Na stadinu “Rajko Mitić” slavila se dupla kruna. Fudbalski tim Crvena zvezda osvojio Titulu prvaka Srbije i Trofej kupa. Tim povodom, naš gost Beogradske hronike bio je četvrta Zvezdina zvezda, Vladimir Petrović Pižon, koji ovih dana obeležava pola veka od kada je prvi put zaigrao za crveno-bele.
Pižon je govorio o počecima u crveno-belom dresu. Kako voli na stadionu da gleda utakmice. o mladim igračima. Pritiscima na trenera i objasnio šta očekuje od reprezentacije, a po njegovim rečima prvi pokazatelji su ohrabrujući.
“Sada u junu biće tačno 50 godina kada sam zaigrao za prvi tim. Inače u Zvezdu sam doša 69. tako da je to 53 godine”, počeo je Pižon.
Rekli smo da ste pre 50 godina debitovali za Zvezdu. Imali ste tada samo 17 godina. Tog leta, u prijateljskij utakmici, Zvezda je pobedila Real Madrid sa 4:1, a Vi ste dali dva gola. Proglašeni ste za najboljeg igrača utakmice. Kao nagradu ste dobili sat. Posle utakmice tramvajem ste se vratili kući. Kako komentarišete razvoj mladih igrača danas? U Zvedinom sadašnjem timu bilo je šest mladih igrača.
“To sve dolazi spontano. Ja sam razmišljao da neću da igram, pa sam se tako ponašao ceo dan. Mislim da ova deca koja danas nemaju, da oni više žele od onih koji imaju. Ovi koji imaju nemaju takve snove. Ja sam imao snove i nekako snovi su mi se ostvarivali. Jedan po jedan.”
“Mnogo dobrih igrača koji imaju, imućnijih roditelja, propadaju. Oni se opuste misle kako je to previše i propadaju. Ne naprave neku karijeru.”
Lepo je bilo biti zvezdaš ovih dana. Dve titule za četiri dana. Šta mislite da li može Zvezda da juri onu titulu šampionske generacije?
“Tada je ceo klub, prvi put, mislo da ćemo da osvojimo titulu. Sada se ipak realno razmišlja. Pare su presudne da kupimo nekog igrača. Još neke koji nam fale, a ti igrači su skupi. Mi te pare nemamo. Zbog toga je malo ta negativna konotacija.”
“U ono vreme svi smo mislili, od čistačice na stadionu do ekonoma, do Džaje, Cveleta, da ćemo da osvojimo Kup šampiona. I svi su o tome pričali i tako se ostvarilo.”
Šta vi mislite, da li ponovo, svi mi to priželjkujemo, što kroz naše klubove, Zvezdu, Partizan, što kroz reprezentaciju, srpski fudbal može da počne da znači negde u svetu. Počeli smo ponovo da verujemo u reprezentaciju.
“Mislim da može, ako bi se naši igrači na kraju karijere ponovo vratili u svoju zemlju da igraju. To njihovo iskustvo, evo Dejan Stanković se vratio. Bio je u Interu, Laciju i vratio se sa tim njegovim znanjem. Murinjo mu je bio trener, i još neki veliki treneri. I evo on je za tri godine osvojio tri prvenstva. To je malo ko uradio.”
Koliko su važni igrači, a koliko trener mora da ih ukomponuje da budu kao jedan?
“U svakom slučaju trener mora da zna da napravi dobru atmosferu. Mora da zna da postavi svakog igrača na mesto u timu, a koje on misli da je najbolje. Jer taj igrač ako igra najbolje, kako misli trener, onda će ostvariti rezultat.”
Imate iskustva i u tom trenerskom delu. Koliko je tu neprospavanih noći. Koliko tu teško padaju neke nepravde koje se dešavaju?
“Videliste kako se ponašao Stanojević. On je od velike želje za prvim mestom otišao u drugu krajnost. Zanam da mu nije bilo lako, i ja sam bio u toj koži. Noćima ne spavate. Svaku utakmicu moraš da pobediš, ako ne izgubio si prvenstvo.”
“Razmišljaš o svemu dok sediš u autobusu. Da li će da odigraju dobro, da li će nekog žena da iznervira. Može da se iznervira za čas. Tako da treneru je najgore. Dejan je dobijao osipe koliko je bio nervozan, a u sebi je to držao. Jer njemu je bio cilj da osvoji prvo mesto.”
“Osvojio je dva, da postavi rekord, i osvojio je. Nije mu bilo lako uopšte.”
Kakav ste vi navijač? Gde gledate utakmice na stadionu ili volite da gledate sami? Da li imate želju da nekada obujete kopačke i odigrate?
“Ja gledam utakmice na stadionu. Dobar sam, normalan navijač. Ne razmišljam o izlasku na teren, znam da ne mogu.”
Kakvi ste bili u penalima?
“Odličan. Nikada me goman nije pročitao. Lopta u jednu golman u drugu stranu.”
Šta očekujete od reprezentacije, ono najbolje?
“Već su me iznenadili jer su svi došli. Igrači uvek kažu mnogo smo igrali, umorni smo. Dok su igrali za mlađe molili su da igraju. E sad kako su postali prvotimci, igraju za strane klubove i postali zvezde i onda već se slabije odazivaju. Zato je ovo jedan lep pokazatelj da možemo nešto da očekujemo od reprezentacije.”
“Mislim da tu nedostaje nekoliko igrača po mom ukusu, koje bih ja pozvao. Tu je Katai koji je mnogo pokazao”, rekao je Pižon.
