Dobar je osećaj vratiti se u Ministarstvo spoljnih poslova, kao kad se s puta vratite kući. Moji saradnici u ministarstvu su me srdačno dočekali, mi se dobro poznajemo jer smo sarađivali godinama. Siguran sam da ćemo opet biti na stazi pobeda, kao što je bila borba za povlačenje priznanja Kosova, da Kosovo ne uđe u Interpol i Unesko, borba da se tema Jasenovca vrati gde joj je mesto. Imamo mnogo posla pred sobom, ali imamo i mnogo motiva i dobre energije da ga obavimo na najbolji način, u korist Srbije, kaže u intervjuu za Kurir ministar spoljnih poslova i lider SPS Ivica Dačić.
Ko vam je prvi čestitao na ponovnom izboru za ministra?
– Pošto smo Aleksandar Vučić i ja predsednici partija, odmah nakon dogovora o vladi on mi je, logično, i prvi čestitao. On i Ana Brnabić. Vučić me je i predložio za ovo ministarsko mesto i jako sam zahvalan na poverenju koje sam dobio da obavljam ovako važnu funkciju.
Je li u SPS bilo nezadovoljnih što nisu dobili ministarsko mesto?
– U SPS stvari ne idu tako, mi nismo kao neke druge stranke u kojima su izbijale teške svađe, napuštanja stranke, pa i cepanja zato što su neki bili nezadovoljni jer nisu dobili nešto što su očekivali. Kod nas svi dobro znaju da nisu samo mesta u vladi ili u parlamentu važna da naša partija bude uspešna. Svi su važni za uspeh i svako doprinosi tom uspehu. Isto tako dobro se zna da nijedna pozicija nije zauvek zakucana i da samo od stalnog rada zavisi da li će neko biti na lokalnoj, državnoj ili partijskoj funkciji, ni od čega drugog.
Da li mislite da Srbija može i dalje da odoleva pritiscima da uvede sankcije Rusiji? Videli ste ocene i prognoze nekih zapadnih medija i analitičara da bi uvođenje sankcija moglo da bude zadatak za ovu vladu…
– Video sam i njihove prognoze od pre deset godina da će Vučić i Dačić da priznaju Kosovo, samo što nisu. I šta da kažem takvim prognozerima? Oni i mnogi drugi uopšte ne slušaju, a i Vučić i ja neprestano govorimo ono što stvarno mislimo i što znamo da je najbolje za Srbiju. Pitanje sankcija Rusiji nije od juče, to je tema još od 2014, kada je Zapad uveo prve sankcije Rusiji. I sve vreme govorimo našu jasnu poziciju – nećemo da uvodimo sankcije zato što smo mi jedini u Evropi koji su bili pod sankcijama, i to iskustvo ne želimo nijednom narodu. Naravno, pritisci su sada mnogo jači, a mi im ponovo otvoreno govorimo da ćemo sami da donesemo odluku, mereći isključivo naš i ničiji drugi interes. Evo, osam meseci nismo uveli sankcije Rusiji zato što dobro znamo da one nisu u našem interesu. Ako naši interesi, naša ekonomija i naša politička stabilnost budu ugroženi na bilo koji način, mi ćemo razmotriti drugačije odluke, ali to će biti samo naše odluke i nikakav pritisak tu ne pomaže.
foto: Beta Miloš Miškov
Šta ako EU krene sa ekonomskim pritiscima i pretnjama, poput ukidanja grantova, povlačenja investitora?
– Borićemo se da do toga ne dođe, borimo se s tim već i sad, jer pritisci nisu od juče. Ne sećam se da su bili jači još od 1999, a vi znate da dugo pamtim. Moramo stalno da razgovaramo s partnerima u Evropi i uopšte na Zapadu, i mi to i radimo. Predsednik Vučić je neprestano u tim razgovorima, ja ću se sada na tome više angažovati kao ministar spoljnih poslova. I svi oni dobro razumeju našu poziciju, a ona je vrlo specifična zato što jedino nama nije jednostavno da bilo kome uvedemo sankcije. Ja sam siguran da ćemo tu da nađemo zajednički jezik i razumevanje, neće biti lako, nije ni sad, ali moramo da štitimo interese Srbije svom snagom.
Sledeće nedelje ističe rok koji je kosovski premijer Aljbin Kurti dao za zamenu srpskih registarskih tablica, iz Prištine tvrde da neće biti odlaganja uprkos zahtevima Zapada… Kako tumačite to što Kurti ne uslišava molbe visokih zapadnih zvaničnika da odloži rok za zamenu tablica? Da li vas plaši mogućnost da može doći do eskalacija i nekog novog pogroma Srba s Kosmeta?
– Po ko zna koji put gledamo istu igru koju diktira Priština – ako ne bude kako oni traže, biće nasilja. To je jedina politika koju imaju, bilo da u vladi sedi Kurti, Haradinaj, Tači, bilo ko. Neka to s njima rasprave oni koji su im uvek dozvoljavali takvo destruktivno ponašanje. Imaju na stolu predlog Zapada za odlaganje preregistracije, to je razuman predlog, zato što otklanja mogućnost za eskalaciju, vodi smirivanju i razgovoru, a to očigledno nije ono što Kurtiju odgovara. U svakom slučaju, mi vodimo računa da naši sunarodnici budu bezbedni i da se ne izlažu nikakvom riziku koliko je god moguće kada u Prištini imate jednu agresivnu ekipu na vlasti. To je za nas centralno pitanje i mi ćemo, kao i do sada, maksimalno da se posvetimo zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji.
Da li su pokušaji Srbije da spreči članstvo Kosova u Savetu Evrope osuđeni na neuspeh ako imamo u vidu ko je sve stao iza prištinske vlasti?
– Ja sam se već od prvog dana po povratku u Ministarstvo spoljnih poslova dohvatio baš tog pitanja, zato što je i to deo ukupnih pritisaka koji se vrše na Srbiju. Nismo u povoljnoj poziciji, to nije tajna, zato što za prijem novih članica u Savet Evrope ne treba saglasnost svih, nego dve trećine sadašnjih članica. S druge strane, lobiranje Prištine da uđe u ovu organizaciju traje dugo, već godinama, i mi smo do sada uložili ogroman napor da se to ne desi. Radićemo i dalje na tome, punom snagom, i prema Savetu Evrope i prema svim članicama, zato što dobro znamo da bi prijem Kosova bio opasan presedan i težak udarac za ovu organizaciju. Uvek im jasno govorimo da bi otvaranjem vrata Kosovu otvorili vrata ko zna još kojoj separatističkoj teritoriji da i ona sutra traži članstvo u Savetu Evrope.
Da li mislite da bi moglo doći do novih povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova?
– Ne samo da je to moguće nego je i realno. Pod uslovom da Priština prekrši Vašingtonski sporazum i počne ponovo da traži prijem u međunarodne organizacije. Nije ovo nikakva pretnja, mi samo tražimo da se poštuje ono što je već dogovoreno. A ako se ne poštuje, znaćemo da odgovorimo.
Jeste li vi uopšte optimista da će u skorije vreme – neki pominju narednu godinu – doći do rešenja za kosovski čvor? Vidimo da su i EU i Amerika više nego ikad angažovane na ovom pitanju…
– Još od prvih razgovora s Prištinom u okviru dijaloga pod posredstvom EU, a ja sam vodio te razgovore zajedno s predsednikom Vučićem, naučio sam da nije baš mnogo mudro da se bude optimista. Naučili su me ovi iz Prištine, jer odatle sve ove godine dolaze opstrukcije, blokade, ucene, prekidi dijaloga, nikada tako nešto nije došlo s naše strane. Vi ste u pravu, Amerika i EU su mnogo angažovanije nego ranije, i to je dobro, nama to odgovara, zato što i mi ne želimo da stvari stoje u mestu, a da se za to vreme vrši nasilje nad nezaštićenim Srbima na Kosovu i Metohiji. Ali nećemo da dozvolimo da brzo bude i kuso, to nikako kada su naši interesi u pitanju. Hoćemo kompromis, dogovor i poštovanje svega što se dogovori, zato što je to jedini način da dobijemo mir i stabilnost, da znamo da imamo dogovor Srba i Albanaca koji će trajati dugo i za sledeće generacije. Imamo za to priliku, ali imamo i ogromnu odgovornost da zaštitimo našu državu i naš narod. Siguran sam da smo to do sada uspešno radili i da ćemo u tome da istrajemo.
O POTENCIJALNIM MIROVNIM PREGOVORIMA LIDERA RUSIJE I UKRAJINE
Nemamo ništa protiv da Putin i Zelenski razgovaraju u Beogradu
Da li bi, kao što se u nekim teorijama pominjalo, Beograd mogao da bude mesto mirovnih pregovora ruskog i ukrajinskog predsednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog?
foto: EPA/VALENTYN OGIRENKO / POOL, EPA/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN / POOL MANDATORY CREDIT
– Najvažnije bi bilo da mirovni pregovori počnu što pre i da rat stane, to je mnogo važnije nego gde će oni da se vode i ko će da bude domaćin ili posrednik. To što se i Beograd pominje kao mesto za razgovore o miru samo znači da Srbija uživa poštovanje za svoj odnos prema ratu u Ukrajini. A taj odnos je principijelan i duboko iskren jer se radi o sukobu dva naroda koji su nam među najbližima i teško je reći koliko smo nesrećni što je do rata uopšte i došlo. Uglavnom, ako bude iskrene želje obe strane da se o miru razgovara u Beogradu, nećemo imati ništa protiv. Srbija ničim nije doprinela da izbije rat, ali može da doprinese da se dođe do mira.
