Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu.
Mali je tom prilikom istakao da su javne finansije stabilne, uprkos krizi i pomoći privredi i građanima, te da je svaki makroekonomski indikator pozitivan i stabilan.
Ministar finansija je rekao da to potvrđuju i međunarodne finansijske institucije, koje kažu da se naša privreda pokazala „žilavom i otpornom“.
U uslovima kada druge zemlje ulaze u recesiju, nama su stope rasta BDP-a i dalje pozitivne, a ove godine BDP u apsolutnom iznosu će preći 60 milijardi evra, dok je pre 10 godina bio oko 33 milijarde evra. Postigli smo ovaj rezultat uprkos poplavama, konsolidaciji javnih finansija, pandemiji korona virusa i sukobu u Ukrajini, rekao je ministar finansija.
On je dodao da je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu iznosila 8,9 odsto, te da je to najbolji pokazatelj da se isplatilo otvaranje fabrika, ulaganje u infrastrukturu i borba za investitore.
Kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija, očekujemo da na kraju godine one pređu 4 milijarde evra, a investicije i dalje dolaze. Srbija je danas atraktivna investiciona destinacija. Što se tiče budžeta, mi danas na računu imamo 285 milijarde dinara, a podsetiću vas da smo pre 10 godina bili na ivici bankrota. Naš javni dug je danas oko 54 odsto BDP-a, dok je prosek EU oko 94 odsto BDP-a. Time smo održali obećanje da nećemo preći 60 odsto, iako su mnogi u EU to i zaboravili, ali nama je to važno, istakao je on.
Mali je napomenuo, kada je reč o budžetu za 2023. godinu, da je dostavljen narodnim poslanicima pre dve nedelje, kao i da je bilo dovoljno vremena da se njemu adekvatno posvete.
U budžetu za 2023. godinu imamo za 7,8% veće prihode u odnosu na rebalans budžeta, rashodi su nam takođe veći, zatim deficit nam je 3,3 odsto, i dogovoren je sa MMF-om, a niži je od onog koji će biti ove godine. Realan deficit je 1,9 odsto, a ostatak je rezerva za energente od 1,4 odsto. To nam je važno i učinićemo sve da imamo dovoljno gasa, struje, i svih energenata neophodnih za normalno funkcionisanje stanovništava i privrede, rekao je ministar finansija.
On je naglasio da se predlog budžeta za 2023. godinu zasniva na tri stuba – očuvanju životnog standarda građana Srbije, značajnim izdvajanjima za kapitalne investicije i energetici.
Kada je reč o očuvanju životnog standarda građana, ministar finansija je podsetio da su od 1. novembra ove godine penzije povećane za devet odsto, i da su 2. decembra već isplaćene prve uvećane penzije za kategoriju „samostalne delatnosti“, dok će 6. decembra biti isplaćene uvećane vojne i poljoprivredne penzije, a 10. decembra sve ostale penzije.
Od 1. januara 2023. godine imamo novo povećanje penzija od 12,1 odsto, što je, zajedno sa devet odsto, kumulativno najveće povećanje penzija, koje u procentima iznosi 20,8 odsto. Dakle, čuvamo životni standard naših najstarijih sugrađana, koji su u februaru ove godine dobili po 20.000 dinara što je najveće jednokratno davanje koje smo imali, naveo je Mali.
On je najavio i povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, kao i povećanje plata od 25 odsto za vojsku, jer država želi da da podršku našim vojnicima u aktuelnoj situaciji koja nije nimalo jednostavna, ni naivna, kada je bezbednost naše zemlje u pitanju.
Takođe, minimalna zarada će od 1. januara biti veća za 14,3 odsto. Pre samo deset godina minimalna zarada je iznosila oko 15.700 dinara, a sada je više nego duplo veća, rekao je ministar finansija.
Prema njegovim rečima, budžetom je predviđeno i dalje rasterećenje zarada, pa je tako od 1. januara 2023. godine planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5 odsto, sa 19.300 na 21.712 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za jedan procentni poen.
Pre par godina je ukupno opterećenje zarada bilo 64 odsto, a sada će biti 60 odsto. Dakle, opet je država preuzela na sebe teret povećanja minimalne zarade. To smo uradili kako bismo obezbedili mogućnosti za novo zapošljavanje, ili bar, kako ne bi došlo do smanjenja trenutne zaposlenosti, naveo je Mali.
Kada je reč o drugom stubu budžeta, kapitalnim investicijama, Mali je rekao da je predlogom budžeta za kapitalne inveticije opredeljeno 6,8 odsto BDP, dok je 2010, 2011. godine iznosilo oko 3,1 – 3,2 odsto BDP.
Sada imamo visoke stope ulaganja u kapitalne projekte. Nismo odustali ni od jedne kapitalne investicije. U Srbiji se i dalje radi i gradi svuda, i kada su autoputevi u pitanju, i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, i izgradnja kanalizacione mreže kroz projekat Čista Srbija, i bolnice, domovi zdravlja, škole, preko Ministarstva za javna ulaganja, naveo je ministar finansija, ističući da ulaganje u kapitalne projekte doprinosi daljem rastu BDP i kvalitetu infrastrukture kako bi bili još atraktivniji za invetitore.
Ministar finansija je upitao i ko bi, pre par godina, mogao da zamisli da će se u Srbiji ići vozovima koji dostižu brzine od 200 kilometara na čas, a sada je to realnost.
Kada je reč o trećem strubu na kojem se budžet zasniva – energetici, Mali je rekao da u budžetu postoji rezerva za nabavku gasa i struje, uz ono što smo preuzeli na sebe u sporazumu sa MMF-om, a to je aktivno restrukturiranje preduzeća u sektoru energetike, kako bi u potpunosti stabilizovali energetski sektor u najkraćem periodu i kako bi od tog sektora napravili generator rasta.
Ministar finansija je istakao i da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno, da trenutno trošimo gas iz skladišta u Mađarskoj, te da imamo dovoljno gasa za naše potrebe.
Kada je reč o struji, on je rekao da je u septembru 2021. godine cena po megavat satu bila 55 do 60 evra, a danas je 300 do 400 evra, a išla je čak i do 500 evra.
Prema njegovim rečima, deset puta se promenila cena struje, ali u Srbiji i dalje imamo najjftiniju struju u Evropi, što pokazuje jačinu države i opredeljenost ka očuvanju životnog standarda građana Srbije.
Mali je istakao i da se u Zakonu o budžetskom sistemu nalaze i nova fiskalna pravila, koja su dogovorena sa MMF-om, i koja se odnose na plate, penzije, deficit, iznos javnog duga, te da je Vlada posvećena da održi makroekonomsku stabilnost.
Ne igramo se sa našim javnim finansijama. Posvećeni smo tome da generacijama koje dolaze ostavimo stabilne javne finansije, rekao je Mali.
On je zaključio da se danas Evropa i ceo svet nalaze u izuzetno teškoj situaciji, i da je u tim uslovima budžet uravnotežen, da sadrži rezerve i da je bilo izuzetno teško u uslovima neizvesnisti napraviti budžet, ali da se u tome uspelo.
