Neodustajanje Prištine od jednostranih poteza i neefikasnost zapadnih aktera da to spreče i zategnute odnose Beograda i Prištine vrate u okvire dijaloga učinili su da nedelja pred nama bude jedna od poslednjih prilika kad se može sprečiti dramatična promena situacije na severu Kosova i Metohije.
Iako je sa svih uticajnih svetskih adresa dobio poruku da odloži rok za preregistraciju vozila i počne s formiranjem Zajednice srpskih opština, kosovski premijer Aljbin Kurti i dalje preti da će od 21. novembra početi da primenjuje novčane kazne od 150 evra za svakog ko ne preregistruje svoje vozilo.
Odgovornost na Prištini
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kurir da Priština po ko zna koji put pali fitilj, a da se od Beograda očekuje da ustukne kako bure baruta ne bi eksplodiralo.
– Retorika Kvinte, ali i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzepa Borelja, koja relativizuje odgovornost Prištine već je dobro isprobana taktika. Jasno je da se samo diplomatskom odlučnošću i delima na terenu može sprečiti dalji napredak agende koju sprovode Albanci i zapadne zemlje koje stoje iza njih. Neprihvatljivo je nasedati po ko zna koji put na koordinisanu taktiku po kojoj Albanci zapale fitilj, a onda Zapad traži od Beograda da bude konstruktivan i pristane na nagrizanje sopstvenih interesa kako bure baruta ne bi eksplodiralo – upozorava on.
foto: Kurir televizija
Mitić ocenjuje da postoje tri problema koja posebno ugrožavaju stabilnost na KiM. Kako objašnjava, prvi se tiče percepcije koja je stvorena na Zapadu, a na koju računa Kurti, da je sukob u Ukrajini pravi trenutak da se izvrši pritisak na Srbiju radi ostvarenja maksimalističkih rešenja u korist Albanaca.
– Taj pokušaj stvaranja utiska o hitnosti rešenja kosovskog pitanja je veštački i suštinski kontraproduktivan za stabilnost na Balkanu. Drugi problem je vezan za podršku jednostranim potezima Prištine od strane zapadnih država, a pre svega Nemačke, zbog čega Kurti i ima osećaj da može nekažnjeno da testira limite strpljenja i kosovskih Srba i Beograda. Najzad, treći problem je vezan za pokušaj uvlačenja Beograda u prihvatanje promene paradigme u razgovorima Beograd-Priština, po kojem se sva pitanja, čak i tehnička, vezuju za implicitno prihvatanje “Kosova” kao nezavisnog entiteta – naglašava naš sagovornik.
Poziv na otpor
Kako se približava najavljeno kažnjavanje za tablice, na javnim mestima na severu KiM je sve više grafita koji pozivaju na otpor Srba takvoj odluci Prištine.
– Od 21. 11. obaveza je svakog, otpor na svakom koraku, brigada sever – sadržaj je jednog od zidnih natpisa u boji zastave Srbije, ispisanog u severnom delu Kosovske Mitrovice, Zvečana i Leposavića. Pretpostavlja se da su autori grafita iz grupe koja se i ranije oglašavala sličnim porukama. Policija u Prištini saopštila je da istražuje slučaj pojavljivanja novih grafita na zidovima i ulicama na severu KiM.
foto: Kurir
Inače, zbog jednostranih odluka Prištine oko 3.000 Srba je pre desetak dana napustilo sve kosovske institucije, a neposredni povod za taj potez bila je suspenzija Nenada Đurića, direktora Regionalne direkcije Sever, jer je odbio da svojim sugrađanima izdaje opomene zbog posedovanja registarskih oznaka KM.
Visoki predstavnik EU Đuzep Borelj upozorio je da su Beograd i Priština “na ivici nove krize” i poručio da se mora izaći iz krizne logike i okrenuti se traženju rešenja. On je uoči sastanka ministara za spoljne poslove EU u Briselu podsetio da se 11. novembra sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Parizu i naveo da je tamo “prezentovan predlog o kojem treba da se razgovara kao dobrom načinu da se izađe iz ove situacije”. Borelj je pozvao obe strane da ispune svoje obaveze i primene dogovore potpisane pre više godina.
– Moramo da nađemo izlaz za ovu krizu. Izneli smo predlog za izlazak iz krize, oni treba da ga razmotre. Radi se o dobrom rešenju – naglasio je Borelj.
