori predstavljaju ključni trenutak za Francusku, a rezultati će imati dalekosežne posledice na političku scenu zemlje.
