“Koliko ti je ostalo do penzije?” – ovo pitanje sve više odjekuje širom sveta. Starosna granica za penzionisanje postaje goruće pitanje, od Srbije do Norveške, Velike Britanije, Japana i Australije. Svaka zemlja prilagođava se ovom ključnom pitanju u skladu sa svojim demografskim, ekonomskim i socijalnim izazovima.
U Srbiji, muškarci mogu da se penzionišu sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok žene mogu da se penzionišu sa 63 godine i 8 meseci života. Norveška, s druge strane, planira da uvede standardnu starosnu granicu od 67 godina za penzionisanje za generaciju rođenu 1963. godine.
U Velikoj Britaniji, starosna granica za državnu penziju trenutno je 66 godina, ali se planira da se podigne na 68 do 2044. godine. Japansko Ministarstvo zdravlja razmatra ukidanje ili smanjenje sistema koji smanjuje penzije zaposlenih penzionera ako njihovi prihodi premaše određeni nivo.
Australija, gde prosečna starost za penzionisanje ostaje između 65 i 66 godina, očekuje da će se ova granica u budućnosti prilagođavati u skladu sa ekonomskim uslovima i očekivanim trajanjem života.
Svaka zemlja se suočava sa jedinstvenim izazovima u vezi sa starosnom granicom za penzionisanje, sa ciljem održavanja održivosti penzijskih sistema. Promene u očekivanju životnog veka i demografske promene teraju vlade širom sveta na revidiranje politika penzionisanja kako bi se obezbedila stabilna budućnost za sve građane. Ovo je globalni izazov koji zahteva globalnu pažnju.
