NE, NIŠTA VIŠE NEĆE BITI ISTO Život, politika, biznis. moć: Kako će svet izgledati nakon pandemije KORONA VIRUSA?

Malo ko se sada već seća naslova u medijima krajem prošle i početkom ove godine o nepoznatom virusu u Kini koji izaziva upalu pluća. “Misteriozni virus se širi Vuhanom, zaraženo 20 osoba”, “Virus koji kosi Kineze ipak nije SARS”, “Otkriveno: U Kini se pojavila nova vrsta korona virusa”, pa konačno priznanje Svetske zdravstvene organizacije od 18. januara da bi sve moglo da poprimi oblik “šire epidemije”. Samo dva meseca kasnije epidemija je prerasla u pandemiju, drugu u ovom veku, stigla je do gotovo svih zemalja, zarazila više od 622.000 hiljada osoba i usmrtila više od 29.000. I strah i panika među ljudima poprimaju oblik pandemije, a u sveopštoj globalnoj krizi dešavaju se stvari koje su do ove turobne 2020. bile nezamislive. (Da biste nastavili sa čitanjem tekst, potrebno je da se pretpltite na neki od “Blic premium” paketa)

Sada imamo zatvorene granice i škole, puste ulice i prenatrpane bolnice. Karantin, samoizolacija, socijalna distanca, stopa smrtnosti i broj zaraženih i umrlih deo su novog vokabulara. Mnogo toga što smo juče uzimali zdravo za gotovo, poput putovanja javnim prevozom, odlaska na koncert ili čak izlaska iz kuće, smatra se nebezbednim.

Pandemija je najpre zbunila, pa uplašila i na kraju ogolila čovečanstvo u svim njegovim manama i slabostima. Primorani smo da držimo fizičku distancu, a da istovremeno budemo ujedinjeniji nego ikada, što nas je samo podsetilo koliko smo otuđeno živeli. Istovremeno vidimo primere neverovatne solidarnosti i krajnjeg sebičluka. Priroda nam je jasno stavila do znanja da neće mirno posmatrati destrukciju nad sobom, dok ruši apsurdne predstave čoveka o njegovoj nadmoći.

Zakulisne političke igre sada postaju očigledne u svom sjaju. Jedni se ne snalaze, drugi iz situacije izvlače najbolje za sebe, a tasovi na na vagi moći i poretka kakvog znamo uskoro bi mogli da se preokrenu.

Ipak, život se uvek nastavljao uprkos svim katastrofama. Pandemije dođu i prođu. Ono što nas drži da ne pokleknemo u teškim vremenima je pogled u budućnost. Iako ono što ćemo tamo zateći odavno nije bilo neizvesnije, futurolozi se ipak trude da predvide kako će “endgejm” korona virusa izgledati. Već sada je izvesno da svet na kraju tog puta više neće biti isti.

Kako će izgledati kraj korone?

Najpre se očekivalo da će restriktivne mere pojedničanih država sprečiti širenje virusa, ali je očigledno da to neće teći po planu. Nade da će virus zamreti sam od sebe kada dođe toplo vreme polako padaju u vodu.

Nepoznati virus koji se širi svetom brzinom svetlosti dok ljudi nemaju odgovor na njega jeste scenario za katastrofu. Uskoro će značajan deo populacije biti pogođen. Mnogi će umreti.

Ipak, kao najverovatniji krajnji domet korona virusa ostaje to da će on postati endemska bolest. Vakcina će se pre ili kasnije pojaviti, nakon čega ćemo imati još jedan u nizu respiratornih virusa, poput gripa, koji kruže među ljudima iz sezone sezonu, ali ih većina ne doživljava kao nešto strašno.

Stopa smrtnosti od korona virusa procenjuje se na oko jedan posto, što može dovesti do zastrašujućeg krajnjeg bilansa. Ako se 60 posto svetske populacije zarazi, uz ovu stopu smrtnosti stradalo bi skoro 50 miliona ljudi, slično španskom gripu 1918. godine. S tim što mi sada živimo u drugačijem i daleko povezanijem svetu. Ono što se desi na jednom mestu, vrlo brzo može da obiđe planetu.

Kao i prethodne velike tragedije, i ova će ostati utisnuta u kolektivnoj psihi čovečanstva. Sada se rađa generacija dece koja će život započeti u duboko izmenjenom društvu. Njihove sudbine će oblikovati izbori koji budu doneti u narednim nedeljama i gubici koje pretrpimo kao rezultat toga.

Ubrzanje pada zapadne moći

Na osnovu onoga čemu sada svedočimo, pandemija će verovatno osnažiti državu i ojačati nacionalizam. Vlade svih vrsta će usvajati hitne mere za upravljanje krizom, a mnoge neće biti voljne da se odreknu novih ovlašćenja nakon što se kriza završi.

Reakcija u zapadnim demokratijama bila je spora i katatrofalno neorganizovana, što sada uveliko koriste Kina i Rusija, stavljajući se u ulogu svetskih dobročinitelja, pripremajući teren za udarac na postojeći poredak čim lepša vremena dođu.

Ono što se neće promeniti jeste suštinski konfliktna priroda svetske politike. Prethodne epidemije nisu okončale rivalstvo velikih sila, niti su započele novu eru globalne saradnje. Bićemo svedoci daljeg usporavanja hiperglobalizacije, budući da će građani od nacionalnih vlada zahtevati da ih zaštite, dok će korporacije i nacionalne vlade nastojati da se bolje pripreme za buduće poteškoće.

Po oceni “Forin polisija”, korona virus će stvoriti svet koji je manje otvoren, prosperitetan i slobodan. Nije moralo da bude ovako, ali kombinacija smrtonosnog virusa, neadekvatnog planiranja i nesposobnih lidera izvela je čovečanstvo na novi i zabrinjavajući put.

EU kao poslednja žrtva pandemije

Jedina strategija oko koje se Brisel složio od početka krize jeste da je najbolje da se pravi mrtav. U prvim nedeljama, kada je virus pojedine članice već bacio na kolena, ujedinjena reakcija, intervencija i pomoć bloka je izostala.

Kasnije su, tada već prekasno, usledili beskorisni sastanci ministara koji se nisu mogli složiti ni oko najprostijih odluka, kao i dogovor o slanju pomoći tamo gde su to Kina i Rusija već učinile.

Ukratko, EU je pala na testu svih vrednosti za čiji se svetionik predstavlja – međunarodne saradnje, solidarnosti i humanitarnosti.

Evropi je trebalo gotovo pola veka da integriše svoje ekonomije, a koroni samo nekoliko nedelja da situaciju unazadi za decenije. Granice su podignute, a povezanost između članica svedena je na najniži nivo od osnivanja bloka. Institucije EU obustavile su svoje delovanje na “federalnom” nivou, a svakoj državi je preostalo da se bori za sebe.

Unija će verovatno preživeti sve ovo, ali svakako ne u obliku kakvom je težila. Italija sve glasnije spominje “Italegzit”, a priliku da zadaju udarac dobiće i sve evroskeptične, populističke vlade u bloku.

Glas struke kao glas razuma

Zasada, u suočavanju sa pretnjom od globalne pandemije, svaka zemlja radi za sebe, bez međunarodnog zdravstvenog samita lidera. Države uvode zabrane izvoza ključnih proizvoda kao što je medicinska oprema, dok standardi izolacije, karantina i praćenja kontakata, znatno variraju među zemljama.

Slična je situacija i u ekonomiji, gde vlade i centralne banke ne koordinišu svoje ekonomske mere za saniranje posledica korona virusa. Takav pristup je trijumf za nacionalizam i antiprosvetiteljske vrednosti širom sveta.

Ipak, virus je pokazao svima da ne poznaje nacionalne granice. To znači da glas nauke i razuma mora da ispliva, jer nema drugog načina.

Dok svetski lideri ne razgovaraju međusobno, naučna zajednica to radi više nego ikada. Upravo zahvaljujući tome imamo brzo dekodiranje genetskih sekvenci virusa, kao i sve veći konsenzus o rizicima zaraze, stopi smrtnosti i efikasnosti različitih strategija obuzdavanja širenja.

Jasno je da oblik neregulisane slobodnotržišne globalizacije, ranjive na krize i pandemije, sada umire, a rađa se drugi oblik koji prepoznaje međuzavisnost i prednost kolektivnog delovanja zasnovanog na naučnim podacima.

Biće i drugih pandemija koje će primoravati vlade da, poučene sadašnjom, investiraju u javno zdravlje i da poštuju nauku, sa paralelnim merama u vezi s klimatskim promenama, okeanima, finansijama i sajberbezbenošću. Pošto ne može bez globalizacije, imperativ će biti da se nađe način za njenu regulaciju.

Takođe, medicina i nauka će steći dragoceno iskustvo zbog koga će sledeću pandemiju dočekati daleko spremnija.

Slično će se desiti i sa školstvom. Gotovo milijardu učenika širom sveta sada nije u školskim klupama, što će imati nemerljive posledice po njihovu edukaciju, ali će iskustvo nastave putem interneta i televizije možda pokazati da budućnost obrazovanja i ne leži u učionicama.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Malo ko se sada već seća naslova u medijima krajem prošle i početkom ove godine o nepoznatom virusu u Kini koji izaziva upalu pluća. “Misteriozni virus se širi Vuhanom, zaraženo 20 osoba”, “Virus koji kosi Kineze ipak nije SARS”, “Otkriveno: U Kini se pojavila nova vrsta korona virusa”, pa konačno priznanje Svetske zdravstvene organizacije od 18. januara da bi sve moglo da poprimi oblik “šire epidemije”. Samo dva meseca kasnije epidemija je prerasla u pandemiju, drugu u ovom veku, stigla je do gotovo svih zemalja, zarazila više od 622.000 hiljada osoba i usmrtila više od 29.000. I strah i panika među ljudima poprimaju oblik pandemije, a u sveopštoj globalnoj krizi dešavaju se stvari koje su do ove turobne 2020. bile nezamislive. (Da biste nastavili sa čitanjem tekst, potrebno je da se pretpltite na neki od “Blic premium” paketa)

Ekonomske posledice virusa korone na globalnom nivou biće poznate tek kada ova pošast prođe, ali već se zna da svet očekuje nezapamćena recesija u novijoj istoriji. Do tada pamtiće se da je praktično već na početku pandemije kovida 19 cena benzina u Kanadi pala ispod cene ni manje ni više nego vode?! (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Upoznajte legendarnog Bilija Bara koji je naučnicima pružio riznicu punu podataka o snegu i klimatskim promenama. A sve to nehotice. Ako želite da saznate nešto o vremenu u Gotiku u Kolaradu, onda je Bili Bar “vaš čovek”. Ako želite da saznate kako se sprijateljite sa kunom zlaticom ili da pokrenete malu kriket ligu… pa, Bili je takođe “vaš čovek”. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic” premium paketa)

“Božja pravda se retko javlja. I to je sreća za ovaj svet, jer ona dolazi kao eksplozija i raznese sve zajedno: krivca i njegovu žrtvu i sve živo što se slučajno našlo u njihovoj blizini. Ostvarenje apsolutne pravde na zemlji moralo bi biti odjednom, potpuno i posvudašnje. Onda bi se pod silnim, ravnomernim i istovremenim pritiskom sve čestice držale u ravnoteži. Ovako, javljajući se retko, mestimično i na mahove, ona je isto što i orkan, kataklizma i tragedija.” (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa)

Crkva Svetog Andrije koja je sastavni deo kompleksa Belog dvora imala je nesreću da kroz istoriju u periodu Drugog svetskog rata, ali i decenijama posle, bude trn u oku komunizmu, što je zauvek ostalo usađeno u njene zidine freskopisane po uzoru na najčuvenije srpske manastire na Kosovu. Isus Pantokrator će zauvek nositi stigmate nastale u tom periodu u vidu rupa od metaka koje se nalaze po celoj freski od kojih je ona u čelu najupečatljivija. Ko je i zašto pucao u Isusa verovatno nikad nećemo saznati, ikao postoje mnoge urbane legende koje prate ovaj misteriozan varvarski čin. (Da biste pogledali drugu epizodu serijala Tajne Belog dvora, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Saudijski krunski princ Mohamed bin Salman poslednjih nedelja dominira medijima, nakon izveštaja o poslednjem napadu na vodeće zvaničnike i članove kraljevske porodice, a njegov odnos sa drugim regionalnim liderom sada je ponovo došao pod lupu javnosti. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Želite eksploziju ukusa na svom tanjiru? Danas je pravi dan za specifične ukuse, a naš predlog je slatko-ljuti pileći file! Uz najnoviji “noizz food” recept, ovo ukusno jelo možete ga napraviti brzo i lako, a onda vam ostaje samo da uživate… Gledajte, kuvajte sa nama i uživajte u prefinjenim ukusima! Novi recepti naći će se pred vama svake subote i nedelje u kratkim i dinamičnim video prilozima. (Da biste otvorili recept i pogledali video, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U svom omiljenom listu, naš čitalac Zoran Tošić pročitao je sledeću rečenicu o Miroslavu Lazanskom: „U Moskvi je razgovarao sa trojicom sovjetskih maršala – Jazovom, Akromejevom i Kulikovom, što nijednom novinaru na svetu nikada pre ni posle nije pošlo za rukom.“ On se pita: da li su ispravna ova tri ruska prezimena u instrumentalu, ili je možda trebalo napisati „sa Jazovim, Akromejevim i Kulikovim“? (Da biste pročitali celu kolumni Ivana Klajna, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sve je izvesnije da dogovor između Beograda i Prištine neće biti postignut ni tokom ove godine, uprkos snažnim pritiscima Sjedinjenih Američkih Država da se što pre nađe rešenje. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium paketa”)

Marko je pre nekoliko godina odlučio da sreću potraži “preko bare”. Iz rodnog Kruševca obreo se u američkom gradu Klivlendu i ubrzo je dostigao svoj američki san, ili je na odličnom putu da ga dohvati. Inspirisan ranijim ispovestima koje ste nam slali upravo vi koji živite van Srbije, tako je i Marko odlučio da sa nama podeli svoje iskustvo života preko okeana. Pročitajte u njegovoj ispovesti zašto kaže da su Srbi puni predrasuda prema Americi i Amerikancima, ali i zašto smatra da u jednom ne samo Amerika, već i ceo svet treba da se ugleda na “našu Srbiju”. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Epidemije nisu ništa novo. Tragove pustoši koje su ostavljale za sobom moguće je pratiti kroz celu istoriju, a svet se trenutno suočava sa pandemijom jednog novog virusa – kovid-19. Zarazne bolesti su kroz istoriju sejale masovnu smrt, ali i u velikoj meri uticale na tokove istorije i ljudski identitet. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Čak i ako neke zemlje uspeju iskoreniti zarazu brže od drugih, one će biti primorane da ostanu u karantinu kako bi se sačuvale od drugih kojima to nije uspelo. A to znači i da će biznisi ostati zarobljeni unutar državnih granica. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Korona virus je po strukturi potpuno različit od virusa gripa. Ipak, ta dva virusa u većini slučajeva izazivaju slične respiratorne simptome. “Al Džaziru Balkans” razgovarala je sa virusologom Anaom Banko, koja je odgovorila na nekoliko ključih pitanja o pandeminiji Covid – 19. (Da biste pogledali ceo razgovor sa virusologom, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U tuđini nikad nije lako. Posebno su teški počeci kada stignete u nepoznatu zemlju gde nikog ne poznajete, ne govorite jezik ili ga jedva razumete, a nostalgija za rodnim krajem bije li bije. Baš ta jezička barijera poslužila je našem čitaocu Stevi Novakoviću da sa nama podeli jednu vrlo duhovitu priču o Siniši koji se sa svojih 40 godina našao u Kanadi sa gotovo nikakvim znanjem engelskog jezika i sve što je dobio za “utehu” bio je jedan savet: “Prokinuće to samo!” (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Od početka 20. veka prirodne katastrofe odnele su u proseku 50.000 života godišnje, pričinivši štetu od sedam milijardi dolara. Najpogubnija prirodna katastrofa po ljudske živote su zemljotresi koji su od 1900. odneli više od 2,3 miliona života, odnosno 30 odsto svih žrtava prirodnih katastrofa. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

“Invazija američkih specijalaca na Evropu: na hiljade njih iskrcalo se na teritoriju Starog kontinenta”, “Virus Covid 19 je veštački napravljen u loaboratoriji i jedino Amerikanci imaju vakcinu”, “Američki vojnici (sa početka priče) primili su koktel vakcinu pre iskrcavanja u Evropu, a virus u Italiji se pušta iz vazduha”, “Kineze su ustvari zarazili Amerikanci,”… Ovo su samo neke od opasnih teroija zavera koje se poslednjih nedelja šire svetom inače ophrvanim strahom od smrtonosnog korona virusa. Izgleda da je jedina proizvodnja koja cveta tokom velikih kriza – proizvodnja lažnih vesti i teorija zavera, a u njima ulogu i prečesto igraju naši ljudi, pa čak oni na političkim funkcijama. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

3D naočare, Četvrta industrijska revolucija, 5G mreža, Higsov bozon – Božja čestica… Sve u 21. veku. “Vek budućnosti” u kućnom pritvoru. Virus Korona namakao nam je nanogicu i naneo civilizacijski poraz… (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Priča je kao iz vrhunskog holivudskog trilera: Mlada i lepa devojka postaje ljubavnica gospodara života i smrti u Jugoslaviji. Dok se u sobi u kojoj borave Tito i lepa Davorjanka čuju uzdasi i krici zadovoljstva, oko njih besni najkrvaviji rat u ljudskoj istoriji. Decenijama kasnije, jedan grob u beogradskom Belom dvoru krije priču koja se prati bez daha. (Da biste pogledali prvu epizodu serijala Tajne belog dvora, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Vreme pandemije je vreme neizvesnosti za sve nas. Svi manje ili više često osećamo nemir, anksioznost, strah. Kada tome dodate i smanjene društvene kontakte zbog izolacije, jasno je da ovaj period neizvesnosti i osamljenosti mnoge vodi u pogrešne obrasce ponašanja. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Lazar Raković napustio je Srbiju “trbuhom za kruhom” u nadi da će sreću pronaći u nekoj drugoj zemlji. Podstaknut ispovestima koje je čitao u Blicu, rešio je da ispriča svoju neobičnu priču. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs