Hoće li ukupan ekonomski PAD u Evropi na kraju biti DVOCIFREN?

Pristiže sve više ekonomskih pokazatelja koji upozoravaju da bi ukupni ekonomski pad mogao u većem broju evropskih zemlja biti s dve cifre. Poslovna aktivnost u Evropi urušava se rekordnom brzinom i uzrokuje snažan rast nezaposlenosti.

IHS Markit, indeks koji prati kroz prikupljanje podataka od menadžera kupovinu usluga pao je u poslednjem mesecu s 52,6 na 26,4 pa je na najnižem nivou otkako je pokrenut, piše Jutarnji.hr.

PMI kompozitni indeks koji obuhvata i usluge i proizvodnju u jednom mesecu pao je s 51,6 na 29,7. U Italiji su usluge pale na 17,4, Francuska je pala na 27,4 (najniže u istoriji), Španija je s 23 takođe na najnižem nivou, a Nemačka na 31,7 drži se tek nešto bolje, ali je podatak takođe dramatičan. Prema proceni Blumberga ti podaci znače da se evropska ekonomija na godišnjem nivou upravo smanjuje po stopi višoj od 10 odsto. U Britaniji je poslovna aktivnost pala na najniži nivo u 20 godina.

Nema dela sveta koji je pošteđen. SocGen procenjuje da će 70 odsto indijske ekonomije biti blokirano epidemiološkim merama. Proizvodnja u indijskom Maruti Suzukiju pala je 48 odsto, a Tata Motors potonuo je 80 odsto. Niko ne zna koliki će biti ukupan pad indijskog BDP. Čak je i pitanje hoće li se Kina vratiti na put ekonomskog rasta, iako to stručnjaci nesigurno prognoziraju.

Padovi koji se beleže po pojedinim delatnostima i najprepoznatljivijim kompanijama su obeshrabrujući.

Standard Chartered prognozirao je da će prva polovina godine doneti najteži ekonomski kolaps od Velike Depresije. Pad zaposlenosti u Sjedinjenim državama s novih 6,6 miliona ljudi prijavljenih na berzu u nedelji do 28. marta, kao i potop proizvodnje u Evropi ključni su negativni pokazatelji.

Sve od borbe protiv protiv virusa korona.

Čak i zemlje koje su se uspešno borile protiv širenja COVID-19 zaraze bez paralize privrede života, poput Singapura, sada kreću s radikalnijim epidemiološkim merama. Rizik puštanja virusa u opštu populaciju prevelik je čak i za one koji su ga do sada uspešno kontrolisali.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Tržište nekretnina trenutno praktično ne postoji, a velika promena desila se odmah nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji. Mnogi zakupci počeli su da otkazuju zakup lokala i stanova u kojim posluju i žive. Time su cene iznajmljivanja odmah počele da padaju, i to do 50 odsto, a oni koji ih nisu otkazali pokušavaju sa vlasnicima da se dogovore o umanjenju ili ukidanju kirije, barem na neko vreme.

Masovni povratak radnika sa Zapada koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu znači i manje doznaka ubuduće. Koliki je to udar zavisi od toga koliko će kriza potrajati, piše Dojče vele.

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i velike kompanije, mogu da računaju na podršku države od sredine maja, kada bi trebalo da dobiju prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zarada zaposlenima, dok bi svi punoletni građani Srbije na svojim računima mogli da očekuju po 100 evra nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja. Ove mere deo su većeg paketa ekonomske podrške koji je juče predstavio ministar finansija Siniša Mali.

Ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi će, u najoptimističnijem scenariju, umanjiti privrede pojedinačnih država za 3 do 5 odsto, ali bi u velikom broju zemalja mogla da bude još gora.

Paralelno sa setvom jarih poljoprivrednih kultura treba da krene i setva povrća. Njive su sve gotove da se krene u posao ali dok se zemlja ne ugreje poljoprivrednici vode brigu, da li će se moći kretati i posle 17 časova.

Mere koje je predstavila država za pomoć privredi nisu dovoljne za sektor ugostiteljstva i primenjive su svega 40 odsto, kaže direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov. On za poslovni portal eKapija dodaje da bi državna pomoć u isplati minimalne zarade od najmanje 6 meseci za zaposlene u hotelima i restoranima mogla da sačuva radna mesta.

Tržište u Srbiji se stabilizovalo posle potrošačkog stampeda nepotrebnog gomilanja zaliha brašna i kvasca. Nakon poboljšanja situacije sa taksama i transportom, na Kosovo i Metohiju su otišli i prvi kamioni natovareni brašnom, tako da će dovoljne količine ove namirnice imati i Srbi koji žive u našoj južnoj pokrajini, pišu “Novosti”.

“Blic Biznis” i stručnjaci Privredne komore Srbije u okviru akcije #BiznisProtivKorone svakodnevno primaju pitanja kompanija i zaposlenih. Pred vama su odgovori na pitanja koja su nam postavljena kroz poseban obrazac, a koji se nalazi i okviru ovog dokumenta koji čitate i koji kontinuirano ažuriramo.

“Najveći deo od 5.1 milijarde evra koliko je država obezbedila kao paket pomoći biće iz budžeta Srbije, negde oko 65 odsto, a ostatak je iz međunarodnog finansijkog tržišta. Naš budžet je potpuno stabilan, cilj nam je da država preuzme najveći teret na sebe”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Pristiže sve više ekonomskih pokazatelja koji upozoravaju da bi ukupni ekonomski pad mogao u većem broju evropskih zemlja biti s dve cifre. Poslovna aktivnost u Evropi urušava se rekordnom brzinom i uzrokuje snažan rast nezaposlenosti.

Istraživanja sprovedena ovih dana pokazala su da 70 odsto privrednika u Srbiji tvrdi da trenutno ima probleme u poslovanju, a oni se najčešće odnose na tekuću likvidnost, isplatu plata, obaveza prema bankama… Zato je država odlučila da među ekonomske mere koje je pripremila kao podršku privredi uključi i povoljne namenske kredite za likvidnost i obrtna sredstva, sa kamatom od jedan odsto, za koje će firme moći da apliciraju do kraja 2020. godine. Grejs period na njihovu otplatu biće 12 meseci, odnosno godinu dana.

Nekretnine u svetu pojeftinile su zbog pandemije virusa korona za 30 odsto, a u nekim sredinama, prema procenama vraćaju se čak na nivo iz 2010. godine. U Srbiji trenutno stagniraju cene stanova i kuća, pojedini agenti tvrde da su počele čak blago da padaju, ali se prema rečima stručnjaka kod nas, ipak, tek može očekivati značajniji pad.

Građevinska industrija u Srbiji jeste doživela pad od početka korona krize, ali se u odnosu na mnoge druge delatnosti i dalje odlično drži. Mnogi projekti i dalje se realizuju, posebno oni manji i srednji, ali je i na većim gradilištima, i u vanrednom stanju, značajan broj radnika.

Svakodnevno raste broj ljudi koji ostaju bez posla, pa je tako za svega nekoliko dana u Americi zabeleženo 6,6 miliona otkaza, u Španiji 3,5 miliona, dok je u Austriji bez posla ostalo oko pola miliona ljudi. U Srbiji je za desetak dana otkaze dobilo više od 2.000 radnika. Toliko ih se, naime, prijavilo na biro rada, a ekonomisti predviđaju da nas tek očekuje novi udar i porast nezaposlenosti.

Informacije su jedna od najvažnijih valuta našeg vremena. U vreme krize realne ekonomije, uzrokovane globalnim uticajem korona virusa, nesporan je značaj pouzdane, sadržajne, objektivne i detaljne informacije.

Kako bi sustigao Epl (Apple) i Gugl (Google), vodeći div internet trgovine, Amazon, odlučio je da zakorači u jednu od najvrednijih industrija današnjice – gejming industriju.

Sezona letovanja je u jeku, a građani Srbije već tradicionalno najviše vremena u julu i avgustu provode na plažama u Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj ili Bugarskoj. Za one koji bi da izbegnu gužvu i duga putovanja, ili samo više od sunčanja i kupanja vole kraći odmor na planinama i jezerima, širom Srbije je sve više turističkih centara i kompleksa. U najavi je i gradnja novih.

U Naučno-tehnološkom parku “Beograd” u petak je puštena u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji, a plan je da se mreža u komercijalnoj upotrebi na teritoriji naše zemlje pojavi za otprilike godinu dana, nakon izgradnje čitavog ekosistema i potrebne infrastrukture.

Uspavljivanje bebe, red video poziva sa saradnicima, red odgovaranja na mejlove, pa red časova iz osnovne škole. Tako bi se, trenutno, mogao opisati prosečan radni dan Jasmine Marković Karović. Tu su i organizacija zaposlenih kao i komunikacija sa kolegama i klijentima. Naime, Jasmina, koja je vlasnik jedne firme i suvlasnik druge, majka dvoje dece od jedanaest godina i od mesec dana, radi “punom parom”, često sedeći za kompjuterom sa bebom u naručju, ali i prateći školovanje starije ćerke.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je danas da država svojim merama želi da bude solidarna, jedinstvena, da svima pomogne što je moguće više da prebrode aktuelnu krizu i kao četvrtu ekonomsku meru naveo direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs