HOĆE LI KORONA SRUŠITI EU? Kina posle epidemije postaje najpožejniji partner svakoj državi Evrope, a svaku pomoć će skupo politički i ekonomski naplatiti

Nemačka kancelarka Angela Merkel se za 14 godina provedenih na vlasti naciji ceremonijalno obraćala samo uoči Nove godine. Međutim, u prošli četvrtak je prvi put vanredno stala pred televizijske kamere nacionalnog emitera, gde je smireno i staloženo saopštila: „Ovo je ozbiljno. Budite ozbiljni!“ U tih pet reči je sažela svu opasnost virusa COVID-19 po čovečanstvo, s naglaskom na Nemačku, rekavši da se trenutno najmoćnija evropska država još od Drugog svetskog rata nije susrela s većom pretnjom. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

I, dok u zemlji Hegela i Marksa poređenja sa sovjetskom soldateskom neminovno izazivaju žmarce, pitanje je da li bi pomenuti filozofi, s obzirom na njihovo bavljenje teleološkim pitanjima, odoleli da ne pomenu kraj istorije. Makar evropske. Makar EU. Jer, Merkel tokom celokupnog obraćanja nije niti rečju spomenula Stari kontinent. Kao ni Italiju, Španiju i Francusku, takoreći komšijske zemlje koje su najveća žarišta virusa na svetu.

Danas samo najveći optimisti i najveći lažovi među zvaničnicima i analitičarima mogu da o vajnoj evropskoj solidarnosti govore kao o nečemu realno postojećem. Dana kada je nemačka vlada uvela zabranu izvoza medicinskih proizvoda, dakle 5. marta, u Italiji je zvanično bilo zaraženo 3.858 ljudi, a preminulo je njih 148. Kada ju je dve nedelje kasnije podigla, koji sat pre no što se Merkel obratila naciji, u Italiji je bilo zaraženo 41.035 ljudi, a živote je izgubilo njih 3.405. Brojke su u međuvremenu nastavile da rastu. Češka, Poljska i Francuska su otprilike u isto vreme donele identične odluke. Međutim, tamo gde su poslovično racionalni Nemci otvoreno rekli da im je primarno zadovoljenje sopstvenih potreba, francuski ministar zdravlja Olivije Veran neuverljivo je uveravao međunarodnu zajednicu da će se „Francuska odazvati na povike za solidarnošću“, ali da prvo mora da napravi popis dostupnog materijala. Ili: samo tetki da odnese lek.

„Moramo se u okviru koordinacije EU pobrinuti da postoje zalihe neophodne medicinske opreme i da se one mogu preraspodeliti među zemljama i regionima kojima najviše trebaju. Danas je to Italija; sutra to može biti bilo gde“, napisao je u jednom autorskom tekstu Mauricio Masari, stalni predstavnik Italije pri EU. Međutim, na aktiviranje Mehanizma za civilnu zaštitu EU kao zvaničnog mehanizma, na početku epidemije se nije odazvala doslovno nijedna članica.

Jesu ministri zdravlja članica EU u međuvremenu zasedali i jeste se stvorila nekakva sigurnosna mreža. Zabranjen je izvoz medicinskih sredstava van EU u trajanju od šest nedelja, postignut je dogovor o zajedničkoj nabavci zaliha, a uspeli su i Iranu da pošalju dvadeset miliona evra vrednu humanitarnu pomoć. Međutim, šteta je naveliko počinjena, kako zdravstveno, tako i politički. Vakuum su očekivano iskoristili drugi međunarodni akteri. Kuba je u Italiju poslala nešto lekara i medicinskih sredstava, za njim su ka Bergamu poleteli ruski vojni bolničari, a najviše se isprsila Kina, koja je u dve tranše poslala 21 medicinskog radnika i dvadesetak tona medicinskog materijala. Očekuje se da se pošiljke nastave. Stožerne članice EU su u osvit pandemije poslale jasnu poruku: ne samo da se članice ne mogu osloniti jedne na druge, nego se trenutno manje-više jedino mogu osloniti na Kinu, izvorište pošasti i važnog takmaca u geopolitičkoj areni.

Istini za volju, Italija dugo ašikuje sa Si Đinpingom. Pre tačno godinu dana je kao prva i za sada jedina članica organizacije G7 koja okuplja najmoćnije industrijske sile sveta s Kinom potpisala sporazum o 29 bilateralnih poslova u vrednosti od 2,8 milijardi dolara. Time je kineski ekonomski veleprojekat „Pojas i put“ dobio prvog pomena vrednog partnera u okviru EU, čime je potencijalni trgovinski rat dva entiteta naglo dobio unutarevropsku dimenziju. Taj geopolitički aspekt je dodatno buknuo u okolnostima pandemije.

Baš kao i razlozi za unutarevropsko nepoverenje. Češki graničari i carinici su, primera radi, zaplenili ukupno 680.000 kineskih maski opredeljenih za Italiju i ponešto respiratora. Mnogo je pitanja bez odgovora – šta kontingenti kineske pomoći uopšte rade na teritoriji članice Višegradske grupe, kako su tamošnji policijski službenici zaključili da je reč o „švercovanom materijalu“ ako se na osnovu slika lako vide kineska i italijanska zastava na kutijama, te kako se u međuvremenu sporna oprema protivpravno našla na putu ka češkim bolnicama. Bilo kako bilo, češki zvaničnici su objasnili da je reč o administrativno-logističkom nesporazumu i da će „kontrabanda“ nastaviti put ka „čizmi“. Kako rekosmo – samo najveći optimisti i najveći lažovi, kakav je izgleda ovde slučaj, mogu danas pričati o EU solidarnosti.

Isto bi se moglo reći i za druge proklamovane vrednosti Unije. Dvanaest godina finansijske krize po svoj prilici nije bilo dovoljno da dođe do restrukturiranja privrede ka održivijem modelu i s razlogom se strahuje od izvesne predstojeće recesije. „Evropa je nespremna za COVID-19 recesiju“, kaže Janis Varufakis, jedan od lidera DiEM25, u autorskom tekstu za Project Syndicate na čije objavljivanje NIN ima pravo. Bivši grčki ministar finansija napominje da struktura nemačkog programa pomoći za privatni sektor u vrednosti od 600 milijardi dolara pokazuje elementarno nerazumevanje neminovne krize – isto kakvo je bilo iskazano i odsudne 2008. godine.

„Kompanije i domaćinstva će se sada, kao i tada, suočiti s nesolventnošću, a ne s nelikvidnošću. Vlade EU se zarad zaustavljanja krize moraju odlučiti na zaprepašćujuću fiskalnu ekspanziju. Nemački paket je skrojen upravo da je izbegne“, piše Varufakis.

Evrogrupa je tek u ponedeljak odobrila suspenziju propisa o budžetskoj disciplini, što je istorijski presedan kojim su ministri finansija dobili odrešene ruke da se ne obaziru previše na ekonomske obaveze svojih zemalja. S obzirom na nadmoć nemačke vlade unutar EU, ne treba očekivati radikalne zaokrete u fiskalnim politikama drugih članica. Većina mera će se, kao u slučaju Nemačke ili Danske, koja je odlučila da pokriva 75 odsto plata zaposlenih u privatnom sektoru koji neće moći da rade, odnositi na amortizaciju predstojeće štete, ne i dugoročnu održivost.

„Naterati sve da ostanu kod kuće i zaustave širenje virusa, ali uništiti ekonomiju; zakopati biznise u toliko dubok dug da se iz njega nikad neće iskobeljati; ili čekati do poslednjeg trenutka, kada god on došao, i umanjiti ekonomske gubitke po moguću cenu mnogih ljudskih života. Ružna jednačina u kojoj se čini da autokrate najbolje igraju“, piše urednik Si-En-Ena Nik Robertson u autorskom tekstu.

Jer, za to vreme, brojna kineska postrojenja su u roku od desetak dana izvršila prenamenu poslovanja i počela su da proizvode maske. Kina dnevno navodno proizvede 20 miliona maski u nekoliko hiljada fabrika. U nekom trenutku će preći i na respiratore, ventilatore i drugu neophodnu aparaturu.

Zapadni, „slobodni“ svet će se u međuvremenu ponovo baktati s krupnim kapitalom i bankarskim sektorom. Ako puknu glavni finansijski tokovi, zvanična je mantra „kapitalizma za siromašne, socijalizma za bogate“, pući će i privreda. Ako nastradaju mikro, mala i srednja preduzeća, šteta će biti podnošljivija. Niko neće da kaže da će jedinu korist izvući evroskeptične političke opcije kod kojih će biti i ideološki nož i politička pogača.

Zvanični Peking u tom smislu može da očekuje da uskoro postane najpoželjniji partner svakoj državi u Evropi i šire. Možda neće postati lider slobodnog sveta, ali će postati lider modernog sveta i svaku pomoć će skupo politički i ekonomski naplatiti. Moderni svet možda neće biti liberalan – možda ni ne zaslužuje, s obzirom na selektivno slepilo kojim sagledava pandemiju i njene posledice.

Skoro dve nedelje nakon što je predsednica EK Ursula fon der Lajen dala paradigmatično jalovo saopštenje – „Virus je nemoguće zaustaviti, zato moramo dati sve od sebe da zaustavimo njegovo širenje, a EU će učiniti sve što je u njenoj moći“ – preminuo je prvi zaposleni u administraciji Evropskog parlamenta. Reč o je muškarcu u ranim četrdesetim. Istog dana, EK nije komentarisala to što se pred mađarskim parlamentom našao nacrt zakona kojim bi za vreme trajanja vanrednog stanja vladi Viktora Orbana bila data neograničena ovlašćenja. Zapravo, jedini komentar bilo je podsećanje da takve mere treba da budu privremene. I zaista, kako bilo ko s evrofilskim naklonostima može da veruje u perspektivu evropskog projekta, makar na osnovu činjenica, a ne ideala? Sadašnjosti, a ne budućnosti? Naročito kad postoji konsenzus da je protiv virusa korona moguće boriti se samo zajedničkim snagama.

Za to vreme, još krajem prošlog meseca, kineska vlada je u opticaj pustila i na mnoge jezike prevela pamflet o borbi protiv COVID-19 virusa. „Narodni rat“ protiv bolesti se vodi „pod centralizovanim i ujedinjenim liderstvom CK Komunističke partije Kine i druga Si Đinpinga na njegovom čelu“. Čini se da će tovariš uskoro biti na čelu ne samo CK KPK, ne samo EU, već i celog sveta.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se za 14 godina provedenih na vlasti naciji ceremonijalno obraćala samo uoči Nove godine. Međutim, u prošli četvrtak je prvi put vanredno stala pred televizijske kamere nacionalnog emitera, gde je smireno i staloženo saopštila: „Ovo je ozbiljno. Budite ozbiljni!“ U tih pet reči je sažela svu opasnost virusa COVID-19 po čovečanstvo, s naglaskom na Nemačku, rekavši da se trenutno najmoćnija evropska država još od Drugog svetskog rata nije susrela s većom pretnjom. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Setite se 5. oktobra koji je Miloševića koštao glave. On je došao kao posledica rata iz koga je Srbija izašla poražena i osramoćena. Sada situacija po diktatora nije manje opasna. Ovo će proći i šta će ostati? Pustoš. I ekonomska, i psihološka, i politička. Biće to za ovu vlast sasvim druga situacija… (Da biste nastavili sa čitanjem intervjua potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” peketa)

Celog smo se svog života borili za državu, pa ne možemo da se prestrojimo da nam je ona postala neprijatelj, izjavila je krajem maja, lane, sedamdesetogodišnja Radmila Radosavljević, penzionisana sutkinja, udovica vojnog lica, a u trenutku tog jednog od štrajkova glađu – stanarka hotela Bristol. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok je Krušik četiri godine oružje po privilegovanim cenama prodavao privatnim preduzećima, kao što su GIM, koji zastupa otac ministra policije Branko Stefanović i firme Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, direktor fabrike u Valjevu bio je Mladen Petković. Državno preduzeće za to vreme zapadalo je u dugove, a imetak porodice Petković dramatično je počeo da se uvećava. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Neko je jednom za Sergeja Trifunovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, napisao da je „najbolji glumac u politici i najbolji političar među glumcima“. Može biti da je reč o tek zgodnoj poštapalici, ali ono što je svakako neupitno je da je lider PSG-a neprekidno prisutan u javnosti. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Probudila se jednog jutra i rekla sebi „dosta“. Teodori Budimir, studentkinji arapskog jezika, dojadilo je da čeka prevoz i preseda kad god sa Zvezdare ide u centar Beograda. U želji da nadležni rehabilituju staru GSP liniju, ukinutu nakon renoviranja Trga republike, pokrenula je onlajn peticiju, koju je za dva dana potpisalo 2.000 građana. Tako je nastala inicijativa – Vratimo trolu 28. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Trenutak objave je možda bio neočekivan – verovalo se da će uslediti kudikamo kasnije – ali njen sadržaj svakako nije. Predsednik Rusije Vladimir Putin je, u godišnjem obraćanju naciji, obznanio planove za značajne promene ustava iza kojih, u kakvu god se oblandu uvijali, ne stoji ništa drugo do jasna namera da i posle isteka tekućeg, drugog uzastopnog (a ukupno četvrtog) predsedničkog mandata, svu vlast zadrži u svojim rukama, i istovremeno onemogući uspon nekog drugog do statusa apsolutnog vladara kakav je on sebi prigrabio.

Samo 20 dana nakon Vučićeve groteske održane u čast „virusa koji postoji samo na društvenim mrežama“ i kliberenja koje je zarazilo ne samo njega već i deo stručnjaka (onih koji su položili Hipokratovu zakletvu i kojima cifra od 3.000 mrtvih u Kini ne bi smela da bude smešna), glavnokomandujući je građanima upriličio sasvim drugačiju predstavu. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatna firma Gorana Todorovića GIM, za koju je posrednik bio Branko Stefanović, otac ministra policije, nije imala samo privilegiju da po povlašćenim cenama, znatno nižim od tržišnih, kupuje oružje iz državnog preduzeća Krušik, već je i od Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem je čelu Nebojša Stefanović, kupovala pištolje i puške. Uz to, fotografije do kojih je došao NIN otkrivaju i da preduzeće GIM u skladištima MUP-a drži svoje zalihe malokalibarskog oružja. (Pred vama je šesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Biće da nešto debelo nije u redu ako su nas najpre uveravali da je korona „najsmešniji virus“, ne samo u modernoj istoriji Srbije, već „u istoriji čovečanstva“, da bi samo dve nedelje kasnije, posle proglašenja vanrednog stanja, pretili uvođenjem policijskog časa i kaznom zatvora svim starijim od 65 godina koji promole nos izvan svoja četiri zida. Čak i ako nemaju svoja četiri zida. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Samo je u jednom momentu rekao: Ljudi su zaboravili da budu ljudi. A onda je u drugom pokazao razumevanje i ponudio opravdanje za njih. Njih tri hiljade i dvesta zaposlenih radnika Krušika u čije ime je progovorio, od kojih niti jedan, nula, nije stao uz njega. Strah, nesigurna egzistencija, logika „pazi svoja posla“. Tako je u Srbiji. Sad, pa možemo da ga tapšemo po ramenu, sklonjeni u svoj komfor i nezameranje i pokazujemo ga kao jednog od poslednjih. Ljudi. Poslednjeg iz civilizacije koja i nije bogzna šta od momenta kada je izgubila savest. Znam da će mnogi reći, šta hoćeš…, ali ipak, da zapišemo – on je taj pored kojeg se vidi da mi i nismo baš ono što mislimo da smo.

Kastanjes, grčko pogranično mesto uz tursku granicu. Manje-više, to je jedan kružni tok sa ostrvom izmeštenim iz centra tako da zbunjuje vozače, desetak taverni slične ponude, crkva sa dva zvonika koja molitve prenosi razglasom, i za tako malo mesto – nestvarno velika zgrada biblioteke. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović ne samo da se našao na udaru celokupnog državnog aparata kada su obelodanjena dokumenta o sumnjivoj trgovini oružjem, već su mu izgleda kršili i zakonska prava kada su ga uhapsili. (Pred vama je četvrti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom novembra prošle godine nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se tada još nalazio u kućnom pritvoru, jer je vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača. (Pred vama je deseti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Intervju sa Suzanom Vasiljević, presedan je za čitaoce NIN-a. Posle nekoliko godina jedan predstavnik vlasti odazvao se našem pozivu, nakon Vladana Vukosavljevića, Slavice Đukić Dejanović i Branka Ružića, jedinih ministara u sedmogodišnjoj vlasti koalicije SNS-SPS koji su govorili za NIN. Ana Brnabić to nije učinila nikada, a predsednik Srbije je govorio dva puta, poslednji pre pet godina. Zato je prvo pitanje za medijsku savetnicu predsednika, nekadašnju novinarku i dugogodišnju saradnicu za medije u drugim institucijama i ministarstvima, da li je to, po njenom mišljenju, normalan odnos prema najstarijem nedeljniku u zemlji?

Kada je, prošle sedmice, Vojislav Šešelj ocenio da je Krušik sklapao nepovoljne ugovore sa privatnom firmom GIM, te da u toj firmi postoji sukob interesa jer je otac ministra unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović „u najmanju ruku zaposlen“ u njoj, mnogi su ocenili da je na pomolu „puštanje niz vodu“ jednog od najbližih saradnika Aleksandra Vučića, u nekim teorijama čak i „broja dva“ u državi.

U nastojanju da smanji štetu i ubedi javnost da njegov otac Branko Stefanović nema ama baš nikakve veze sa privatnom firmom GIM, koja je od valjevskog Krušika municiju kupovala po povlašćenim cenama, u nekim slučajevima i ispod cene koštanja, ministar policije Nebojša Stefanović nije uvek govorio istinu. Neke stvari jednostavno je prećutao, jer je voditelj emisije Fokus na televiziji sa nacionalnom frekvencijom O2 „zaboravio“ da mu postavi ključna, najvažnija pitanja. U nekoliko navrata, međutim, Stefanović junior je i lagao – da li svesno ili zato što je poverovao u očevu priču, to samo on zna. . (Pred vama je deveti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Uhapsili su me, zatvorili su me ali ne mogu da demantuju dokaze koje sam izneo, da je rađeno na štetu Krušika. Ovako, ekskluzivno za NIN, u jednoj rečenici opisuje hapšenje i okolnosti zbog kojih je došao u takvu situaciju hrabri uzbunjivač iz ove fabrike municije Aleksandar Obradović, samo noć nakon što je iz ćelije Okružnog zatvora u Beogradu prebačen u porodični dom u Valjevu, u kućni pritvor, sa nanogvicom. Ova razgovor dogodio se oktobra prošle godine… (Pred vama je treći nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs