KAKO JE GRČKA GURNUTA U PROVALIJU Bivši ministar ponudio snimke koje je KRIŠOM SNIMAO, među retkim medijima koji su ih dobili i NIN

Zapisnik sa trinaest telekonferencija i sastanaka na kojima se tokom prve polovine 2015. odlučivalo o sudbini desetak miliona građana Grčke ne postoji. Niko ga nije uništio, jer nije ni vođen. Da ne beše Janisa Varufakisa, tada sveže imenovanog ministra finansija u prvoj Sirizinoj vladi, koji je prošle subote obnarodovao petnaestak sati snimaka s tih sednica, sterilna saopštenja za javnost i fotografije bili bi jedini dokazi da su se one odigrale. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ne bismo znali da jedan Volfgang Šojble u svojstvu nemačkog ministra finansija može da negoduje što razgovori traju dugo, uprkos ozbiljnosti grčke dužničke krize i mogućeg posledičnog urušavanja evrozone. „Verovali ili ne, ali ja ponekad, ovaj, imam druge obaveze“, rekao je. Ne bismo znali da je fokus većine učesnika bio na pi-aru umesto na ekonomskim pitanjima, naročito kako je vreme odmicalo.

– Ova okupljanja su privatna, poverljiva, a onda se pojavi priča da nas neko prisluškuje, jedna rečenica se pojavi u medijima… što nam otežava živote, ne olakšava ih“, rekao je jednom Mario Dragi, tada predsednik Evropske centralne banke. Kontakt s medijima bio je poželjan samo ako je bio usaglašen. „Kako planiramo da ubuduće komuniciramo… pošto cela štampa čeka rezultate ove telekonferencije“, rekla je inače ćutljiva ministarka finansija Portugalije Marija Luis Albukerke. Jedan neidentifikovani učesnik je sastančenje presekao opaskom da „želimo grčkim prijateljima najbolji uspeh… i savetujemo da nastave sami.

S druge strane, Varufakis je samoinicijativno počeo da snima sastanke na kojima je pokušavao ono što će se do kraja juna ispostaviti nemogućim – naime, da s još osamnaestoro ministara finansija evrozone u okviru Evrogrupe i s predstavnicima „trojke“ (ECB, Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda) postigne dogovor o trećem paketu pomoći Grčkoj koji bi bio održiv, razvojno opredeljen i koji ne bi već onemoćalu „kolevku demokratije“ gurnuo preko ivice humanitarne krize.

Tokom četvrte sednice je uvideo da najvažnije pregovore u skorijoj grčkoj i evropskoj istoriji niko ne beleži. Krišom je uključio diktafon na mobilnom telefonu. Nedeljnik NIN je, uz nemački Špigl, francuski Medijapart, španski El dijario i grčki Pres prodžekt, dobio ekskluzivni uvid u snimke pre objavljivanja.

Iza žučnih rasprava, sporadičnih šala („Izvinite što sam počeo bez vas, nismo znali gde ste, a neki su sugerisali da ste iz Atine zapucali motociklom“, rekao je Varufakisu tadašnji predsednik Evrogrupe i holandski ministar finansija Jeron Dijselblum) i katkad nerazumljivih rečenica, ukazuje se mračna istina o procesu odlučivanja u Briselu. Začuđujuće je isprazno, žargonski otežalo, izrazito nedemokratično, te pod nedvosmislenim uticajem tehnokrata iz „trojke“, umesto ministara iz Evrogrupe.

Pregovori su počeli na obostrano zadovoljstvo. Već 20. februara je postignut dogovor o produženju prethodnih tranši pomoći Grčkoj do kraja juna 2015. godine. Bez tog sporazuma, grčki bankarski sektor bi se urušio, jer ne bi imao likvidnost. Delovalo je da će pregovori o sledećem paketu pomoći ići manje-više istim tokom. Šojble je od početka zauzeo krut stav:

„Moj jedini zahtev je da se ne stvori nesporazum da u dogovor može da uđe bilo kakav amandman.“ S druge strane, Varufakis je morao da zadrži mediteransku fleksibilnost. Ipak je pregovarao s kreditorima i kolegama koji su bili zaljubljenici u mere štednje, naročito u tuđim, siromašnijim državama, ali kao predstavnik vlade odabrane upravo da ospori logiku potčinjavanja zarad ekonomske pomoći. Neko bi rekao: logiku uslovljavanja.

Objavljivanje snimaka samo se slučajno poklapa s petom godišnjicom njihovog nastanka. Pravi razlozi su utemeljeni u grčkoj unutrašnjoj politici. Nekadašnje Varufakisove partijske kolege iz Sirize nedavno su odgovornost zbog poraza na parlamentarnim izborima prošlog jula svalile na njega. I novi premijer iz redova Nove demokratije Kirjakos Micotakis ga je okrivio što je vlast morala da ozakoni prodaju nenaplativih hipoteka fondovima, što će s početkom maja dovesti do talasa prinudnih iseljenja.

Njihovi argumenti bezmalo su prepisani iz kleveta kojim je Varufakis obasipan tokom samih pregovora: jeste on briljantan profesor, ali je neiskusan političar koji je pred Evrogrupu i „trojku“ izlazio bez predloga i s mnogo suvoparnog teoretisanja.

Ili: njegova eruptivna narav je toliko razbesnela ostale učesnike da su mere štednje čin osvete čija je žrtva grčki narod. Varufakis je tokom parlamentarne rasprave o radnom zakonodavstvu sredinom februara kao poslanik partije MeRA25 (lokalni ogranak pokreta DiEM25 čiji je suosnivač) predsedniku parlamenta dao USB sa snimcima kako bi poslanici mogli da saznaju kako su pregovori zaista izgledali. Policijski službenici su mu vratili USB, a Varufakis je uvideo važnu istinu – ako idete mečki na rupu, kao on u prvoj polovini 2015, važno je da ponesete diktafon. Inače će istina prva nastradati.

Međutim, neumoljiva je ako preživi. Na sastanku 24. aprila u Rigi, prelomnom po nepovratnom uspostavljanju političke barikade, Varufakis govori: „… za razliku od prethodnih vlada, nismo spremni da sklapamo sporazume za koje ne verujemo da su izvodljivi samo da bismo otključali likvidnost… želimo da se obavežemo na ono što možemo da ispunimo“. Tokom sednica je iznosio, branio i revidirao predloge koji se tiču privatizacije, reforme penzionog sistema, autonomije rada grčkog zavoda za statistiku, uvođenja organa uprave za poreze i carinu nezavisnog od ministarstva finansija, stope PDV-a, između ostalog, potcrtavši da „nije tačno da ne iznosimo konkretne predloge… od kojih su neki protiv naše volje dospeli do Fajnenšl tajmsa“, te da „u EU ministri treba da pregovaraju s ministrima, a ne s tehnokratama“ iz „trojke“.

Jer kako je naznačio na sednici 24. juna, da li će se recesija dobiti „smanjenjem najnižih penzija ili povećanjem poreza na dobit“ nije ideološko, već empirijsko pitanje. Prema rečima Varufakisovog saradnika Nikosa Teocarakisa, upravo „tehnički timovi iz institucija nisu bili dobro pripremljeni i nije bilo konkretnih pitanja“. Šef radne grupe evrozone Tomas Vizer je Teocarakisovo izlaganje prekinuo rečima: „Ne morate nam prenositi sve detalje (predloga reformi).“

Iz perspektive ministara finansija evrozone, sporazum koji bi Grčkoj pomogao da se ekonomski oporavi uz sprovođenje mera štednje doneo bi nevolju. Njihovi glasači bi zahtevali bolje rezultate na sledećim pregovorima s kreditorima. Bližili su se izbori u zanemoćaloj Irskoj, Španiji i Portugaliji. Prema rečima Dijselbluma: „Ministri finansija će morati da odu svojim kućama… i da objasne zašto i dalje podržavamo ovaj proces.“

Bivši austrijski ministar ekonomije Hans Jerg Šeling upozorava Teocarakisa da ne šalje listu predloga, jer „ako ga dobijem, moj parlament će ga tražiti, kao i u Nemačkoj… misliće nešto o njemu, a to neće pomoći pregovorima“. Bivši litvanski ministar finansija Rimantas Šadžijus priznaje: „Sad svi u Litvaniji upoređuju koliko zarađujemo u odnosu na druge zemlje“.

Njegov kolega iz Slovačke Peter Kažimir bio je konkretan: „Ne mogu da uskratim trinaestu penziju u svojoj zemlji i da samo posmatram trinaestu penziju u vašoj (Varufakisovoj) zemlji“.Glavna prepreka obostrano uspešnim pregovorima je ipak bio Šojble, koji je simboličkim kapitalom oko sebe okupio predstavnike manjih ekonomija. Na sednici od 25. juna otvoreno podseća na očiglednu činjenicu – nova pomoć Grčkoj treba da dobije dozvolu nemačkog parlamenta.

Mogao je reći: naših parlamenata, ali je podsetio da dolazi iz najmoćnije članice EU. S jedne strane se protivio nameri MMF-a da odobri restrukturiranje javnog duga Grčke, a s druge je smatrao da EK ne vrši pritisak na pregovarače iz Atine. S treće je pomenuo uvođenje kontrole kapitala, što bi bio poraz svake suverene države.

„Ako postignemo sporazum, neće biti potrebe za time“, rekao je Varufakis, usput podsećajući starijeg kolegu da „Grčka nije ostrvo s jednim aerodromom i bez granica s drugima“ zbog čega bi kontrola kapitala bila efektivno neizvodljiva. Pod Šojbleovim vođstvom, raspoloženje učesnika se okretalo ka onome što je tadašnji slovenački ministar finansija Dušan Mramor eufemistički nazvao „planom B“ – ka mogućnosti izlaska Grčke iz evrozone.

I, dok su ministrima načelno usta bila puna suverenizma – Grčka ima pravo da samostalno odlučuje, pod uslovom da potom snosi posledice – sednica od 27. juna, kada se saznalo za odluku o raspisivanju referenduma o konačnoj ponudi Evrogrupe, pokazala je kukavički nedostatak solidarnosti i demokratije.

Finski ministar Aleks Stub govori da je reč o „tužnom danu“, generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard deli „šok, frustraciju, tugu“ s drugim učesnicima, a nakon pet meseci nepoštenih pregovora naročito cinično zvuči pitanje španskog ministra Luisa de Gvindosa: „Da li biste referendum nazvali gestom koji gradi poverenje? Jer sumnjam u to.“ Naspram tog pitanja hladno odzvanja Šojbleov racio: „Vaš referendum je važan za Grčku, ali nije obavezujući“. Sednica je završena nakon isključenja Varufakisa, ali ne pre no što je irski ministar Majkl Nunan gotovo udvornički pitao Dijselbluma: „Predlažete li da sad napravimo komunikacionu strategiju i saopštenje?“

Ostalo je istorija. Tog 5. jula, čak 61 odsto grčkih državljana je bilo protiv nastavka saradnje s kreditorima. Među njima je bio i Varufakis. Međutim, premijer Aleksis Cipras se oglušio o rezultate plebiscita. Varufakis je između ostalog i zbog toga dan kasnije podneo ostavku na mesto ministra finansija.

Eksperimenta radi, treba zamisliti kako bi pregovori izgledali da su učesnici znali da će njihove reči jednog dana biti dostupne javnosti. Treba zamisliti kako bi se odluke donosile kada bi političari znali da će ih glasači pratiti u stopu. To je pitanje naročito važno u zemljama poput Srbije, čiji pregovori s kreditorima izvesno nalikuju na one iz skorašnjeg grčkog iskustva. Naposletku, treba se zapitati da li bi glasači pristali na, recimo, urušavanje javnog zdravstva, širom kontinenta, sada kada su posledice očigledne u Italiji, Španiji i Francuskoj.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Zapisnik sa trinaest telekonferencija i sastanaka na kojima se tokom prve polovine 2015. odlučivalo o sudbini desetak miliona građana Grčke ne postoji. Niko ga nije uništio, jer nije ni vođen. Da ne beše Janisa Varufakisa, tada sveže imenovanog ministra finansija u prvoj Sirizinoj vladi, koji je prošle subote obnarodovao petnaestak sati snimaka s tih sednica, sterilna saopštenja za javnost i fotografije bili bi jedini dokazi da su se one odigrale. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatna firma GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše, i Partizan tek, čiji je jedini vlasnik trgovac oružjem Slobodan Tešić, nisu samo poslovali sa Krušikom iz Valjeva, od kojeg su mine nabavljali po povlašćenim cenama, već i sa drugim državnim preduzećima namenske industrije Srbije. . (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U septembru 1923. snažan zemljotres uništio je velike delove Tokija, uglavnom usled vetrom raspirivanih požara koji su posle potresa usledili. Proširile su se glasine, često ponavljane i u mejnstrim štampi, u kojima su Korejci, prezrena i siromašna manjina, optuživani kako su planirali da katastrofu iskoriste za podizanje oružane pobune. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U vreme komunističkog jednoumlja i Brozove diktature, prognani univerzitetski profesori nisu poslati u gulage već im je dozvoljeno da osnuju institut. Skoro 39 godina kasnije Vučićeva demokratija je smislila kako da popravi ovu istorijsku nepravdu i odlučila da intelektualnim disidentima „pomogne“ tako što će ih staviti pod žestoku kontrolu naprednjačkog intelektualnog (Megatrend?) kadra. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sedam sekundi pošto me je vrlopoštovani gos’n Ćulibrk, najkonkretniji glavni i odgovorni urednik nekih novina u Srbalja, nazvao i zamolio da mu u pisanoj formi, najkasnije do ponedeljka, isporučim svoje omaleno guštersko iskustvo u politici i upotpunim vitraž zvani PPSS (Politička Pijačna Scena Srbije), znao sam da će se taj ponedeljak završiti u utorak. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Demantujući navode bugarskog portala “Arms voč” o izvozu mina iz valjevskog Krušika za Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da tih 15.000 mina nije kupio GIM, već privatna firma “Tehnoremont” Petra Crnogorca. Crnogorac je, inače, vlasnik i CPR Impeksa, u kojem je bila zaposlena i, kako Vučić insistira, „gospođa mama lažnog uzbunjivača“, ali ta firma, za razliku od Tehnoremonta, nema dozvolu za trgovinu oružjem. (Pred vama je dvanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Novinarka slavne rimske Republike Stefanija Maurici već deset godina istražuje na osnovu dokumenata koje objavljuje Vikiliks. Bavila se ratovima na Bliskom istoku, evropskim vojnim akcijama protiv izbegličkih brodova, italijanskim firmama koje zlostavljaju jeftine azijske robove. Uspela je da intervjuiše i Abdula Kana, svetski kontroverznog „oca“ pakistanskog nuklearnog programa. Posetila je Džulijana Asanža dok je bio u varljivoj sigurnosti ekvadorske ambasade u Londonu. Njen bi posao, ukratko, bio nezamisliv bez uzbunjivača.

Da se koalicija Aleksandra Šapića, Milana Stamatovića i Veroljuba Stevanovića dogodila bila bi to jedina opcija desnog političkog spektra čiji se glasovi zasigurno ne bi rasuli kojekude po parlamentu. Jedina čiji je prelazak cenzusa bio siguran i bez smanjenja na tri posto.

Odmah nakon objavljivanja dokumenata na međunarodnom sajtu Arms voč, u novembru prošle godine, o sumnjivoj trgovini oružjem , u koju je uključen otac ministra policije Nebojše Stefanovića, vlasti u Srbiji su pokrenule tajnu akciju ne bi li utvrdile kako su kompromitujući dokumenti došli do novinara. Kako je NIN-u tada nezvanično potvrđeno iz više relevantnih izvora, uhapšen je IT stručnjak fabrike Krušik iz Valjeva A. O. (ime uhapšenog radnika je poznato redakciji). Reč je o Aleksandru Obradoviću koji će kasnioje svima postati dobro poznat. (Pred vama je drugi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Tamo gde se beru najsočnije kajsije, gde raste najslađe grožđe i cveta crveni, opojni mak, tamo je ostalo na kolenima da večno spava i nikada se ne probudi nešto manje od stotinu ljudi. Daleko od nas, u džamiji Nangar provincije u Avganistanu, 18. oktobra odjekunula je snažna eksplozija. Svi su izgubili život na molitvi, jer su u miru bili odani Alahu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom novembra prošle godine nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se tada još nalazio u kućnom pritvoru, jer je vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača. (Pred vama je deseti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

To što Aleksandar Vučić misli da bi moguće američke sankcije Srbiji zbog kupovine protivvazdušnog raketnog sistema Pancir od Rusije bile besmislene, može biti, ukazuje na dve stvari. Prvo, predsednik Srbije nije naučio od svojih prethodnika da je ponekad mudro izbeći batine, posebno od jačeg. I drugo, on očajnički šalje poruku Vladimiru Putinu da Beograd ne želi da ostane bez podrške Moskve. Posebno kada rešavanje kosovskog pitanja ulazi u završnu fazu. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Osim što je u maju 2017. najavljen kao zvanični predstavnik GIM-a, koji je sa valjevskim Krušikom ugovarao nekoliko desetina miliona evra vredan izvoz mina za Saudijsku Arabiju, otac ministra policije Branko Stefanović je početkom juna 2018. kao „pravni zastupnik“ te firme putovao i u Saudijsku Arabiju, obelodanio je Birn. (Pred vama je jedanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kastanjes, grčko pogranično mesto uz tursku granicu. Manje-više, to je jedan kružni tok sa ostrvom izmeštenim iz centra tako da zbunjuje vozače, desetak taverni slične ponude, crkva sa dva zvonika koja molitve prenosi razglasom, i za tako malo mesto – nestvarno velika zgrada biblioteke. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Decenijama je predmet razglabanja pametnih i knjiških ljudi koji, uz pljuge i pivo, kuže svijet. Mnogo pre nego što će mu postati muka i zamoliti nas da ga ostavimo nasamo, ponudio je sreću kao iluzionist, tamnu stranu grada i govor ulice. Nudio je i dosadu, peting i disko muziku, pravdajući oskudnost svojih resursa činjenicom da – uvek može i gore. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sporni ugovor između državne fabrike oružja i municije Krušik iz Valjeva i privatne firme GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, samo je vrh ledenog brega. (Pred vama je šesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs