Francuski predsednik Emanuel Makron je imenovao 34-godišnjeg ministra obrazovanja Gabrijela Atala za novog premijera Francuske. Atal je postao najmlađi i prvi otvoreni gej premijer u istoriji Francuske.
Atal je rođen 1989. u Ot de Senu, a pre nego što je postao ministar obrazovanja, bio je portparol vlade i ministar javnih računa. Na početku svoje karijere, bio je član socijalističke partije, ali se kasnije pridružio centrističkoj partiji Emanuela Makrona, sada poznatoj kao Renesansa.
Imenovanje Atala je deo rekonstrukcije vlade koju je Makron sproveo u cilju davanja novog podsticaja svom drugom mandatu uoči izbora za Evropski parlament kasnije ove godine. Makron je želeo da se odmakne od penzionih i imigracionih reformi, koje su izazvale veliko nezadovoljstvo i proteste u zemlji, i da se fokusira na nove prioritete, uključujući postizanje pune zaposlenosti i borbu protiv klimatskih promena.
Atal je nasledio Elizabet Born, koja je juče podnela ostavku predsedniku Francuske, koji ju je prihvatio. Makron je “od sveg srca” zahvalio Born na njenom “uzornom” radu u “službi nacije”. Born je bila premijerka od maja 2022. godine, a bila je druga žena na toj funkciji u Francuskoj. Ona je prethodno bila pomoćnik brojnim ministrima Socijalističke partije.
Pored Atala, za novog premijera su se pominjali i ministar finansija Bruno Le Mer i bivši ministar poljoprivrede Žilijen Denormandi. Promena premijera će verovatno intenzivirati trku u Makronovom taboru za njegovog naslednika na sledećim predsedničkim izborima 2027. godine, sa bivšim premijerom Eduarom Filipom, ministrom unutrašnjih poslova Žerarom Darmanenom i Le Merom kao potencijalnim kandidatima.
Rekonstrukcija vlade dolazi u vreme političke krize u Francuskoj, koja je obeležena spornom reformom penzionog sistema i zakonom o imigraciji, koji su naišli na otpor javnosti i opozicije. Takođe dolazi samo pet meseci pre izbora za Evropski parlament, na kojima se očekuje da će evroskeptici ostvariti rekordne dobitke, u vreme kada je evropska javnost nezadovoljna zbog porasta troškova života i neuspeha evropskih vlada da obuzdaju migracione tokove. U Francuskoj, ankete javnog mnjenja pokazuju da Makronova stranka zaostaje za liderom krajnje desnice Marin le Pen za nekih osam do 10 poena ispred glasanja u junu.
Makron je, međutim, uspeo da prođe najizazovnije delove svog ekonomskog manifesta u prvih godinu i po dana svog drugog mandata, uprkos nedostatku apsolutne većine, kao i da će buduće reforme, na primer, obrazovanja i eutanazije, imati veći konsenzus. On je takođe pokazao ambiciju da bude lider Evrope i da se suprotstavi uticaju SAD-a, Kine i Rusije na globalnom nivou.
