Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi pola miliona ljudi manje u odnosu na prethodni popis, a to je praktično pet gradova veličine Subotice.
Smanjenje broja stanovnika ne iznenađuje demografe koji su ranije izjavili za „Blic“ „ da je naša zemlja u poslednjih oko petnaest godina konstantno među prvih pet ili deset država na svetu koje najbrže gube stanovništvo, zajedno sa Bugarskom, Hrvatskom, Makedonijom i zemljama na rubu EU“.
Prema rečima Petra Korovića, pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku, samo se nastavlja trend smanjenja stanovništva.
– Čini mi se da su javnost i naučna zajednica bile spremne i na veći pad od pola miliona, međutim, ovo su prvi preliminarni rezultati koji ne bi trebalo puno da odstupaju od konačnih koji će biti na proleće ove godine. Svi regioni, sem beogradskog, zabeležili su pad od oko 10 odsto. Beogradski region zabeležio je rast od oko 1,6 odsto – izjavio je Korović za „K1“.
Najviše ljudi je u prethodnih 11 godina otišlo iz Šumadije i zapadne Srbije, skoro 200.000, zatim Vojvodine, preko 180.000, pa južne i istočne Srbije – skoro 143.000.
Osim u Beogradu, porast broja stanovništva u odnosu na prethodni popis zabeležen je još u gradovima Novom Sadu i Novom Pazaru, dok je s druge strane najveći pad stanovništva registrovan u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i Babušnici.
Korović kaže da su u toku prvog meseca obrade podataka došli do broja od 218.000 nepopisanih stanovnika.
– Sve do proleća iduće godine, dok ne objavimo konačne rezultate, detaljno ćemo da preispitujemo ona lica koja su trenutno kandidati da su nepopisani. Zašto ih sad nismo uvrstili? Zato što još nismo sigurni da oni nisu popisani i da su bili u zemlji u trenutku popisa. Tako da zaista jeste ostao jedan manji skup koji ćemo da razlažemo, da ispitujemo do konačnih rezultata. Kada izađemo sa konačnim je za tu razliku stanovništvo zaista smanjeno između 2011. i 2022. godine.
Pitanje i kredibilitet objavljenih podataka
Međutim, demograf dr Goran Penev kaže za „Blic“ da su prvi rezultati, i pored ograde da će konačni rezultati biti drugačiji od ovih, ipak iznenađenje iz više razloga „što dovodi u pitanje i kredibilitet objavljenih podataka“.
– Dakle, imamo manje popisanih stanovnika i onda su iz ne znam kojih pobuda dodali iz dopune, iz administrativnih izvora, još 218.000 lica što je ogroman broj i što dovodi u pitanje poverenje u zbir. Sumnja je zato što u popisu nije bilo navedeno da će se popis raditi kombinovanim metodama, a administrativne dopune su praksa u drugim zemljama, ali onda tako treba i da se priprema i da se kaže da će biti korišćen kombinovani metod. Tih 218.000 otvara pitanja, jer su oni prisutni u administrativnim izvorima, o njima evidencija postoji, to su ljudi koji su građani Srbije i uneti u razne registre, a koja nisu umrli – objašnjava Penev i dodaje da stotine ljudi koji se odseli se ne odjavljuje i ostaju u našim bazama, a to ne znači da nemaju ličnu kartu zemlje u kojoj se nalaze, da nemaju dvojno državljanstvo i da nemaju još, jedan, dva ili tri pasoša.
– Dakle, oni ne ulaze u stanovnštvo zemlje zato što se nalaze u inostranstvu duže od godinu dana. Zato broj od 218.000 apsolutno ne može da nam da odgovor o kojim ljudima je reč i da li oni mogu da budu uključeni u kolonu ukupnog broja stanovnika, pa da se oduzima od broja stanovnika popisanih 2011, mada ni taj broj nije dobar i nije za poređenje, jer dok ovde koriguju i dopunjuju iz administrativnih izvora onda to nije rađeno – kaže Goran Penev.
Prema njegovim rečima, oni koji žive u inostranstvu, a došli su u vreme popisa u posetu bili bi brisani iz ukupnog broja stanovnika Srbije zbog toga što je takva metodologija, međutim, pitanje je i koliko je od 218.000 ljudi u zemlji i lica koja nisu popisana zbog toga što su bojkotovali popis.
“Kažu da je mali broj bojkotovao popis”
– Kažu da je mali broj bojkotovao popis i ako njih eliminišemo ostaje i pitanje koliki je bio obuhvat od strane popisivača, na koliko adresa nisu otišli? Zatim, ako gledamo i druge podatke, na kraju ispada, ako imamo poverenje, a mi demografi imamo poverenje u podatke o živorođenim i umrlim u Srbiji, da imamo nulti migracioni saldo, a rečeno je da je za 11 godina to od 20.000 do 25.000. Zbog svih ovih rezultata ispada da niko nije ni otišao u inostranstvo, ili da su otišli i da su se vratili u istom broju, tako da je teško pričati dalje i o sledećem popisu – kaže demograf i naglašava da je kao istraživač očekivao podatke koji pokazati prave razmere iseljavanja.
– Nemamo statističko praćenje doseljenih, ali nemamo statističko praćenje ni odseljenih iz zemlje. Kada RZS objavi zvanične procene stanovnika Srbije, početkom i krajem godine, ne uključuju spoljne migracije, one koji su nam došli iz inostranstva bez obzira da li su se vratili. Oni koji se vrate nikome se ne prijavljuju jer se nisu ni odjavili. Prijavljuju se strani državljani koji žele da dobiju boravak. Moje procene su bile i pre popisa da je migracioni saldo preko 200.000, ali očigledno su me demantovali jer ispada da je nulti. U svakom slučaju nastavljeni su novi vidovi migracije i najmasovnije su one koje nisu pečalbarske i gasterbajterske. Naši ljudi odlaze na 90 dana, govorim pre svega o EU, i naprave pauzu i onda ostanu još 90 dana. Kada nisu tamo onda su ovde, a kod nas se svuda traže radnici, nemamo šofere i drugu radnu snagu. Odjednom nije problem nezaposlenost već je problem naći ljude koji će raditi – kaže Goran Penev.
Među najstarijim nacijama smo
Oni koji odlaze, kaže demograf, ne čine to samo zbog većih zarada i boljih uslova za rad, nego i zato što im se i tamo gleda kroz prste. Naime, niko ne bi smeo da radi bez radne dozvole, ali ih zapošljavaju jer im isto treba radna snaga, dok se na dozvole čeka.
– Koliko je iseljavanje dominatno videli smo kada je počeo kovid i kada su najavili zatvaranje granica. Svi se sećamo da su rekli : „Ko boga vas molimo nemojte da dolazite nazad“. Vratilo se 400.000 ljudi iz inostranstva, ali nisu došli oni koji tamo imaju regulisan status. To su u demografskim okvirima ogromni brojevi. Čim su se otvorile granice otišli su svi nazad.
Dr Penev ističe da imamo veliki problem sa radnom snagom, a problem je i starenje stanovništva. Jedna smo od najstarijih nacija u Evropi i to je i jedan od glavnih razloga što nam je smrtnost ogromna i što je u oko pola miliona veći deo umrlih nego živorođenih u međupopisnom periodu.
Smatra da će se nastaviti odlazak naših ljudi, i da će dolazak stranaca u izvesnoj meri nadomestiti taj nedostatak stanovništva, pre svega sa ekonomskog aspekta.
– Kada dođe neko iz daleke prijateljske zemlje, neko ko ne zna jezik i ko ima sasvim drugačiju kulturu, izgleda drugačije od naših ljudi, onda to privlači pažnju i ako se pojavi ekces ljudi govore : „Jeste, to su oni, oni su krivi“. Netrpeljivost postoji i u drugim zemljama prijema i drugačiji su aršini prema njima. Sa kulturološkog aspekta mi još uvek nismo spremni za masovan dolazak ljudi iz dalekih i prijateljskih zemalja. Međutim, ljudi se privikavaju i na takve komšije. Ovo nije Sahara, ovo nije Artik ili Antarktik, ovo je Srbija, umerena zona, zemja sa povoljnom klinom i na raskršću puteva, i teško je poverovati da će to ostati prazno. Jer kod nas i ako niko ne bude više otišao iz zemlje ostaje problem ogromnog smanjenjenja koje imamo zbog negativnog prirodnog priraštaja – zaključuje.
Prema rečima Petra Korovića, pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku, samo se nastavlja trend smanjenja stanovništva.
– Čini mi se da su javnost i naučna zajednica bile spremne i na veći pad od pola miliona, međutim, ovo su prvi preliminarni rezultati koji ne bi trebalo puno da odstupaju od konačnih koji će biti na proleće ove godine. Svi regioni, sem beogradskog, zabeležili su pad od oko 10 odsto. Beogradski region zabeležio je rast od oko 1,6 odsto – izjavio je Korović za „K1“.
Najviše ljudi je u prethodnih 11 godina otišlo iz Šumadije i zapadne Srbije, skoro 200.000, zatim Vojvodine, preko 180.000, pa južne i istočne Srbije – skoro 143.000.
Osim u Beogradu, porast broja stanovništva u odnosu na prethodni popis zabeležen je još u gradovima Novom Sadu i Novom Pazaru, dok je s druge strane najveći pad stanovništva registrovan u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i Babušnici.
Korović kaže da su u toku prvog meseca obrade podataka došli do broja od 218.000 nepopisanih stanovnika.
– Sve do proleća iduće godine, dok ne objavimo konačne rezultate, detaljno ćemo da preispitujemo ona lica koja su trenutno kandidati da su nepopisani. Zašto ih sad nismo uvrstili? Zato što još nismo sigurni da oni nisu popisani i da su bili u zemlji u trenutku popisa. Tako da zaista jeste ostao jedan manji skup koji ćemo da razlažemo, da ispitujemo do konačnih rezultata. Kada izađemo sa konačnim je za tu razliku stanovništvo zaista smanjeno između 2011. i 2022. godine.
Pitanje i kredibilitet objavljenih podataka
Međutim, demograf dr Goran Penev kaže za „Blic“ da su prvi rezultati, i pored ograde da će konačni rezultati biti drugačiji od ovih, ipak iznenađenje iz više razloga „što dovodi u pitanje i kredibilitet objavljenih podataka“.
– Dakle, imamo manje popisanih stanovnika i onda su iz ne znam kojih pobuda dodali iz dopune, iz administrativnih izvora, još 218.000 lica što je ogroman broj i što dovodi u pitanje poverenje u zbir. Sumnja je zato što u popisu nije bilo navedeno da će se popis raditi kombinovanim metodama, a administrativne dopune su praksa u drugim zemljama, ali onda tako treba i da se priprema i da se kaže da će biti korišćen kombinovani metod. Tih 218.000 otvara pitanja, jer su oni prisutni u administrativnim izvorima, o njima evidencija postoji, to su ljudi koji su građani Srbije i uneti u razne registre, a koja nisu umrli – objašnjava Penev i dodaje da stotine ljudi koji se odseli se ne odjavljuje i ostaju u našim bazama, a to ne znači da nemaju ličnu kartu zemlje u kojoj se nalaze, da nemaju dvojno državljanstvo i da nemaju još, jedan, dva ili tri pasoša.
– Dakle, oni ne ulaze u stanovnštvo zemlje zato što se nalaze u inostranstvu duže od godinu dana. Zato broj od 218.000 apsolutno ne može da nam da odgovor o kojim ljudima je reč i da li oni mogu da budu uključeni u kolonu ukupnog broja stanovnika, pa da se oduzima od broja stanovnika popisanih 2011, mada ni taj broj nije dobar i nije za poređenje, jer dok ovde koriguju i dopunjuju iz administrativnih izvora onda to nije rađeno – kaže Goran Penev.
Prema njegovim rečima, oni koji žive u inostranstvu, a došli su u vreme popisa u posetu bili bi brisani iz ukupnog broja stanovnika Srbije zbog toga što je takva metodologija, međutim, pitanje je i koliko je od 218.000 ljudi u zemlji i lica koja nisu popisana zbog toga što su bojkotovali popis.
“Kažu da je mali broj bojkotovao popis”
– Kažu da je mali broj bojkotovao popis i ako njih eliminišemo ostaje i pitanje koliki je bio obuhvat od strane popisivača, na koliko adresa nisu otišli? Zatim, ako gledamo i druge podatke, na kraju ispada, ako imamo poverenje, a mi demografi imamo poverenje u podatke o živorođenim i umrlim u Srbiji, da imamo nulti migracioni saldo, a rečeno je da je za 11 godina to od 20.000 do 25.000. Zbog svih ovih rezultata ispada da niko nije ni otišao u inostranstvo, ili da su otišli i da su se vratili u istom broju, tako da je teško pričati dalje i o sledećem popisu – kaže demograf i naglašava da je kao istraživač očekivao podatke koji pokazati prave razmere iseljavanja.
– Nemamo statističko praćenje doseljenih, ali nemamo statističko praćenje ni odseljenih iz zemlje. Kada RZS objavi zvanične procene stanovnika Srbije, početkom i krajem godine, ne uključuju spoljne migracije, one koji su nam došli iz inostranstva bez obzira da li su se vratili. Oni koji se vrate nikome se ne prijavljuju jer se nisu ni odjavili. Prijavljuju se strani državljani koji žele da dobiju boravak. Moje procene su bile i pre popisa da je migracioni saldo preko 200.000, ali očigledno su me demantovali jer ispada da je nulti. U svakom slučaju nastavljeni su novi vidovi migracije i najmasovnije su one koje nisu pečalbarske i gasterbajterske. Naši ljudi odlaze na 90 dana, govorim pre svega o EU, i naprave pauzu i onda ostanu još 90 dana. Kada nisu tamo onda su ovde, a kod nas se svuda traže radnici, nemamo šofere i drugu radnu snagu. Odjednom nije problem nezaposlenost već je problem naći ljude koji će raditi – kaže Goran Penev.
Među najstarijim nacijama smo
Oni koji odlaze, kaže demograf, ne čine to samo zbog većih zarada i boljih uslova za rad, nego i zato što im se i tamo gleda kroz prste. Naime, niko ne bi smeo da radi bez radne dozvole, ali ih zapošljavaju jer im isto treba radna snaga, dok se na dozvole čeka.
– Koliko je iseljavanje dominatno videli smo kada je počeo kovid i kada su najavili zatvaranje granica. Svi se sećamo da su rekli : „Ko boga vas molimo nemojte da dolazite nazad“. Vratilo se 400.000 ljudi iz inostranstva, ali nisu došli oni koji tamo imaju regulisan status. To su u demografskim okvirima ogromni brojevi. Čim su se otvorile granice otišli su svi nazad.
Dr Penev ističe da imamo veliki problem sa radnom snagom, a problem je i starenje stanovništva. Jedna smo od najstarijih nacija u Evropi i to je i jedan od glavnih razloga što nam je smrtnost ogromna i što je u oko pola miliona veći deo umrlih nego živorođenih u međupopisnom periodu.
Smatra da će se nastaviti odlazak naših ljudi, i da će dolazak stranaca u izvesnoj meri nadomestiti taj nedostatak stanovništva, pre svega sa ekonomskog aspekta.
– Kada dođe neko iz daleke prijateljske zemlje, neko ko ne zna jezik i ko ima sasvim drugačiju kulturu, izgleda drugačije od naših ljudi, onda to privlači pažnju i ako se pojavi ekces ljudi govore : „Jeste, to su oni, oni su krivi“. Netrpeljivost postoji i u drugim zemljama prijema i drugačiji su aršini prema njima. Sa kulturološkog aspekta mi još uvek nismo spremni za masovan dolazak ljudi iz dalekih i prijateljskih zemalja. Međutim, ljudi se privikavaju i na takve komšije. Ovo nije Sahara, ovo nije Artik ili Antarktik, ovo je Srbija, umerena zona, zemja sa povoljnom klinom i na raskršću puteva, i teško je poverovati da će to ostati prazno. Jer kod nas i ako niko ne bude više otišao iz zemlje ostaje problem ogromnog smanjenjenja koje imamo zbog negativnog prirodnog priraštaja – zaključuje.
