На сваком кораку налази се споменик у част неке од великих историјских личности нашег народа
Када сам се у циљу писања ове репортаже консултовала с једним Ваљевцем, прво што ме је, чак и помало запрепашћено, упитао јесте: “Мислиш да обиђеш све за дан?” Одмах ми је било јасно да то неће бити изводљиво, па сам тако за један од најстаријих градова наше земље, који је одувек био поприште значајних историјских догађаја, издвојила цео викенд.
Оно што карактерише Ваљевце свакако су специфичан менталитет, духовитост и нагласак, као један од најправилнијих у Србији.
ТРАГОМ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА
Верујем да не постоји особа која није погледала или макар чула за чувене домаће филмове “Зона Замфирова” и “Ивкова слава”, а управо су ова два филма снимљена у најпознатијој ваљевској улици – Тешњару, уједно и мојој првој станици. Ретко где у Србији може се видети нешто слично с обзиром на то колико су добро очувани оријентални стил и дух прошлог времена, којим одише, а који ће вас при првом погледу на калдрму и објекте изграђене у отоманском стилу вратити неколико векова уназад.
Поред старих занатских и трговачких радњица и фасада различитих боја, сам положај Тешњара, смештеног између Kолубаре с леве стране и брда с друге, учиниће да се осећате као да сте у посети некој другој држави. Најбоље време за посету овог краја је август, не само због сунчаних дана, који чине да он изгледа још лепше, већ и због чувене културно-уметничке манифестације Тешњарске вечери. На пет минута шетње северно од Тешњара, с друге стране Kолубаре, а у самом срцу града, код главне шетачке зоне, Kнез Милошеве улице, налази се Народни музеј Ваљева, који је пре само неколико година номинован за најбољи музеј Европе. Поред свих занимљивости које нуди попут историје живота обичног човека од неолита, па све до 19. века, бројних прича о Надежди Петровић и њеној судбини, као добровољном волонтеру у ваљевској болници за време Првог светског рата, у склопу музеја, као главна атракција, налази се кабинет Живојина Мишића. Иако свима познат, мало ко зна да се место на ком је седео и писао, смишљајући и данас познате стратегије, налази управо на овом месту, као један од највреднијих експоната.
Још једна неизоставна занимљивост која чини издвојено одељење музеја јесте Муселимов конак, који представља најстарију зграду сачувану у Ваљеву, насталу крајем 18. века за потребе муселима, турског управника Ваљевске нахије. У подруму ове мале зграде били су затворени ваљевски кнежеви Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин и одатле одведени на губилиште.
Grad-bolnica
Zbog geografskog položaja i blizine fronta u vreme Velikog rata, Valjevo je postalo glavni centar za prijem ranjenika, izbeglica i obolelih. Nakon prvih velikih bitaka srpske vojske, pristizanje vojnika i ranjenika dovelo je do porasta broja stanovnika na 100.000, deset puta više nego u miru. Kako se sukob pojačavao, a broj ranjenika povećavao, krajem septembra 1914. brojne kafane i hotelske prostorije stavljene su na raspolaganje bolničarima, a vlasnicima preostalih lokala naređeno je da ih cele noći drže otvorenim da nijedan povređeni ne bi ostao na ulici. Ceo grad postao je bolnica.ГРАД СПОМЕНИКА
Ваљево с разлогом називају градом споменика. Kроз читав град, на готово сваком кораку, налази се споменик неке од великих личности које су уписане у историју нашег народа попут Живојина Мишића, Надежде Петровић, Проте Матеје Ненадовића, али и Десанке Максимовић, која је споменик добила још за живота.
Неизоставна станица и културно-историјски споменик од изузетог значаја јесте и Ваљевска гимназија, једна од најлепших и најстаријих у Србији, која је недавно прославила 151 годину постојања, као и Спомен-гробље из Првог светског рата, које се налази недалеко од Тешњара. Сви они који су нарочито заин тересовани за историјску слику града на око пола километра од центра могу видети и Kулу Ненадовића. Изграђена је и служи ла за војне потребе, а градњом су руководили господар Јаков Ненадовић и његов син Јефрем. Између устанака од 1813. до 1815. Турци су је користили као за твор, због чега је касније, по ослобођењу Ваљева, војвода Сима Ненадовић срушио.
Двадесет година касније је обновљена и до краја 19. века служила је као складиште за чување барута.
НАЈЧИСТИЈА РЕКА СРБИЈЕ
О Ваљеву не може мо говорити, а да нам једна од првих асоцијација не буде река Градац. Призор чисте смарагдне воде, који ћете имати прилику да видите на обалама најчистије реке у Србији и једне од најчистијих у целој Европи, сигурно неће бити траћење времена.
Градац је сам по себи врло специфична река јер се од изворишта до уливања константно мења и различито понаша. Извире код планине Повлен, највеће у низу ваљевских планина, и током читавог тока од 22,7 километара пун је изненађења, знаменитости и представља праву малу авантуру.
МАНАСТИРИ ЛЕЛИЋ И ЋЕЛИЈЕ
Овде имате прилику да видите манастир Ћелије, задужбину краља Драгутина Немањића, из 13. века. Овај манастир био је дом чувеном духовнику, мудрацу и исцелитељу Ави Јустину Поповићу, коме велики број намерника и данас долази да посети мошти. Манастир Лелић такође је неизбежан током шетње. Задужбина је чувеног духовника, владике Николаја Велимировића. Прелепа црква саграђена је у моравском стилу, комбиновањем камена, цигле и сиге, што посебно доприноси њеном шарму.
ВИШЕ ОД 70 ПЕЋИНА
Оно што на мене увек остави највећи утисак јесу природне лепоте, за које су биле потребни милиони и милиони година да би данас имале свој невероватни изглед и одузимале дах свим посетиоцима. Управо такав је утисак када видите кањон реке Градац с више од 70 пећина.
Најпознатија, Дегурићка, предњачи у односу на друге дужином својих ходника, величином, а посебно лепотом пећинског накита.
У близини пећине је истоимено село, а надомак села је брана која, поред своје сврхе, представља и омиљено купалиште Ваљеваца.
ГАСТРОНОМСКИ ПЕЧАТ
Гастрономска култура је неодвојиви део нематеријалне културне баштине једне земље, баш као и језик, обичаји и легенде сваког краја. Незаобилазно за потпуни ужитак и пун доживљај овог краја свакако су познати дуван-чварци. Нису много масни и може се рећи да их ваља јести у свакој прилици и на сваком месту, а Ваљевци их често носе као поклон када иду у госте у друге крајеве. У њихову славу организују се Дани ваљевских дуван-чварака.
ПОЗНАТИ ВАЉЕВЦИ
Много је личности које су мудрошћу, храброшћу, пожртвовањем, чашћу, креативношћу и надареношћу исписале странице српске историје. Неки од најпознатијих Ваљеваца, осим горепоменутих војводе Мишића, Десанке и неколико знаменитих чланова породице Ненадовић, били су и кнез Илија Бирчанин, писац Милован Глишић, владика Николај Велимировић, сликар Љубомир Љуба Поповић, мајори Михаило Маџаревић и Војислав Танкосић, револуционар Жикица Јовановић Шпанац, балетски уметник Милорад Мишковић, водитељ Милоје Мића Орловић, певач Мики Јевремовић, шаховски велемајстор Драгољуб Велимировић, политичар Зоран Ђинђић… Познати Ваљевци су и песник Матија Бећковић, глумци Воја Брајовић, Јасмина Аврамовић, Ненад Јездић, Небојша Миловановић и Нела Михаиловић, џез музичар Јован Маљоковић, поп музичар Жељко Јоксимовић, кошаркаш Милош Теодосић…
Moderna galerija
Smeštena je u zgradu sintetički modelovanu kao kombinacija neoklasicističkog segmenta kompleksa Valjevske gimnazije i modernističkih rešenja Visoke poslovne škole strukovnih studija. Stalnu postavku galerije, osnovane 1985, danas čine dela jugoslovenskog i pariskog perioda Ljubomira Ljube Popovića, spomen-soba umetnika sa memorabilijama i bibliotekom i dela iz Zbirke savremene umetnosti. Rad galerije usmeren je ka predstavljanju umetničkih radova neofiguracije i dela koja su bliska teorijskim postavkama grupe “Mediala”.Hvala što čitate POSTINFO!
👋