NOVA FUNKCIJA U EU, “STARI” DIPLOMATA NA BALKANU Miroslav Lajčak je od danas izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, i ima rok od GODINU DANA DA POSTIGNE SPORAZUM

Prethodni period je najavljivano, a sada će biti i realizovano – EU će po prvi put imati svog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, koji će danas i formalno biti imenovan na tu funkciju.

Nakon što ambasadori Unije daju “zeleno svetlo”, Lajčak već od sutra počinje da obavlja svoj posao na novoj funkciji, na kojoj će se pored dijaloga baviti i čitavim Zapadnim Balkanom.

Njegov mandat bi trebalo da potraje godinu dana i, kako prenosi “Radio Slobodna Evropa” (RSE), pozivajući se na dokument u koji je imala uvid, kao njegov prvi zadatak navedeno je postizanje “sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova”, kao i da to treba da bude postignuto zaključenjem “pravno obavezujućeg sporazuma koji rešava sva otvorena pitanja između dve strane, u skladu s međunarodnim pravom, i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti”.

Tako će EU i formalno, i posle SAD, imenovati osobu koja će se samo i isključivo baviti ovim pitanjem, za razliku od ranije prakse gde je razgovorima između dve strane, po mnogima neuspešnim, rukovodio onaj ko je bio šef evropske diplomatije (Federika Mogerini, a pre nje Ketrin Ešton).

Kako je “Blic” u više navrata pisao, Lajčak je duže vreme slovio za osobu koja bi mogla da preuzme pregovore, a sve u cilju većeg uključivanja EU u čitav proces koji, bar do sada, nije doveo do konkretnijeg pomaka, naprotiv.

Balkan mu je “u opisu posla”

Ipak, stvari bi možda mogle da se promene kada Miroslav Lajčak preuzme funkciju, tim pre što će raditi na prostorima koji mu nisu nikakva nepoznanica. Zapravo, deo njegove diplomatske karijere se i vezuje za Zapadni Balkan, gde je službovao u nekoliko navrata.

Tačnije, on se sa regionom upoznao pre dve decenije, kada 2001. godine u srpsku prestonicu stiže kao slovački ambasador za SRJ, Albaniju i Makedoniju. Nakon nekoliko godina, u region se vraća, ali u Bosnu i Hercegovinu, gde je bio visoki predstavnik Ujedinjenih nacija (UN).

Opet je prošlo neko vreme, a Lajčak je ponovo bio na Balkanu, tačnije u Crnoj Gori, gde je bio zadužen da nadzire referendum o nezavisnosti (21. maj 2006.), gde je zapravo bio lični predstavnik nekadašnjeg šefa evropske diplomatije Havijera Solane. Njegova uloga je bila posrednička, u sporu između tamošnje vlasti i opozicije, i njegov predlog bio je da je potrebno da otcepljenje podrži 55 odsto izašlih birača, kako bi se proglasila nezavisnost Crne Gore.

Tači: “Misija osuđena na propast”

Da prištinske vlasti ne gledaju blagonaklono na Lajčakov izbor nije nepoznanica, imajući u vidu da dolazi iz evropske zemlje, jedne od pet članica EU, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Koliko se sa njegovim izborom ne slaže ni ranije, a naročito ne ovih dana, nije mogao da sakrije kosovski predsednik Hašim Tači.

On mu je najpre spočitavao to što se zalaže za ukidanje taksi, i što ne govori blagonaklono o formiranju kosovske vojske, zatim je jasno poručio da su “glavni igrači” Donald Tramp i Ričard Grenel, a onda je pre nekoliko dana Lajčaku poručio da je njegova misija, kao specijalnog izaslanika, “unapred osuđena na neuspeh, jer Slovačka nije priznala kosovsku nezavisnost”.

Kritike na račun Beograda

Kada je reč o Srbiji, mnogi će reći da je Lajčak dobra vest ali, da li je baš sve tako?

Ono što jeste činjenica je da Slovačka ne priznaje Kosovo, ali Lajčak na novoj funkciji zastupa interese EU. Nije nepoznanica da se on zalaže za ukidanje taksi na srpsku i bosansku robu, ali i da nije blagonaklon kada je reč o idejama o razmeni terirorija kao potencijalnom rešenju, pa ni ponašanjem Srbije u nekim drugim oblastima.

Naime, Lajčak je bio vrlo glasan u kritikama na račun Beograda kada je potpisala sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, a teži članstvu ka EU.

– Ako ste ozbiljni u svojoj evropskoj orjentaciji, onda pratite političke izbore koji vas tome približavaju. Ovaj korak nije jedan od tih – rekao je tada Lajčak.

Njegov mogući izbor za izaslanika EU pre izvesnog vremena prokomentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom februara. On tada nije mogao da potvrdi da li će to sa sigurnošću biti Lajčak, ali je rekao i da “ne bi isključio tu mogućnost”, uz opasku da će ta osoba svakako biti pod snažnim uticajem Berlina.

– Mislim da sam time sve rekao – rekao je Vučić tada za RTS.

Od Moskve do UN-a

To i nije iznenađenje pošto za Lajčaka važi za prozapadno orjentisanog političara, iako je svojevremeno studirao u Moskvi, gde je jedno vreme, na početku karijere, i službovao, najpre kao predstavnik Čehoslovačke, a po njenom raspadu, i Slovačke.

Osim toga, bio je i ambasador u Japanu, šef slovačke diplomatije u dva navrata, predsednik Generalne skupštine UN, predsedavajući OEBS-a.

Takođe, 2016. godine bio je jedan od kandidata za generalnog sekretara UN, ali nije izabran.

Za njega kažu da je dobro pripremljen političar, temeljan, sklon dijalogu, ali i da je u isto vreme odlučan i osoba sklona takozvanoj “diplomatiji pritiska”, naravno iza kulisa. Osim slovačkog, govori i ruski, nemački, ali i srpski jezik.

Lajčak je, inače, osim studija u Moskvi, diplomirao i pravo na Komenskijevom univerzitetu u Bratislavi. Studirao je u evropskom centru za studije bezbednosti “Džordž Maršal” u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.

Borelj: Odličan predstavnik za dijalog

Akruelni šef evropske diplomatije Đuzep Borelj pre nekoliko dana naveo da je je uveren je da će Miroslav Lajčak odraditi odličan posao kao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine.

Za njega je rekao da je poštovan političar i iskusan diplomata, koji uživa poverenje EU. Borelj je Lajčaka predložio za izaslanika 13. marta, sa mandatom do 1. marta 2021. godine.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Pandemija korora virusa, smena jednog ministra, takse na srpsku i robu iz BiH, narušavanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim državama (SAD)… Sve ovo bi mogli da budu razlozi koji su doveli do pada kosovske vlade posle nepuna dva meseca.

Prethodni period je najavljivano, a sada će biti i realizovano – EU će po prvi put imati svog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, koji će danas i formalno biti imenovan na tu funkciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je danas da predstavi niz ekonomskih mera za preduzetnike i zaposlene u okviru borbe sa posledicama epidemije korona virusa, međutim, kako je naveo ministar finansija Siniša Mali on nije mogao da prisustvuje iz zdravstvenih razloga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je danas apelovan na građane da ostanu kod svojih kuća.

Takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine sutra će biti ukinute, ali će u isto vreme biti i zamenjene potpunim recipročnim trgovinskim i političkim merama, kažu zvaničnici kosovske vlade na dužnosti.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurićo izjavio je večeras da tehnički premijer privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti nije ukinuo takse na robu iz centralne Srbije i ne treba nasedati na lažne vesti.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović najoštrije je osudila napade i uvrede koji ovih dana kruže u javnosti i na društvenim mrežama, a upućene su epidemiologu Prof. dr Dariji Kisić Tepavčević.

– Ako bude bilo potrebe, predložiću Vladi Srbije da uvede policijski čas koji će trajati 24 sata – izjavio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji na TV Prva.

Došlo je do prvog slučaja zaraze u Vladi Srbije, a koronavirusom je zaražen Branislav Blažić, državni sekretar iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Isa Mustafa, predsednik DSK, izjavio je večeras da ta stranka ne stoji iza predloga Aljbina Kurtija, tehničkog premijera, o uvođenjenju reciprociteta za suspenziju odluke o taksama na srpske I proizvode iz BiH.

Šef diplomatije EU Đuzep Borelj pozdravio je večeras odluku o punom ukidanju taksi na robu iz Srbije i BiH koju je donela prelazna kosovska vlada.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheijem o saradnji u suzbijanju širenja korona virusa i zarazne bolesti COVID-19, kao i o pomoći EU Srbiji i Zapadnom Balkanu da odgovore na taj izazov.

“Od pre nekoliko dana, nemamo gotovo nijednog našeg građana blokiranog na aerodromu, organizovani su takozvani humanitarni letovi i preveženo je nešto manje od 4.000 ljudi, polovina od toga avionima, polovina ljudi koji su blokirani u drumskom saobraćaju. Avionima sa današnjim danom, preveženo je 1.984 putnika, i moram još jednom da kažem da smo se trudili da imamo prioritete, da rešimo urgentne slučajeve, decu, ali i da pomognemo turistima da se vrate”, kazao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Aktuelni premijer Aljbin Kurti uveren je da smena jednog ministra DSK nije razlog za izglasavanje nepoverenja njegovoj vladi, a nisu ni takse, već je to, tvrdi, krčenje puta za dogovor o razmeni teritorija za koji je uveren da već postoji.

U kojoj meri je opozivom kosovske vlade Aljbina Kurtija Evropska unija izgubila transatlantsku bitku po pitanju budućnosti dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije?

Pad kosovske vlade 25. marta posle manje od dva meseca rada, razotkrio je ogroman razdor među lokalnim političarima i njihove lojalnosti rivalskim stranim silama, i predstavlja taktičku pobedu Bele kuće nad Berlinom.

Dva dana nakon pada vlade Aljbina Kurtija, specijallni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, istakao je da su SAD spremne da sarađuju sa svakom kosovskom vladom koja će odmah da ukine takse ili će u suprotnom podrška SAD izostati.

Francuski predsednik Emaunel Makron oštro je kritikovan kada je u oktobru sprečio otpočinjanje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU. Sada iz Pariza stižu predlozi za reformu procesa – čisto zamazivanje očiju, pita se “Dojče vele”.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, ocenila je tragičnim sinoćnje rušenje prištinske vlade na čelu sa Aljbinom Kurtijem, i optužila SAD da na Kosovu, kako kaže, “sprovode opasan plan”.

Kosovska vlada usvojila je večeras odluku o ukidanju taksi na sirovine iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovina.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs