Nafta je već sad jeftinija od vode, ali hoćemo li doći u situaciju da slaninu plaćamo ZLATOM? Čeka nas kriza gora nego 2008, a ove zemlje su PRVE NA UDARU

Ekonomske posledice virusa korone na globalnom nivou biće poznate tek kada ova pošast prođe, ali već se zna da svet očekuje nezapamćena recesija u novijoj istoriji. Do tada pamtiće se da je praktično već na početku pandemije kovida 19 cena benzina u Kanadi pala ispod cene ni manje ni više nego vode?! (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Virus korone doneo je brojne nelogičnosti koje običan čovek ne može da pojmi. Jedna od njih je da benzin može biti jeftiniji od vode. Planetom se pandemijskom brzinom proširila informacija o rekordnom padu cene goriva u Kanadi. Prema pisanju prestižnog “Blumberga”, Kanada je prva velika žrtva rata za cene nafte između Saudijske Arabije i Rusije.

Pad tražnje goriva tokom pandemije kovida 19 omogućio je nesmetanu ponudu dvaju najvećih svetskih izvoznika sirovine nafte na tržištu. Zbog toga je nafta proizvedena u Kanadi pala na rekordno niskih 7,47 dolara po barelu. Ako se ima u vidu da jedan barel iznosi nepunih 159 litara to praktično znači da litar nafte u Kanadi košta tričavih 4,7 centa.

Da je u ovoj zemlji benzin jeftiniji od vode otkrio je srpskim medijima i profesor doktor Boris Šakić, profesor na Univerzitetu Mek Master.

– Zatvorena su sva preduzeća koja nisu osnovna za život, ali su otvorene prodavnice hrane i apoteke, banke i mediji. Cene osnovnih životnih namirnica se nisu menjale, ali je cena litre benzina manja od cene litre vode – opisao je Šakić situaciju u Kanadi tokom pandemije virusa korone.

Istine radi, ovo nije prvi put da u nekoj državi nafta bude jeftinija od vode. Primera radi, krajem 2014. godine pad cene nafte na svetskim tržištima je bio takav da je u Švajcarskoj litar nafte koštao nešto više od 37 centi što je svakako bilo manje od litra mineralne vode.

Cene proizvoda će neminovno rasti zbog kovida 19

Bez obzira na to, postavlja se pitanje kakve će sve ekonomske potrese izazvati virus korone čiji se najjači udar širom sveta tek očekuje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić uporedio je kovid 19 sa najvećim zlom čovečanstva.

– U Drugom svetskom ratu zlatnicima se plaćalo parče slanine. Ne kažem da će sad biti tako, ali neminovno je da će cene nekih proizvoda i u svetu i kod nas ići gore. Pad cene benzina u Kanadi me ne čudi pošto su ljudi u karantinima i ne kreću se tako da nema potražnje za gorivom. Čudi me što je toliko naših ljudi pohrlilo na pumpe kad se pojavila lažna vest o nestašici goriva… Pitam se gde bi oni to išli kada ništa ne radi, a granice su zatvorene. Nema turizma, nema restorana, kafana, sve je stalo – naglašava za “Blic” Savić.

Ako pandemija kovida 19 potraje neminovno će rasti cene namirnica za svakodnevni život, smatra naš sagovornik.

– Što ih bude manje, biće manje dostupne na tržištu i trgovci će dizati cenu. Takođe, u svakoj krizi javljaju se brojni špekulanti koji pokušavaju da zarade na crnom tržištu. Na sreću, to kod nas još nije slučaj. Ali ne treba se zavaravati da neće biti poskupljenja iako ima dovoljno proizvoda. Bilo da se radi o nama ili nekoj drugoj državi. Prosto potrebno je da tu robu neko donese, kupi, a kako ćemo kada svi sedimo stalno kući. Recimo, mi imamo pšenice za naredne dve godine koja stoji u nekim skladištima. Ali neophodno je da neko tu pšenicu melje, da proizvede brašno, da ga preveze pa tek onda kupi. Mi možda sada znamo samo ko će da ga kupi – objašnjava Savić i dodaje da su to sve kontradiktorni zadaci u odnosu na mere za sprečavanje širenja virusa korone .

Kako kaže, ekonomija je zatvoreni i povezani sistem u kome pod udarima krize stradaju svi njegovi delovi.

– Kada dođe do zastoja na jednom delu tog lanca dolazi do pucanja i i u dugim delovima. Recimo, pad tražnje benzina uticaće na poslovanje preduzeća naftne industrije koji onda državi neće isplaćivati poreze i doprinose. U takvoj situaciji očekivaće se od države da pomogne, a odakle da pomogne kada je sve manje poreza i doprinosa – ističe Savić.

Neće svi isto biti pogođeni recesijom

Slično mišljenje deli i ekonomista Milan Kovačević.

– Pad cene benzina u Kanadi posledica je i manjka tražnje i činjenice da nije bilo dogovora oko ponude i cene najvećih isporučilaca nafte. Pandemija virusa korone svakako će dovesti do recesije svetske ekonomije. Koliko će ta recesija biti snažna zavisi i od dužine trajanja pandemije – apostrofira Kovačević.

Ipak, neće svi isto biti pogođeni recesijom.

– Treba napomenuti da su sve industrije pogođene osim donekle proizvodnje električne energije i sektora telekomunikacija koji je izuzetak i beleži rast. Trenutno je potražnja za prehrambenim proizvodima velika, ali to je privremeno i kasnije neće biti tolika. Veliki pad doživeće i svetska trgovina pošto postoje i postojaće još fizičke barijere između država, a doći i do uzdržavanja od kupovine – analizira Kovačević.

Sve to ukazuje da će malo ko ostati imun na posledice pandemije kovida 19.

– Videćemo kako će koja država izlaziti iz krize. Svakako dok se proizvodnja ne vrati u punom kapacitetu trpeće i javne finansije. Pojedini političari se ponašaju kao pijani milijarderi pa samo odobravaju novac, a sve to uticaće kasnije na cene proizvoda. Nažalost, krizom će biti najviše pogođene male države koje nisu samoodržive, a u takve zemlje spade i Srbija – nije optimista Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić naglašava kako je sada već jasno da će ova kriza biti mnogo teža od one 2008. godine.

– Za razliku od ekonomske krize pre 12 godina kovid 19 oduzima živote i stvara strah i psihozu od koje se tako lako ne oporavlja. Najbolje će proći zemlje koje imaju razuđeno stanovništvo i ne zavisi mnogo od spoljnih faktora. Na primer, stočari na planinama su najmanje ugroženi jer imaju svoju proizvodnju i samoodrživi su, a opet nisu toliko ugroženi kovidom 19 jer žive u krajevima koji nisu gusto naseljeni.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Ruski vojni avioni za pomoć Italiji u borbi protiv korona virusa razotkrili su neuspeh Evropske unije da brzo priskoči u pomoć članici u krizi, a predsedniku Vladimiru Putinu pružili poligon za propagandni udar u zemlji i inostranstvu. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Zajedno sa virusom korona svetom se, nažalost, širi još jedna čak i opasnija pošast čovečanstva – rasizam i diskriminacija. Posebno zabrinjava to što su predvodnici najnovijeg talasa ksenofobije i lideri najmoćnijih sila na planeti na čelu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom koji je kovid-19 nazvao “kineskim virusom”. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Krajem januara 2020. turski brod “Bana” isplovio je iz luke Mersin. Odredište je bila luka Gabes u Tunisu. Ali, 400 km od libijske obale, transponder se isključio, a brod “Bana” nestaje sa radara. Gde je nestao? Šta je prenosio? I zašto je to toliko važno?

Upoznajte legendarnog Bilija Bara koji je naučnicima pružio riznicu punu podataka o snegu i klimatskim promenama. A sve to nehotice. Ako želite da saznate nešto o vremenu u Gotiku u Kolaradu, onda je Bili Bar “vaš čovek”. Ako želite da saznate kako se sprijateljite sa kunom zlaticom ili da pokrenete malu kriket ligu… pa, Bili je takođe “vaš čovek”. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic” premium paketa)

Crkva Svetog Andrije koja je sastavni deo kompleksa Belog dvora imala je nesreću da kroz istoriju u periodu Drugog svetskog rata, ali i decenijama posle, bude trn u oku komunizmu, što je zauvek ostalo usađeno u njene zidine freskopisane po uzoru na najčuvenije srpske manastire na Kosovu. Isus Pantokrator će zauvek nositi stigmate nastale u tom periodu u vidu rupa od metaka koje se nalaze po celoj freski od kojih je ona u čelu najupečatljivija. Ko je i zašto pucao u Isusa verovatno nikad nećemo saznati, ikao postoje mnoge urbane legende koje prate ovaj misteriozan varvarski čin. (Da biste pogledali drugu epizodu serijala Tajne Belog dvora, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Malo ko se sada već seća naslova u medijima krajem prošle i početkom ove godine o nepoznatom virusu u Kini koji izaziva upalu pluća. “Misteriozni virus se širi Vuhanom, zaraženo 20 osoba”, “Virus koji kosi Kineze ipak nije SARS”, “Otkriveno: U Kini se pojavila nova vrsta korona virusa”, pa konačno priznanje Svetske zdravstvene organizacije od 18. januara da bi sve moglo da poprimi oblik “šire epidemije”. Samo dva meseca kasnije epidemija je prerasla u pandemiju, drugu u ovom veku, stigla je do gotovo svih zemalja, zarazila više od 622.000 hiljada osoba i usmrtila više od 29.000. I strah i panika među ljudima poprimaju oblik pandemije, a u sveopštoj globalnoj krizi dešavaju se stvari koje su do ove turobne 2020. bile nezamislive. (Da biste nastavili sa čitanjem tekst, potrebno je da se pretpltite na neki od “Blic premium” paketa)

Ekonomske posledice virusa korone na globalnom nivou biće poznate tek kada ova pošast prođe, ali već se zna da svet očekuje nezapamćena recesija u novijoj istoriji. Do tada pamtiće se da je praktično već na početku pandemije kovida 19 cena benzina u Kanadi pala ispod cene ni manje ni više nego vode?! (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

“Božja pravda se retko javlja. I to je sreća za ovaj svet, jer ona dolazi kao eksplozija i raznese sve zajedno: krivca i njegovu žrtvu i sve živo što se slučajno našlo u njihovoj blizini. Ostvarenje apsolutne pravde na zemlji moralo bi biti odjednom, potpuno i posvudašnje. Onda bi se pod silnim, ravnomernim i istovremenim pritiskom sve čestice držale u ravnoteži. Ovako, javljajući se retko, mestimično i na mahove, ona je isto što i orkan, kataklizma i tragedija.” (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa)

Želite eksploziju ukusa na svom tanjiru? Danas je pravi dan za specifične ukuse, a naš predlog je slatko-ljuti pileći file! Uz najnoviji “noizz food” recept, ovo ukusno jelo možete ga napraviti brzo i lako, a onda vam ostaje samo da uživate… Gledajte, kuvajte sa nama i uživajte u prefinjenim ukusima! Novi recepti naći će se pred vama svake subote i nedelje u kratkim i dinamičnim video prilozima. (Da biste otvorili recept i pogledali video, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Marko je pre nekoliko godina odlučio da sreću potraži “preko bare”. Iz rodnog Kruševca obreo se u američkom gradu Klivlendu i ubrzo je dostigao svoj američki san, ili je na odličnom putu da ga dohvati. Inspirisan ranijim ispovestima koje ste nam slali upravo vi koji živite van Srbije, tako je i Marko odlučio da sa nama podeli svoje iskustvo života preko okeana. Pročitajte u njegovoj ispovesti zašto kaže da su Srbi puni predrasuda prema Americi i Amerikancima, ali i zašto smatra da u jednom ne samo Amerika, već i ceo svet treba da se ugleda na “našu Srbiju”. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Čak i ako neke zemlje uspeju iskoreniti zarazu brže od drugih, one će biti primorane da ostanu u karantinu kako bi se sačuvale od drugih kojima to nije uspelo. A to znači i da će biznisi ostati zarobljeni unutar državnih granica. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sve je izvesnije da dogovor između Beograda i Prištine neće biti postignut ni tokom ove godine, uprkos snažnim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država da se što pre nađe rešenje. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa”)

Crta i piše Marko Somborac (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Saudijski krunski princ Mohamed bin Salman poslednjih nedelja dominira medijima, nakon izveštaja o poslednjem napadu na vodeće zvaničnike i članove kraljevske porodice, a njegov odnos sa drugim regionalnim liderom sada je ponovo došao pod lupu javnosti. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

3D naočare, Četvrta industrijska revolucija, 5G mreža, Higsov bozon – Božja čestica… Sve u 21. veku. “Vek budućnosti” u kućnom pritvoru. Virus Korona namakao nam je nanogicu i naneo civilizacijski poraz… (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ovo je mogla biti reč o Sonji Marmeladovnoj. Ili o Sonji Gandi. Ili o Sonji Bragi. Ili o… Ali nije. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na “Blic premium”)

U svom omiljenom listu, naš čitalac Zoran Tošić pročitao je sledeću rečenicu o Miroslavu Lazanskom: „U Moskvi je razgovarao sa trojicom sovjetskih maršala – Jazovom, Akromejevom i Kulikovom, što nijednom novinaru na svetu nikada pre ni posle nije pošlo za rukom.“ On se pita: da li su ispravna ova tri ruska prezimena u instrumentalu, ili je možda trebalo napisati „sa Jazovim, Akromejevim i Kulikovim“? (Da biste pročitali celu kolumni Ivana Klajna, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

BLIC STRIP Crta i piše: Marko Somborac

U tuđini nikad nije lako. Posebno su teški počeci kada stignete u nepoznatu zemlju gde nikog ne poznajete, ne govorite jezik ili ga jedva razumete, a nostalgija za rodnim krajem bije li bije. Baš ta jezička barijera poslužila je našem čitaocu Stevi Novakoviću da sa nama podeli jednu vrlo duhovitu priču o Siniši koji se sa svojih 40 godina našao u Kanadi sa gotovo nikakvim znanjem engelskog jezika i sve što je dobio za “utehu” bio je jedan savet: “Prokinuće to samo!” (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

“Invazija američkih specijalaca na Evropu: na hiljade njih iskrcalo se na teritoriju Starog kontinenta”, “Virus Covid 19 je veštački napravljen u loaboratoriji i jedino Amerikanci imaju vakcinu”, “Američki vojnici (sa početka priče) primili su koktel vakcinu pre iskrcavanja u Evropu, a virus u Italiji se pušta iz vazduha”, “Kineze su ustvari zarazili Amerikanci,”… Ovo su samo neke od opasnih teroija zavera koje se poslednjih nedelja šire svetom inače ophrvanim strahom od smrtonosnog korona virusa. Izgleda da je jedina proizvodnja koja cveta tokom velikih kriza – proizvodnja lažnih vesti i teorija zavera, a u njima ulogu i prečesto igraju naši ljudi, pa čak oni na političkim funkcijama. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs