Ministarka Dubravka Đedović: Cena struje i gasa biće nam veliki izazov!

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović jedno je od novih imena u Vladi Srbije. Ujedno, predstavlja i jednu od ključnih pozicija u timu premijerke Ane Brnabić, koji će se boriti s izazovima globalne krize. Ministarka Đedović u prvom velikom intervjuu za Kurir, i to na svoj rođendan, kaže da je cilj jasno postavljen – da se maksimalno zaštite građani, ali i da se prezimi u toplim domovima. Govoreći o neophodnosti štednje električne energije, ona je najavila da će Vlada Srbije u jednom momentu morati da se pozabavi i cenom struje i gasa, štiteći ugrožene kategorije, ali i zadržavajući konkurentnost naše privrede.

Govoreći o svojoj karijeri pre dolaska na ministarsko mesto i uklapanju porodice sa poslovnim obavezama, naša sagovornica otkriva zašto joj je povratak u Beograd bio sudbonosan, zašto joj je odgajanje četvoro dece najlepši posao na svetu, kako je prilagodila život nakon razvoda…

Kakvi su vam prvi utisci na mestu ministra rudarstva i energetike, kako vam se čini novi tim Ane Brnabić, jeste li neke kolege iz Vlade poznavali odranije?

– S mnogim ministrima sam kroz svoja ranija angažovanja u privredi sarađivala, uključujući i Ministarstvo rudarstva i energetike, jer sam finansirala važne projekte EPS, EMS i “Srbijagasa” još od 2005. Upravo to poznavanje energetske infrastrukture i stanja u javnim preduzećima umnogome mi je pomoglo prilikom stupanja na dužnost. Energetski sektor je najvažniji za Srbiju u ovom trenutku. Mnogo je izazova, ali imam podršku i Vlade i predsednika zemlje, i svi zajedno radimo kako bismo tešku nadolazeću zimu prezimili što bezbolnije i pripremili se za buduću.

“Prezimiti zimu” je jedno od najčešće ponavljanih upozorenja uoči vašeg izbora na čelu Ministarstva rudarstva i energetike. Hoćete li nastaviti da nas opominjete na štednju ili imate li lepe vesti za građane – kakva nas zima čeka, jesmo li u dobrim rukama?

– Naravno da ćemo nastaviti da opominjemo građane, privredu i institucije, jer treba da znaju da je situacija jako teška sa cenom energenata i njihovom dostupnošću, a na štednju opominjem i sebe i svoju decu. Šta će nam upaljena sijalica u prostoriji u kojoj ne boravimo? Šta će nam uključena mašina za veš koja je poluprazna? Mogla bih još da nabrajam. Štednjom struje pomažemo sebi i našem novčaniku, ali i državi da se izbori sa ovom nezapamćenom krizom. U jednom momentu moraćemo da se pozabavimo i cenom struje i gasa, jer su one skoro najniže u Evropi. Ono što je stav Vlade jeste da zaštitimo ugrožene kategorije što više, ali i da zadržimo konkurentnost naše privrede, jer evropske zemlje pomažu svojim kompanijama. S druge strane, plate i penzije će rasti i vodićemo računa o kupovnoj moći građana. Svakako treba imati u vidu da država nema zlatni ćup iz koga izvlači novac i, samo zahvaljujući stabilnim javnim finansijama, izdržavamo ovu krizu. Cilj nam je da zaštitimo građane maksimalno, ali i da prezimimo u toplim domovima.

Da li je s vašim dolaskom na ovu poziciju nagoveštena promena energetske politike Srbije? Koji su vam prioriteti?

– Energetska politika je politika zemlje, a ne politika jednog ministra. Svakako sam za to da imamo više energetskih izvora i da ne budemo oslonjeni samo na jednu stranu. Zato i ulažemo i gradimo kako bismo energente dopremali sa svih strana, a sve u cilju sigurnosti snabdevanja naših građana.

Preuzeli ste resor u kojem se možda i najočiglednije prelamaju aktuelni geopolitički odnosi zbog agresije Rusije na Ukrajinu. Ruski energenti se “proteruju” iz Evrope, insistira se na diverzifikaciji, ali mnoge zemlje, među kojima je i Srbija, i dalje su zavisne od ruskog gasa. Kojim putem treba i može da ide Srbija u tom smislu?

– Cela Evropa je zavisna od ruskog gasa. Srbija je tu u povoljnijoj situaciji zbog našeg odnosa sa Rusijom, pa smo uspeli da obezbedimo dovoljne količine po dobrim cenama. Takođe, zahvaljujući dobrim odnosima sa Mađarskom, uspeli smo da uskladištimo dodatne količine gasa u njihovim skladištima. Srbija treba da teži da bude energetski nezavisna i da obezbedi sigurnost snabdevanja. To nije lako, jer zahteva dodatna ulaganja u gasovode ne bismo li izgradili potrebnu infrastrukturu da bismo mogli da dopremamo gas iz Grčke, Albanije ili Azerbejdžana. Da Srbija nije završila Balkanski tok u januaru prošle godine, sad bismo bili u velikom problemu, i građani to treba da znaju. Međutim, videli smo da odluka Hrvatske, koja nam nije naklonjena, može da utiče da skuplje plaćamo naftu u budućnosti. Zato je i izgradnja alternativnih gasovoda, prema Mađarskoj recimo, veoma važna. Sve to zahteva vreme, novac i posvećenost i to će biti moji prioriteti u budućnosti.

Zanimljivo je da vas je obrazovanje odvelo čak do Holivuda, neki novinarski poduhvati do Avganistana, karijera do Luksemburga, a sada je na red došla jedna važna adresa u Beogradu – Nemanjina 11. Kako biste opisali svoj put, šta vas je vodilo?

– Znate, ovde sam rođena i mene je ova zemlja iškolovala, posle toga sam otišla u Ameriku, a potom u Evropu, gde sam skoro dve decenije gradila karijeru. Ipak, želja da pomognem i živim u svojoj zemlji prevagnula je i zato sam preuzela poziciju 2016. godine na čelu regionalne kancelarije Evropske investicione banke. Nakon pet godina, iako sam imala sjajnu karijeru u najvećoj međunarodnoj finansijskoj instituciji na svetu, rešila sam da ostanem u Srbiji i radim u privatnom sektoru, jer sam shvatila da mogu svojim međunarodnim znanjem i iskustvom da doprinesem mnogo više ovde nego u Francuskoj, Španiji ili Italiji. Na kraju, ulazak u Vladu Srbije je za mene bila dužnost, obaveza, ali i čast da služim svojoj zemlji i svom narodu, i ta želja je bila jača od svih privilegija koje sam imala u međunarodnom privatnom sektoru.

Spadate u mlade i obrazovane ljude koji su se vratili u Srbiju posle školovanja i uspešnih karijera u inostranstvu. Je li to bila teška ili laka odluka za vas?

– Bila je sudbonosna. Iako sam bila srećna što gradim karijeru i stičem iskustvo i znanje u inostranstvu, moj ceo dosadašnji rad je skoro uvek bio usko povezan sa ovim regionom i sa Srbijom. Kapitalnim projektima u Srbiji, uključujući energetiku, bavim se poslednjih 17 godina, izuzev između 2013. i 2015, kada sam radila na projektima u zapadnoj Evropi. Tako da je moja dugogodišnja povezanost sa razvojom Srbije logična pretpostavka da se na kraju vratim da živim i radim u svojoj zemlji, ja i moja deca.

Pričali ste o zasnivanju svoje porodice, koja je pomalo neobična, jer ste odgojili četvoro dece – dvoje svojih i dvoje vašeg tadašnjeg supruga. Koliko je bilo teško “upakovati” takvu porodicu i kako sad funkcionišete?

– Velike porodice su lepe i kompleksne. U mom slučaju to je iziskivalo puno truda, rada i strpljenja, ali ljubav između svih nas je toliko čvrsta da je vredelo svakog momenta. Gajiti četvoro dece je najlepši mogući posao na svetu.

Kriza i u kafanskom provodu

“Dajte vina, hoću lom” zamenila “I tebe sam sit, kafano”

U jednom intervjuu ste otkrili da vas opušta kafana i da volite kafanski provod. Koje pesme naručujete kad je odličan štimung?

– Volim Džeja, Tomu, Harisa… “Dajte vina, hoću lom” jedna mi je od omiljenih pesama, ali s obzirom na to koliko nas posla čeka narednih meseci, mislim da će moja pesma ipak biti “I tebe sam sit, kafano”. Teško da će za bilo kakav provod biti vremena.

Uspešna u “muškom svetu”

Žene su mi dosta pomogle u karijeri

Uspešna žena na visokoj poziciji i dalje je vest u Srbiji. Kako je to u vašem slučaju izgledalo? Jeste li imali više prepreka od vaših kolega da se dokažete i dođete do cilja?

– Mogu vam reći da je to i dalje vest u mnogim zemljama širom sveta. Prepreke u karijeri imamo svi, i muškarci i žene, nama ženama je možda malo teže, jer u proseku imamo više obaveza oko porodice, dece, kuće. Uvek sam se trudila da budem “ravnopravni” saradnik svim muškim kolegama. To nije uvek zavisilo samo od mene već i od druge strane, ali mislim da sam umnogome uspela. Nastojaću da to bude tako i ubuduće. Ipak, znanje i iskustvo ne mogu nikoga da ostave ravnodušnim. Dosta su mi žene pomogle u mojoj karijeri i ja nastojim da pomognem i svojim koleginicama.