Stanje useva, zasada i rasada nije ni tako dobro, ni tako loše. Procena je da ovogodišnji prinos pšeničnog zrna neće biti više od dva i po miliona tona. Prof. dr Borislav Kobiljski iz “Biogranuma” ističe da je neophodno napraviti nove sorte koje će biti spremne da odgovore klimatskim izazovima.
Procena je da će ovogodišnji prinos zrna biti približno desetogodišnjem proseku, od 2012. do danas. Nećemo požnjeti manje od dva, ni više od dva i po miliona tona pšeničnog zrna snošljivog kvaliteta.
“Ono što moramo da uradimo je da napravimo sorte koje će biti spremne da odgovore klimatskim izazovima. Ne da se borimo da menjamo klimu, ali možemo da promenimo izbor sortimenta i tehnologije proizvodnje”, ističe prof. dr Borislav Kobiljski iz “Biogranuma”.
Glavni problem moderne civilizacije su klimatske promene, napisao je profesor Dragan Đuričin. One utiču na varljivo vreme nicanja i razvoj pšenice pa se zato mora tražiti odgovor.
Setvom dvosezonske “2S” sorte smanjiće se negativni uticaj klimatskim promena i sejati hlebne sorte pšenice naših selekcionera, nastale u semiaridnoj klimi i na zemljištima Srbije.
Treba ići u susret klimatskim promenama i zahtevima pšenice, jer ovakvo stanje klasa na nekim njivama nije zbog klimatskih promena, nego negativnog ponašanja sejača.
“Sorte koje u sebi imaju novi tip genetike, potpuno novih gena koji donose otpornost na sušu, tolerantnost na više temperature, koje doprinose boljem nalivanju zrna u stresnim uslovima, sredini su pokazale svoju punu vrednost”, ukazuje Kobiljski.
Promeniti odnos prema zrnu: klima i zemljište upućuju nas da sejemo sorte pšenice posebnog kvaliteta, umesto visokog prinosa, visok kvalitet jer ne košta, a ima sigurnu prođu na tržištu.
