Prošlo je godinu dana od usvajanja izmena Zakona o planiranju i izgradnji, a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, u razgovoru za “Novosti” ističe da su rezultati izuzetno pozitivni. Iako su izmene zakona bile osporavane bez argumenata, Vesić je bio uveren u ispravnost odluke.
Izmene zakona su, između ostalog, ukinule konverziju građevinskog zemljišta uz naknadu. “Vreme je najbolji pokazatelj kvaliteta odluka koje donosite, pa danas, godinu dana nakon ukidanja naknade za sprovođenje konverzije, sa zadovoljstvom konstatujem da je odluka bila više nego dobra”, rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam primila je 3.848 zahteva, od kojih je 2.087 rešeno pozitivno, a svega 389 negativno. Kao rezultat oslobađanja zemljišta za investicije, došlo je do značajnog porasta građevinske aktivnosti u Srbiji.
U trećem kvartalu 2023. godine, vrednost izvedenih radova porasla je za 19,3% u tekućim cenama u odnosu na isti period prethodne godine, dok je rast u stalnim cenama iznosio 15,8%. U četvrtom kvartalu prošle godine, vrednost radova porasla je za 13,9% u tekućim cenama i 11,1% u stalnim cenama.
“Ukupno gledano, 2023. godinu smo završili sa visokim rastom od 11,2% – mereno u stalnim cenama. Pozitivni trendovi nastavljeni su i ove godine. U prvom kvartalu, vrednost građevinskih radova porasla je za 22% u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 18,3% u odnosu na prvi kvartal 2023. godine. Prema najnovijim podacima, u drugom kvartalu ove godine, vrednost građevinskih radova porasla je za 14,9% u tekućim cenama, odnosno 10,2% u stalnim cenama, u odnosu na drugi kvartal prošle godine”, precizirao je Vesić.
Ministar je istakao da je uspon građevinske industrije Srbije oslikan i u rastu broja i vrednosti izdatih građevinskih dozvola. Na kraju prošle godine, ukupan broj dozvola izdatih u četvrtom kvartalu povećan je za 15,6% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je ukupna predviđena vrednost radova porasla za 16,6%.
Ukupna predviđena vrednost radova po građevinskim dozvolama iznosila je 94,85 milijardi dinara, dok je u istom mesecu prošle godine iznosila 64,93 milijardi dinara, što predstavlja porast od čak 46,08%.
Rezultati istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazali su da 66% onih koji su podneli zahtev za konverziju planira da ulaže u širenje proizvodnih kapaciteta, što će rezultirati otvaranjem novih radnih mesta.
Ministar Vesić je zaključio da su pozitivni rezultati kontinuitet sistemskih promena koje su sprovedene, te da su demantovali sve kritike. Na tri lokacije na kojima je sprovedena konverzija bez naknade, uskoro će biti izgrađene najmanje tri fabrike, uključujući investicije kompanija “Filip Moris”, “Atlantik grupa” i “Koka-kola” HBC.
U skupštinskoj raspravi prošlog jula, Vesić je naveo da je država za četrnaest godina od konverzije zaradila samo oko 30 miliona evra, dok je zakon “zaključao” oko 5.000 lokacija i potencijalnih 15 miliona kvadrata. Kao posledicu, Beograd ima znatno manje poslovnog prostora u poređenju sa drugim glavnim gradovima u regionu.
Vesić je zaključio da su izmene zakona bile neophodne za podsticanje investicija i razvoj građevinske industrije u Srbiji.
