Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje samo na području Beograda nedostaje 33 profesora matematike, 9 profesora fizike i jedan profesor hemije. Ove godine nijedan fakultet koji ima nastavničke smerove nije ni blizu da popuni čak ni budžetska mesta.
Najveći broj učenika Matematičke gimnazije, ne da ne želi da radi u prosveti, već još u srednjoj školi dobije stipendije za prestižne strane univerzitete.
Kada je u pitanju broj studenata zainteresovanih za rad u školama, posebno kao nastavnici matematike, fizike i hemije broj se smanjuje. Tako ove godine, većina ovih nastavnih programa neće popuniti čak ni budžetska mesta.
Pre svega zbog finansija, zbog velike potražnje za tim kadrovima u IT industriji Zbog situacije u školama koja nije baš najpovoljnija za prosvetne radnike prema podacima republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada programera je oko 240 hiljada dinara, dok je prosečna plata u obrazovanju oko 68.500 dinara. Prosvetni radnici smatraju da je njihovo zanimanje potcenjeno.
Direktorka Matematičke gimnazije, Mirjana Katić ističe da je potrebno objasniti mladim ljudima da nije sve u novcu.
– Biti nastavnik matematike, knjževnosti, geografije znači da mladim ljudima u Srbiji pomognete da se formiraju da budu pravi ljudi. To je nekad možda iznad plate i svega, verujte mi na reč – rekla je direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu.
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje od početka godine do kraja avgusta na području Beograda nedostaje 33 profesora matematike, 1 profesor hemije, 9 profesora fizike.
Na smerove fizike, matematike i hemije upisan je jednocifren broj studenata. Ukoliko se ovakav trend nastavi postavlja se pitanje – Ko će predavati u školama?
