Na današnji dan pre 13 godina preminuo je patrijarh srpski gospodin Pavle

Poglavar srpske crkve je smatran živim svecem, a bio je omiljen zbog svoje skromnosti i duhovnosti koja je plenila dok je bio živ.

Njegovo svetovno ime bilo je Gojko Stojčević, rođen je 11. septembra 1914. godine, a o važnosti njegovog bitisanja na ovom svetu obrazložio je sagovornik Kurir televizije dr Zoran Nedeljković, upravnikom Patrijaršijske biblioteke.

– Možemo reći da je danas poseban dan, svake godine se obeležava. Sećamo se tog dana 2009. godine, kada su brojni vernici došli da se oproste od njega, najpre u Sabornom hramu u Beogradu, gde je bio donet u popodnevnim satima. Potom su ga stotine hiljada vernika ispratile na putu od Sabornog hrama do hrama Svetog Save, pa do ovog mesta (Manastir Rakovica) gde on počiva po svojoj sopstvenoj želji – rekao je Nedeljković.

– To što on ovde počiva je velika blagodat za ovaj manastir, za Beograd i za naš narod uopšte. Na ovom mestu mnogi dolaze da utihnu molitve nad njegovom humkom i da molitvom pronađu utehu, nadu i radost za sve ono što nose u sebi. Lepo je da se i setimo reči našeg velikog pesnika Matije Bećkovića, koji je rekao za patrijarha da niko nije govorio tako tiho, a da se čuo tako daleko. Ja mogu da dodam na te reči, sa jedne vremenske distance, da sve što bude vreme više odmicalo njegov glas će se čuti sve jače i sve dalje – zaključio je Nedeljković.

Prof.dr Milan Petričković, redovni profesor Fakulteta političkih nauka i Miroljub Nestorović, teolog bili su gosti u jutarnjem progrmamu “Redakcija” na Kurir televiziji, gde su izrekli poštovanje prema patrijarhu.

– Patrijarh Pavle je kao ličnost ostavio pečat u našem narodu i crkvi. Po mom skromnom mišljenu njegova karakteristika je po tome što je stalno pozivao da budemo ljudi, da svoje odnose regulišemo i da ih usavršavamo. On je bio patrijarh u izuzetno teškom vremenu, ako pogledamo teološki, kada kaže apostol Pavle da je crkva telo Hristovo, a glava crkve je sam Hristos. Duh Sveti bira poglavara crkve, to je ličnost koja je dovoljno snažna da odgovori na događaje koji će tek da se dese – rekao je teolog.

Prof. dr sa Fakulteta političkih nauka divi se skromnosti koju je patrijarh posedovao, pa je tu karakteristiku opisao kao duhovnu uzralost.

– Patrijarh Pavle je živeo sa narodom, u narodu i za narod. Postoje ljudi koji mogu da imaju razne titule, duhovna znanja, da budu uzvišeni, ali jedna od glavnih crta je ta spoja njegova sa narodom i svakodnevnim uobičajenim životom koji je oličje jedne izuzetne dimenzije skromnosti. Skromnost je jedna karakteristika koja je danas poprilično zaboravljena, u etičkom smislu ona predstavlja samu esenciju čovekove duhovne uzraslosti i tog čovekovog pokušaja za samoprevladavanjem – rekao je Petričković.