“ISPLATA MINIMALCA OD 10. APRILA” Poslodavci u apelu Vladi: “Mere neće imati efekta ako hitno ne krene primena”

Unija poslodavaca Srbije je Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, dostavila dopunjen predlog mera.

Kako se navodi, Unija je, nakon opsežne konsulatcije sa privrednicima, došla do zaključka da je potrebno da se donete ekonomske kao i da se donesu i dodatne mere.

– Ovom prilikom apelujemo na Vladu Srbije i sve nadležne relevantne institucije i organizacije da sve ekonomske mere budu hitno donete uz konsultaciju sa predstavnicima privrede, da budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta – navode iz Unije, a prenosi Ekapija.

Mere koje je dodatno predložila Unija poslodavaca:

– Reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, treba da se odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za kako je i predviđeno od 1. janura 2021. godine na 24 mesečne rate;

– Od 1. januara 2021. godine kada bude počela otplata i budžetski prihodi budu uvećani, treba doneti odluku da se PDV plaća po naplaćenoj realizaciji;

– Porez na imovinu odložiti i početi sa naplatom od 1. januara 2021. godine, bez kamata i na 24 mesečne rate;

– Isplata naknada zaposlenim licima u visni minimalne zarade treba da se odnosi na sve preduzetnike, zaposlene kod istih, kao i zaposlene u mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, i to kako u privatnom sektoru, tako i u državanim preduzećima, kao i organizacijama koje se bave predstavljanjem, zaštitom i unapređenjem položaja zaposlenih i poslodavaca. Ova naknada treba da bude isplaćivana počevši od 10. aprila 2020. godine;

– Suspenzija pravila o privremenoj sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, tako da bolovanja od prvog dana idu na teret Države, a ne poslodavca;

– Preciziranje formulacije “smanjenje broja zaposlenih ne više od 10%” u smislu da se pod smanjenjem broja zaposlenih ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja;

– Pomeranje roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja (rok bi bio tri meseca od ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica;

– Produženje roka za predaju pazara na 10 dana, jer u situaciji vanrednog stanja je često nemoguće na dnevnom nivou (zbog otežanog funkcionisanja saobraćaja i skrećenog radnog vremena banaka);

– Odlaganje primene odredaba člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi test samostalnosti preduzetnika;

– Odlaganje primene obaveze QR i bar-kodova, propisane najnovijim izmenama Zakona o trgovini;

– Ukidanje lokalnih komunalnih taksi i sličnih parafiskalnih nameta tokom perioda trajanja vanrednog stanja

– Odlaganje rokova plaćanja komunalnih usluga za vreme trajanja vanrednog stanja, kao i smanjenje cena

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Unija poslodavaca Srbije je Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, dostavila dopunjen predlog mera.

Među ekonomskim merama za podršku privredi, koje je danas predstavio ministar finansija Siniša Mali, drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima.

Ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi će, u najoptimističnijem scenariju, umanjiti privrede pojedinačnih država za 3 do 5 odsto, ali bi u velikom broju zemalja mogla da bude još gora.

Paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara, rekao je ministar finansija Siniša Mali na današnjoj konferenciji.

Građevinska industrija u Srbiji jeste doživela pad od početka korona krize, ali se u odnosu na mnoge druge delatnosti i dalje odlično drži. Mnogi projekti i dalje se realizuju, posebno oni manji i srednji, ali je i na većim gradilištima, i u vanrednom stanju, značajan broj radnika.

Knjigovođe koje su svoj posao naučile na kursevima i za posao računovođe nemaju licencu prvi su na udaru novog zakona koji reguliše ovu oblast, a čija je javna rasprava završena pre neki dan. Praktično, oko 5.000 knjigovođa koji nisu profesionalci sada će morati ponovo u školu – da bi se bavili svojim poslom oni će ubuduće morati da imaju licencu, a to znači da će polagati ispit koji košta 93 evra i u toku svake godine ići na dodatne obavezne obuke.

Naglo usporavanje najveće evropske privrede, ali i ekonomija ostalih zemalja EU sa kojima Srbija ima značajne trgovinske odnose, nesumnjivo će i nadalje negativno uticati na domaću privredu, upozorio je MMF u svom najnovijem izveštaju.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici neće održati vanredni virtuelni sastanak u ponedeljak, i verovatno će ga odložiti za 8. ili 9. april, javlja Rojters pozivajući se na dva izvora iz OPEK-a.

Zbog drastičnih posledica korona virusa u Italiji i Nemačkoj, nesumnjivo će vrlo brzo početi da trpi i srpska ekonomija. Poznavaoci tvrde da više nije pitanje nedelje, već dana kada će usporavanje fabrika i drastičan pad potrošnje u ove dve evropske zemlje, koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, udariti i na našu privredu, fabrike i radnike.

Nisu samo pogođena mala i srednja preduzeća. I velike kompanije imaju velike probleme. Naplata, likvidnost, održavanje broja zaposlenih, problemi sa izvozom i otkazivanjem porudžbina, samo su neke od njihovih “boljki”.

Vlada Srbije želi da minimizira spoljne uticaje, kao što su pad tražnje i prekid lanaca snabdevanja, i njihove posledice, kao što su smanjenje zaposlenosti i nelikvidnost, na poslovanje srpske privrede usled uticaja širenja virusa korona, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da se svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata, pandemijom koja je pretnja ljudima u svakoj zemlji i koja će dovesti do recesije kakve nije bilo u bliskoj prošlosti.

Cilj je da sačuvamo zdravlje, bezbednost radnih mesta i da obezbedimo kontinuitet našeg poslovanja, i to upravo tim redosledom, rekao je Nebojša Matić, vlasnik Mikroelektronike, svojim zaposlenima kada je počelo vanredno stanje u Srbiji zbog pandemije i širenja korona virusa.

Cene nafte danas su ojačale u proseku za oko 7 odsto nakon trodnevne rasprodaje koja ih je gurnula na najniže nivoe u gotovo dve decenije, a usled sunovrata tražnje zbog pandemije korona virusa i povećane ponude.

Povećanje zarada za skoro 600.000 zaposlenih u javnom sektoru od 1. novembra uticaće pozitivno na kompletnu privredu, ocenjuju ekonomisti.

Ekonomske prilike u opštinama Severnobanatskog okruga se popravljaju jer privreda znatno bolje i stabilnije posluje nego prethodnih godina, pri čemu je svetla tačka izvoz i pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene.

Opština Beočin i slovačka kompanija Architecture and desing Company Ltd. potpisale su protokol o saradnji i investiranju u ovoj opštini.

Penzionerima sa najvišim primanjima na svakih 30 dana na račun leže i pet puta više novca nego onima koji inkasiraju prosek od 26.300 dinara.

Skupština Srbije proletos je zakonski omogućila strano ulaganje u državne firme odbrambene industrije do najviše 49 odsto vrednosti njihovog kapitala. Cela industrija naoružanja i vojne opreme zabeležila je u 2016. godišni profit od 69 miliona evra, ali tri velike fabrike i dalje imaju ukupni gubitak od čak 113 miliona evra.

Banke u evrozoni ostvarile su veće neto kamatne prihode u trećem kvartalu 2019. godine u odnosu na isti period godinu dana ranije uprkos ponovljenim prigovorima da im negativne kamate u centralnoj banci nagrizaju glavni izvor prihoda, pokazuju podaci Evropske centralne banke (ECB).

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs