Služenje vojnog roka je jedna od najstarijih i najvažnijih dužnosti građana prema svojoj državi i narodu. Kroz čitavu istoriju čovečanstva, različite kulture i epohe su imale različite načine organizovanja svojih vojski, ali je uvek postojala svest o potrebi da se brani zajednička otadžbina i resursi.
Od drevnog Vavilona, preko starog Rima i Atine, do srednjovekovne Švedske i Rusije, pa sve do revolucionarne Francuske i XIX veka, regrutni sistemi su se razvijali i usavršavali, prilagođavajući se političkim, ekonomskim i vojnim okolnostima. U tom periodu, obavezno služenje vojnog roka za sve vojno sposobne muškarce je postalo opšteprihvaćena norma, koja je imala veliki uticaj na vojne strategije, ali i na demokratizaciju i nacionalno jedinstvo evropskih društava.
Međutim, u poslednjih tridesetak godina, većina evropskih zemalja je napustila praksu obaveznog i prešla na dobrovoljni način odsluženja vojnog roka. Razlozi za to su bili razni: kraj hladnog rata i Varšavskog pakta, dominacija Evro-atlantskog sveta, napredak vojne tehnologije, težnja za evro-integracijama i trijumf individualizma i egoizma. Takođe, deo nevladinih organizacija, liberalnih i levičarskih političara je stvorio sliku da je odsluženje duga prema otadžbini zapravo grubo kršenje ljudskih prava. Sve to je dovelo do formiranja brojčano malih profesionalnih vojski, koje su često bile nedovoljne i neefikasne za odbranu nacionalnih interesa.
Srbija je 2011. godine, pod uticajem stranih centara moći, takođe suspendovala obavezno služenje vojnog roka, što je oslabilo vojne potencijale Vojske Srbije i suverenost naše države. Međutim, suprotno mišljenju koje je nametnuto u javnosti, sistem regrutacije danas funkcioniše u mnogim zemljama, koje su shvatile da je to neophodno za očuvanje njihove bezbednosti i nezavisnosti. Zemlje koje su malobrojne po broju stanovnika, kao što je Srbija, teško mogu da nađu dovoljan broj građana koji su spremni da budu profesionalni vojnici. Bez organizovane odbrane, takve države lako mogu da postanu plen jačih država ili multinacionalnih korporacija, koje koriste plaćeničke armije za ostvarivanje svojih ciljeva. Ratni zaplet u Istočnoj Evropi je takođe pokazao da je situacija u svetu nestabilna i nepredvidiva, i da je potrebno biti spreman za svaki scenario.
Zbog toga je zahvaljujući predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, ministru odbrane, Milošu Vučeviću i generalštabu Vojske Srbije, pokrenuta inicijativa za povratak obaveznog služenja vojnog roka. To je važan korak za jačanje naše odbrane, ali i za podizanje svesti o značaju patriotizma i solidarnosti među građanima. Izbor je jasan, ako želimo nezavisnu i suverenu Srbiju.
