MOŽE LI SE U EVROPI PRIMENITI KINESKI SISTEM? Boško Mijatović: Rizici pandemije za svetsku ekonomiju

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

Postoje i negativni ekonomski efekti koji dodatno zagorčavaju život ljudi i zemalja. OECD predviđa da će u 2020. svetski ekonomski rast biti prepolovljen, s tim da će neke zemlje, kao Italija i Francuska, doživeti recesiju, odnosno pad proizvodnje. Ali, ovo je prilično optimistički scenario zasnovan na pretpostavci da će epidemija relativno brzo proći i da će efekti biti uglavnom ograničeni na Kinu, pa da će njene ekonomske posledice biti, ipak, umerene na svetskom nivou.

Šefica MMF-a Kristalina Georgijeva je opreznija i govori samo o znatnim rizicima za svetsku ekonomiju, pošto je neizvesnost veoma visoka. I zaista, niko ne zna kako će se razvijati epidemija, hoće li biti stavljena pod kontrolu i broj obolelih zadržati na nekoliko stotina hiljada ili par miliona ili će, kako crne vrane nagoveštavaju, dostići milijarde.

PISMO IZ MILANA “Probudio me kašalj… Već tri osobe koje znam su na intenzivnoj. Jedan ima 38 godina i primljen 20. februara, a tek je 11. marta PONOVO PROGOVORIO”

Jasno je kako će se negativni ekonomski efekti širiti svetom. Prvo, razni karantini i druga ograničenja kretanja vode smanjenju proizvodnje kroz manjak potrebnih radnika, koji se, zbog epidemije, nalaze kod kuća ili u drugim oblicima karantina – bolnice, brodovi, kasarne… Često to nisu obični radnici, bez kojih bi se i moglo, već stručnjaci ili majstori. Danas se neki poslovi mogu obavljati od kuće, ali to svakako nije dovoljno. Na primer, u Kini je obnovljena proizvodnja u četiri petine stranih, velikih firmi, ali u tek jednoj trećini malih preduzeća, koja su osnova kineske ekonomije.

Zatim, prekidi proizvodnje u pojedinim firmama dovode do prekidanja normalnih lanaca snabdevanja, posebno u industriji. Kada jedna firma stoji, tada ona ne isporučuje inpute sledećima u proizvodnom lancu, pa i one stoje. Tako je zastoj u Kini, kao industrijskoj radionici sveta, ugrozio produkciju u mnogim drugim firmama u zemljama u kojima (još uvek) nema epidemije ili ograničenja.

Potom dolazi smanjenje tražnje, bilo stoga što stanovništvo ima manje novca, što izbegava putovanja, turizam i druge usluge, ili zato što štedi za crne dane. Tu je i uzdržanost finansijskog sistema. I berze je zahvatila panika, pa je indeks Dau Džons prošlog četvrtka skliznuo za 9,99 odsto, najviše od „crnog ponedeljka“ 1987, ali ne treba smetnuti s uma da su na početku krize 2008. berzanski indeksi pali za 30 procenata.

Poseban problem je to što je lista ekonomski najvažnijih zemalja praktično jednaka listi najugroženijih zemalja virusom korona: SAD, Kina, Japan, Nemačka, Britanija, Francuska i Italija. Ove zemlje daju 60 odsto svetskog BDP-a i 65 odsto industrijske proizvodnje. A kada se ove zemlje zakašlju, ostatak sveta dobija groznicu.

Kako izgleda, karantin i druge zabrane kretanja i okupljanja jedino su relativno efikasno sredstvo za zaustavljanje širenja pandemije (u pranje ruku se ne treba previše pouzdati). Tako je Kina zaustavila naglo širenje zaraze, tako sada Italija pokušava sa severnim provincijama, a Austrija sa zaustavljanjem vozova iz Italije. Ali, Svetska zdravstvena organizacija sumnja da su mnoge zemlje u stanju da ponove kompletan i krajnje efikasan kineski sistem nadgledanja potencijalno obolelih, brze dijagnostike i izolacije, rigoroznog praćenja karantina i bliskih kontakata i širokog prihvatanja ovih mera od strane stanovništva.

Međutim, pitanje je da li je u globalizovanom, demokratskom svetu kakav je ovaj dozvoljeno primenjivati radikalne karantine, izolacije i zabrane kretanja i okupljanja, a sa njima i sveobuhvatni nadzor nad građanima? Sme li se i može li se u Evropi primeniti oštar kineski sistem?

O Srbiji ne treba trošiti reči: jedina vidljiva mera u prvoj nedelji bilo je nekoliko telefonskih linija koje je Ministarstvo zdravlja stavilo na raspolaganje stanovništvu za informisanje i prijavljivanje slučajeva. Organizatori teniskog turnira u Indijan Velsu učinili su više – najpre su dodali 250 mesta za pranje ruku, a potom otkazali turnir. A kad je u svetu do daljeg zabranjen tenis, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

To što Aleksandar Vučić misli da bi moguće američke sankcije Srbiji zbog kupovine protivvazdušnog raketnog sistema Pancir od Rusije bile besmislene, može biti, ukazuje na dve stvari. Prvo, predsednik Srbije nije naučio od svojih prethodnika da je ponekad mudro izbeći batine, posebno od jačeg. I drugo, on očajnički šalje poruku Vladimiru Putinu da Beograd ne želi da ostane bez podrške Moskve. Posebno kada rešavanje kosovskog pitanja ulazi u završnu fazu. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Devedesetih sam bio spreman da se pridružim demokratskom bloku, ali me niko nije zvao. Verovatno su mislili da sam mangup. Kada je politika u pitanju, danas postoje samo nacionalni i ekonomski interesi. Mene to ništa ne interesuje! Ne molim ja boga da mi kupi mercedes-benc, kaže autor romana „Grozota ili…“ koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. (Da biste pročitali kompetak intervju, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Krilatica „kad se Kina zakašlje, ceo svet se zarazi“, toliko puta korišćena da bi se na plastičan način objasnilo kako funkcioniše globalni kapitalistički poredak, ovih dana se i bukvalno ostvaruje. Verovatno je da trenutno ne postoji nijedan vlasnik kapitala, krupni ili sitni, ali ni ekonomski stručnjak, ministar finansija ili guverner centralne banke, koji ne pretura po glavi ili na papiru posledice respiratornog virusa koji se iz Kine, gde je ustanovljen krajem prošle godine, trenutno širi po čitavoj planeti. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom novembra prošle godine nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se tada još nalazio u kućnom pritvoru, jer je vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača. (Pred vama je deseti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Osim što je u maju 2017. najavljen kao zvanični predstavnik GIM-a, koji je sa valjevskim Krušikom ugovarao nekoliko desetina miliona evra vredan izvoz mina za Saudijsku Arabiju, otac ministra policije Branko Stefanović je početkom juna 2018. kao „pravni zastupnik“ te firme putovao i u Saudijsku Arabiju, obelodanio je Birn. (Pred vama je jedanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Stranka koju predvodi Nebojša Zelenović napustila je Savez za Srbiju nakon odluke da u svom gradu, ipak, izađe na lokalne izbore, a da su čak i o tome ko je koga napustio, gradonačelnik Šapca i ostatak SzS imali suprotne stavove.(Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Više nego bilo šta drugo, Evropa predstavlja slobodu, mir i napredak. Rukovodeći se ovim vrednostima, moramo da krenemo napred i Evropu načinimo vodećim modelom integracije i socijalne pravde koji štiti njene građane. Evropa kakvoj težimo, kakva nam je potrebna i kakvu gradimo utemeljena je na demokratskoj stabilnosti njenih zemalja članica i ne može da prihvati unilateralna narušavanja njenog integriteta. Evropa kojoj se divimo izgrađena je na principu preklapajućih identiteta i jednakosti za sve građane, te na odbacivanju nacionalističkih ideologija i ekstremizma.

Sporni ugovor između državne fabrike oružja i municije Krušik iz Valjeva i privatne firme GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, samo je vrh ledenog brega. (Pred vama je šesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Čarls Karol iz Karoltona, u Merilendu, bio je jedini katolik koji je 1776. potpisao američku Deklaraciju nezavisnosti. Iako je bio jedan od Očeva osnivača, Karolu kao katoliku nije bilo dopušteno da obavlja neku javnu funkciju. To se promenilo tek 1788, kada je Ustav sprečio Kongres da kao zvaničnu etablira bilo koju veru, posle čega je verska pripadnost prestala da bude test koji su morali da prođu oni koji su se kandidovali za državne funkcije.

Stavljajući svoj potpis na ugovor o prodaji 83,23 odsto vlasništva Republike Srbije u Komercijalnoj banci za 387 miliona evra, ministar finansija Siniša Mali okončao je postupak, ili bar ovu fazu, promene vlasništva nad najznačajnijom bankom u Srbiji. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, odlučio je da baci rukavicu kritičarima sa opozicione scene: uputio im je javni poziv da „umesto tvitovanja“ protiv mogućeg izlaska na lokalne izbore, dođu u taj grad i brane ga od uobičajenog naprednjačkog sredstva uterivanja glasova na sopstveni račun – potencijalne okupacije džipovima bez tablica sa ozbiljnim „vaspitnim“ potencijalom.

Kada bi se naša Vlada zaista, a ne samo deklarativno i u reklamne svrhe, usredsredila na kulturnu baštinu Kosova i Metohije, među kojom prednjači sakralna od oko 1.300 spomenika, možda bi se i Briselskim dijalogom dotaklo tog problema od 2013. godine. Sve i ako se prištinska strana tome suprotstavlja uporno.

Danas, 20. februara, Ujedinjene nacije proslavljaju Svetski dan socijalne pravde. Praznik je relativno nov, ustanovljen je 2007. godine, i njime smo se izvesno hteli pohvaliti da nam je društvena svest značajno porasla u odnosu na životinjske pretke. Ujedinjene nacije će, kažu, i ovog februara skrenuti pažnju na prilike za napredak koje pruža globalizovan svet, ali i na siromaštvo, neravnopravnost, društvenu isključenost i druge „ozbiljne izazove“.

Kada se pojavila vest da će bivši poslanici u Evropskom parlamentu, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn posredovati u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji, odmah je upala u oko činjenica da su njih dvojica imali sličnu ulogu i u Severnoj Makedoniji. Bili su deo sada već čuvene trojke EP koja je obezbedila postizanje sporazuma iz Pržina i stvaranje fer i poštenih izbornih uslova koji su na kraju doveli do promene vlasti u ovoj zemlji. Međutim, takođe je upala u oko činjenica da ovom diplomatskom dvojcu nedostaje treći član trojke, bivši poslanik u EP i izvestilac za Severnu Makedoniju Ivo Vajgl.

Sedam sekundi pošto me je vrlopoštovani gos’n Ćulibrk, najkonkretniji glavni i odgovorni urednik nekih novina u Srbalja, nazvao i zamolio da mu u pisanoj formi, najkasnije do ponedeljka, isporučim svoje omaleno guštersko iskustvo u politici i upotpunim vitraž zvani PPSS (Politička Pijačna Scena Srbije), znao sam da će se taj ponedeljak završiti u utorak. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Nakon što je britanski premijer i lider Konzervativne partije Boris Džonson odbio da se pojavi u predizbornoj debati na temu klimatskih promena na televiziji Čenel for, ova stanica je, umesto njega i vođe Bregzit stranke Najdžela Faraža – koji je takođe odbio učešće – na binu postavila dve istovetne ledene skulpture u obliku globusa, koje su se tokom trajanja programa polako topile.

Predsednik Crne Gore svojim je prvim obraćanjem javnosti u Srbiji od početka masovnih protesta u toj zemlji, priznao da sporna stvar – Zakon o slobodi veroispovesti – nije, onako kako se u početku htelo nametnuti, briga jedino Podgorice i onih koji je smatraju prestonicom. A iako nije izgovorio, time je priznao i da mu je da prebrodi novu krizu njegove tridesetogodišnje vladavine potrebna pomoć Beograda. I to ne zato što otvoreno priznaje i da je rešavanje pitanja srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta ključ u zaokruživanju državnosti, kakvom je on vidi, nego upravo suprotno. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs