Nakon dve godine lokdauna, karantina, maski, testiranja i restrikcija avio-sektor bi trebalo da je spreman za ovu letnju sezonu i horde ljudi željnih da napokon negde putuju. To izgleda nije slučaj, jer u poslednje dve nedelje aviokompanije širom sveta masovno odlažu ili otkazuju svoje letove, prvenstveno zbog nedostatka radne snage na aerodromima.
Kako su zemlje otvorile granice, a kovid mere polako odlaze u zaborav, od Sidneja gde putnici čekaju satima da se čekinuju, preko haotičnih scena na aerodromima u Indiji i SAD, do Evrope u kojoj je avio-sektor u pometnji nedeljama, avio-sektor ne može da izdrži ovoliku potražnju za letovima te se redovni poslovi na aerodromima sve teže obavljaju. Problem trpe i naši sugrađani, koji su zbog tih poteškoća ostali zaglavljeni u Rimu, Frankfurtu, Budimpešti, Londonu, ili su im letovima ka prebukiranim aerodromima otkazani.
Ovu neviđenu krizu radne snage u avio-sektoru je pogoršalo masovno otpuštanje stotina hiljada radnika širom sveta, od pilota do kabinskog i zemaljskog osoblja, tokom pandemije. Mnogi od tih radnika više nisu ni raspoloženi da se vrate na radna mesta zbog tempa rada koje sadašnje krizno stanje u sektoru izaziva, piše magazin Fortune.
Manjak osoblja u celom svetu
– Svi aerodromi i avio-kompanije trenutno nemaju dovoljno osoblja, rekao je Džef Kalbert, glavni izvrši direktor aerodroma u Sidneju, gde je tokom pandemije otpušteno polovina od ukupnih 33.000 radnika. Aerodrom na sve moguće načine pokušava da stane na noge, ali kako Kalbert kaže “nismo više atraktivno mesto za zaposlenje kao što smo bili”.
Da je postalo teško ubediti otpuštene radnike da se vrate u avioindustriju svedoči i činjenica da su neki poslodavci, u slučaju ovog primera Certis Grup, nudi bonus za prijavu na posao na Čangi aerodromu u Singapuru od oko 18.000 dolara. Ta cifra je 10 puta viša od osnovne mesečne plate, za ulogu pomoćnog policajca koja bi pomogla u kontroli saobraćaja i gužvi.
Situacija je kritična do te mere da je izvršni direktor Rajanera, Majkl O’Liri tražio pomoć od britanskog vojnog osoblja, a u Katar Ervejzu su pokrenuli inicijativu da radnici u kancelarijama rade kao ispomoć na aerodromima tokom jula.
Šef Hitrov aerodroma Džon Holand-Kej je rekao na jednoj konferenciji Fajnenšal Tajmsa da očekuje da će se problem sa radnom snagom rešiti, i kapaciteti povratiti na nivo pre pandemije, tek za 18 meseci.
Kako se aerodromi bore sa problemom?
– Način na koji se aerodromi bore sa problemima se razlikuje od regiona do regiona. U Aziji, aerodromi su na primer počeli da ne dozvoljavaju aviokompanijama da dodaju nove letove ili tražeći od njih da promene rasporede letenja, rekao je osnivač konsultantske kuće Sobie Aviejšn, Brendan Sobie.
Aerodrom Schiphol u Amsterdamu i londonski Getvik planiraju da ograniče broj putnika tokom “pika” letnje sezone, jula meseca zbog nedostatka osoblja. Getvik će ograničiti broj poletanja i sletanja u julu ograničiti na 825, a u avgustu će taj broj podići na 850. Sa druge strane amsterdamski aerodrom će ograničiti broj putnika dnevno na nivo između 67.500 i 72.500 hiljada u julu i avgustu, piše Biznis Insajder.
Potražnja za letovima možda nestane
Iza nastojanja da se zaposli što više osoblja stoji trajna zabrinutost da ovakva potražnja možda neće trajati toliko dugo. Tada bi se kompanije suočile sa problemom prevelikog kapaciteta, i u pogledu flote i radne snage. Cene avionskih karata su već daleko veće od nivoa koji odgovara većini putnika, a inflacija svuda povećava troškove života i postoji mogućnost da će ljudi birati da ostanu kući i odmor provedu tu.
– Nakon vrhunca broja putovanja na severnoj hemisferi u julu i avgustu, kombinacija ubrzanog povratka u školu i na posao, kao i normalnog sezonskog pada potražnje primoraće avioprevoznike da opuste cene karata, ili da rizikuju dallji pad potražnje, ističe Robert Man, šef konsultantske firme za vazduhoplovstvo R. V. Mann&Co.
